понедељак, 18.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 03.12.2020. у 18:00 Данијела Давидов-Кесар
ГЛАС ПАЦИЈЕНАТА

Око 3.000 људи у Србији живи са ХИВ-ом

Неопходно је да најефикасније терапије постану доступније као и да се шири свест о важности раног откривања инфекције
(Фото Пикселс)

Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Србији тренутно живе 2.843 особе којима је дијагностикована ХИВ инфекција, а процењује се да још око 400 особа и не зна да је инфицирано. Од почетка епидемије 1985. године закључно с новембром 2020. у Србији су регистроване 4.123 особе инфициране ХИВ-ом, од којих је 2.047 особа оболело од сиде, док је 1.280 особа инфицираних ХИВ-ом до сада преминуло. Како је саопштио Институт „Батут”, у периоду јануар–новембар 2020. године вирус је утврђен код 55 особа инфицираних ХИВ-ом, што је троструко мање него у истом периоду прошле године (175 особа).

Кад је реч о бројкама, регистровано је 17 пута више мушкараца у односу на жене. Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом је узраста од 20 до 49 година (77,5 одсто). Најмлађа особа којој је потврђена ХИВ инфекција има 19 година, а најстарија 76 година. У односу на начин трансмисије, код 54 особе ХИВ је пренесен сексуалним односом без кондома (98 одсто свих пријављених случајева), од којих је 47 мушкарца који су пријавили ризичне сексуалне односе с другим мушкарцима.

Најважније је да се људи који су имали ризично понашање тестирају, а да оболели од ХИВ-а и особе у ризику од инфекције наставе да кроз постојеће и нове програме добијају сву подршку која им је неопходна.

Горан Радисављевић, 
Тимочки омладински центар
(Фото И. Ивановић)

Ове године је 1. децембар, Дан борбе против ХИВ-а, обележен под слоганом „Глобална солидарност, заједничка одговорност”. У борби против ХИВ-а учињен је велики напредак, али борба још увек није готова јер је неопходно даље унапређење доступности најефикаснијих терапија и ширење свести о важности раног откривања ХИВ статуса.

Желимо да подсетимо да се једино тестирањем може открити евентуално присуство ХИВ-а у организму. Када је у питању ова инфекција, изузетно је важно да се она открије на време и да се одмах почне с лечењем и употребом терапије како би се очувало здравље, а уколико је већ нарушено, да би се стабилизовало. Са ХИВ-ом се данас живи и уколико се инфекција открије на време и одмах почне с лечењем, особе које је имају могу нормално да проживе људски век.

Обавеза свих нас је да стварамо друштво без стигме и дискриминације, односно да људима који живе са ХИВ-ом и сидом пружимо сву неопходну помоћ и подршку и да их у свакој ситуацији прихватимо као корисне јединке нашег друштва. ХИВ не може да се пренесе социјалним контактом, радом и дружењем са ХИВ позитивним особама, већ искључиво ризичним понашањем. Код особа које имају ХИВ, ако се лече и редовно пију терапију, вирус постаје недетектабилан и те особе постају здравије и не могу да пренесу инфекцију другим особама.

Због тога и позивамо доносиоце одлука да измене члан 250 Кривичног законика Републике Србије, који директно стигматизује и дискриминише особе које живе са ХИВ-ом у нашој земљи. Да бисмо постигли да све ХИВ позитивне особе постану здравије без могућности преноса инфекције на друге потребно је да им пре свега држава омогући услове за нормалан живот, континуирано и квалитетно лечење и дијагностику, да им као друштво створимо окружење без стигме и дискриминације, као и да им као заједница пружимо подршку у свакодневном животу.

Главну улогу у свему томе има и услуга Парњачко саветовање, коју је креирала УСОП (Унија организација које се баве заштитом људи са ХИВ-ом и АИДС-ом у Србији), а које подразумева да особе које живе са ХИВ-ом пружају подршку новоинфицираним особама. УСОП се искрено нада да ће у скоријој будућности ову важну улогу Парњачких саветника у заустављању ширења ХИВ-а препознати и доносиоци одлука у Србији те да ће се ова врста услуге као вид позитивне превенције и као услуга која може да доведе до заустављања ширења инфекције, оболевања и умирања од сиде наћи своје место у програмском финансирању у републичком буџету за 2021. или 2022. годину.

Апелујемо на надлежне државне органе да обезбеде континуирану и редовну дијагностику за праћење тока лечења ХИВ позитивних пацијената, као и да се осавремени антиретровирусна терапија којом се лече ХИВ позитивне особе. Особе које користе терапију са мање нежељених дејстава су посвећенији лечењу. Не треба заборавити да се, захваљујући савременој антиретровирусној терапији, са ХИВ-ом данас може живети нескраћеним животним веком, а инфекција се даље не може преносити сексуалним путем. Контролисаном набавком лекова може се уштедети новац за превенцију. Улагањем средстава у превенцију смањују се трошкови лечења.

Било би добро да се надлежни државни органи потруде да терапија која може да спречи ХИВ инфекцију пре излагања ризику или непосредно након ризика буде бесплатна за грађане. То је између осталог предвиђено и Стратегијом за борбу против АИДС-а. Као што овогодишњи слоган каже „Глобална солидарност, заједничка одговорност”, заједничка одговорност се односи на одговорност појединца, друштва, али и државе на националном и локалном нивоу.

Коментари0
81777
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља