Чак 150 година није мењала име, већ 41 је културно добро од изузетног значаја, још од пре 33 године у њој царују пешаци, али једно ће Кнез Михаилова улица 2021. унапредити после 40 лета − правила уређења, грађења и заштите. Од градског Завода за заштиту споменика културе потекла је иницијатива за израду новог планског документа јер постојећем, усвојеном 1980, рок истиче 30. априла следеће године. До тада би требало да ступи на снагу нови план детаљне регулације, чија је израда поверена Урбанистичком заводу Београда.
− Просторне, архитектонске, урбанистичке и амбијенталне вредности подручја Кнез Михаилове улице представљају најзначајнију културно-историјску и споменичку целину у Београду, у којој су сва материјална сведочанства настајања и раста централног дела града. Израда планског документа свакако је и прилика за безрезервно чување и негу ових вредности – истичу Сања Ђорђевић и др Марија Лалошевић, руководиоци израде плана детаљне регулације ширег подручја уз Кнез Михаилову улицу.
У границе тог документа, који обухвата површину од око 18 хектара, улази део територије Старог града − простор између улица Кнез Михаилове, Краља Петра, Узун Миркове, Студентског трга, Васе Чарапића, Трга републике, Сремске, Маршала Бирјузова, Царице Милице, Цара Лазара, Грачаничке и Париске.
Једна од новина у будућем планском документу, који би следећег месеца требало да буде на раном јавном увиду, јесте то што би он могао да обухвати Трг републике и зелену површину уз Париску улицу, блокове између улица где су Палата „Албанија” и тржни центар на супротној страни најпознатије српске променаде. Проширење граница новог плана за Кнез Михаилову улицу предложили су републички и градски заводи за заштиту споменика културе, кажу у градском Заводу.
Уколико градска Комисија за планове уважи иницијативу да се границе плана прошире, то значи да ће једним документом бити обухваћена цела ова просторно културно-историјска целина, за шта је Кнез Михаилова проглашена 1964. године.
Од тада, улица је сведок бројних градитељских захвата, од којих многи нису били по укусу Београђана, али мало ко се од њих бунио када су из ње протерани аутомобили. Било је то 1987, за вакта градоначелника Александра Бакочевића. Тај посао добио је чувени урбаниста Бранислав Јовин, који је за свега шест месеци пешацима подарио Кнез, што је данас, када се рокови за уличне реконструкције пробијају и по годину дана, у домену научне фантастике.
Реконструкција је почела у мају. Радило се даноноћно, без годишњих одмора. Уведен је топловод и угашено 28 котларница. Код „Руског цара” постављено је спомен-обележје Емилијану Јосимовићу, првом српском урбанисти, а поред њега плоча нађена испод асфалта, посвета омладинским радним акцијама које су обновиле улицу 1949. Отварање је било на Дан ослобођења Београда у 18 часова, када се пали расвета. Годину дана касније, 1988, сређен је део улице до Палате „Албанија”, „Мажестика” и простор испред некадашњег биоскопа „Јадран”, постављена је фонтана и мини-амфитеатар у коме су се одржавале песничке вечери.
Ни такав преображај Кнеза није ишао глатко. Идејно решење реконструкције улице од „Руског цара” до Калемегдана (940 метара, 13.500 квадрата, ширина од 16 до 28 метара) покушала је да оспори стручна комисија јер им се, између осталог, није допала идеја да улица буде поплочана јабланичким гранитом дебљине осам центиметара. Градски завод за заштиту споменика културе није хтео да одобри дрворед, 14 стабала храста, уз образложење да их дотад није било у улици.
– Бранио сам се да су улице без дрвећа – улице без живота, без трансформације. Кнез није исти у пролеће, кад крошње озелене, и у јесен, кад порумене – казао је покојни Јовин у једном од последњих интервјуа за „Политику”.
Ризница споменика културе
У оквиру Кнез Михаилове улице као просторно културно-историјске целине од изузетног значаја налазе се 24 споменика културе. Нека од њих су Капетан Мишино здање, Народни музеј, Народна банка, Споменик кнезу Михаилу, Палата САНУ, кафана „Руски цар”, Дом штампе, зграда „Прогреса”, кућа издавача и књижара Геце Кона, хотел „Мажестик”...Антрфиле 2
Историјска читанка
У време Римљана, један од главних прилазних путева протезао се трасом данашње Кнез Михаилове. У првој половини 16. века обновљен је стари римски и изграђен нови водовод дуж улице, што је био услов за подизање насеља. Турци су саградили пет џамија са махалама, а Аустријанци, кад су 1717. године освојили Београд, порушили су куће и џамије и подигли нове зграде. Одласком Турака из Београда 1867. године и прихватањем западњачких урбанистичких узора отпочео је преображај града. На основу регулационог плана Емилијана Јосимовића из 1867. године, трасирана је Кнез Михаилова улица. Представници грађанске класе и трговачког сталежа у њој дижу зграде и палате и отварају трговачке радње. Крајем 20. века, од искључиво трговачке, Кнез Михаилова улица прерасла је у културно средиште престонице. Данашње име носи од 1871. године, а пре тога звала се Делијска.
