петак, 15.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 03.12.2020. у 17:17

Србија не треба да жури, подела на столу све док је Београд не повуче

(Фото Танјуг)

Изјаву Мирослава Лајчака како је дијалог Београда и Приштине дуг и кривудав пут Тимоти Лес са Кембриџ унивезитета, не види као оптимистичну поруку и оцењује да Србија не треба да жури да реши косовско питање.

„Имајући у виду Немачку и Бајденову администрацију који су искључили поделу Косова као једно од могућих решења и њихово инсистирање да Србија безусловно призна независност Косова, уопште ме не изненађује Лајчакова изјава, да дијалог чека дуг и кривудав пут”, каже Лес за Танјуг.

На питање Танјуга, да ли сматра да је, с обзиром да је очекивао, да ће косовски проблем бити решен неком врстом територијалне поделе, та идеја још у оптицају, каже да је идеја поделе на преговарачком столу све док Србија то поставља као услов за признање Косова.

„ Ако Бајден одбије поделу, а Србија инсистира на томе, логично то значи да у наредне четири године неће бити решења. Подела ће бити склоњена са стола када је Србија повуче са стола”, сматра он.

Лес оцењује и да је данас ситуација око решења КиМ компликованија од оне пре две године и сматра да српски председник Александар Вучић намерно, гурајући у врх агенде најтеже питање о ЗСО, доводи у питање наставак дијалога, а да ће споразум прихватити када оствари и друге циљеве у интересу Србије.

Он оцењује да српски председник Александар Вучић косовско питање види, како каже, у ширем контексту политичке инфраструктуре на Балкану, а која укључује и БиХ и Црну Гору, као најављену економску зону, познатију као Мали шенген.

Ту иницијативу, указује Лес, подржавају и ЕУ, и САД, и Немачка и то је заправо прилика за реализацију српских интереса.

„То ће бити велико регионално тржиште за Србију, могућност за привлачење инвестиција, европских фондова, а у политичком смислу то би консолидовало српску позицију као регионалног лидера”, каже Лес.

Он додаје да је ситуација сада компликованија и због тога што су међународни актери попут САД и ЕУ изгубили моћ да постигну решење за косовско питање - позиција ЕУ ослабила у дијалогу зато што је Брисел одустао од процеса проширења који је, како каже Лес, бар у теорији био нека компензација за евентуално српско прихватање косовске независности.

Оцењује да је тешко очекивати напредак у наредне четири године, уз оцену да ће се дијалог наставити, али без значајнијих резултата, те да време ради против Лајчака, а да се истовремено не може ништа померити без америчке подршке.

Он сматра да постоје више предуслова за наставак дијалога, али да је најважније да Албанци пристану на неку врсту компромиса, а да Европљани и Американци напусте позицију да је косовско питање затворено и да захтевају од Србије безусловно признање.

„Јасно је да Србија то неће урадити, пре свега и зато што је и ЕУ повукла понуду о учлањењу, што је била нека врста компензације. У том смислу ефекат Немачке, али и Бајденове администрације да охрабрују Албанце на нечему што не могу добити је блокира.

На питање како види ставове бившег шефа европске дипломатије Хавијера Солане да је потребна убрзана интеграција Србије у ЕУ, с обзиром да је реч о бившем званичнику, али о томе да о питању проширења одлучују државе чланице, а не Брисел, Лес каже да је то стара идеја.

„Постављање Западног Балкана на брзу траку ка ЕУ је стара идеја која се појавила почетком 2000. али она је одбијена јер је тада оцењено да ће не реформисане и проблематичне земље дестабилизовати и ослабити ЕУ”, каже Лес и додаје да је и даље већина земаља ЕУ на истом ставу.

Упитан колико су замерке Брисела о наводном руском утицају у Србији реалне, а колико средство политичке манипулације, Лес каже да Москва мало утиче на живот грађана у региону за разлику од ЕУ због економских и политичких бенефита које нуди.

„За разлику од САД, Русија не може да утиче на политичке исходе, као што је на пример питање коначног статуса Косова. Москва има одређене моћи због њихове популарност код обичних Срба који је виде као међународног гаранта за српске политичке интересе”, објашњава он и додаје да су Руси веома добри у игрању са таквом перцепцијом.

Такође, додаје он, нема сумње да и српска влада допушта такву улогу Русији, али само као средство и моћ у спровођењу својих националних политика поред Американаца и Европљана.

„Руски утицај је мањи него што је перцепција Запада о томе. ЕУ и САД су уједињени у ставу да је Балкан њихова сфера интереса и због тога мислим да им је забринутост реална када виде српско 'кокетирање' са Русијом”, објашњава Лес и додаје да то није битно, већ да је битно оно што Запад нуди региону да би неутрализовао руско присуство.

На питање где види простора за Србију и њене интереса у новим околностима, у којима ће нова америчка администрација бити много компактибилнија са ЕУ, а пре свега са Немачком, Лес понавља тезу о улози економске зона у региону - својеврсној, како каже, ЕУславији, која би била и политички ентитет од шест партнера са својеврсним седиштем у Београду и близак са ЕУ који је у интересу и Србије.

„Или ће та зона бити слободна трговинска зона, мало интегрисанија од ЦЕФТА или неки меки конфедерални регионални модел са неком врстом централне владе”, појашњава Лес своју тезу и верује да ће ЕУ извршити притисак да се тој иницијативи, Мали шенген, поред Србије, Северне Македоније и Албанија, прикључе и БиХ, Црна Гора и КиМ, појашњава своје виђење Лес.

Коментари9
a6fca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

gagi
srbi treba sami da formiraju zajednicu srpskih opstina na kosovu
Вера Ж.
Врло погрешан став да Србија не треба да жури, јер приказује неодговорност Србије која мора да схвати да је стално понављање важних чињеница неопходно и тако покаже да јој је стало до тога да чињенице несмеју да се предају забораву коме смо сви подложни. Каква ЕУславија са својеврсним седиштем у Београду?? То Хрвати не би никад прихватили нити би Албанци пристали да живе у ”...славији”. У тексту пуно прикривених смицалица, као на пример ”обични Срби”... које не треба узимати у обзир одлука?
Rezolucija 1244
Kosovo u celini pripada Srbiji i tu nema pregovora. Srbija treba da postavi svoju vojsku na granici oko Kosova! Nikakva podela teritorije ne dolazi u obzir. Albanci imaju svoju državu Albaniju, pa neka se isele. Tek kada se ispune svi uslovi Rezolucije 1244 možemo dalje da razgovaramo.
Muradin Rebronja
Bajden nece prihvatiti podelu Kosova po etničkim linijama jer bi to značili da Preševska dolina pripadne Kosovu. Njemu je neshvatljivo da ljudi ne mogu da žive ni jedni pored drugih samo zato što su druge nacije, vere... Problem je u tim ljudima i to je psihička bolest mržnje koja se mora lečiti. Takvi bolesnici čine etnička čišcenja. Ako se nekome ne sviđa sredina u kojoj živi, on menja sredinu, ako može da to sebi priušti. Svim žiteljima Kosova sva ljudska prava i sloboda uz ekonomsku pomoc.
Petar
Da je EU dobra Englezi je nikad ne bi napustili!!! Kraj price

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља