петак, 15.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 03.12.2020. у 20:14 Бошко Јакшић

Истрошена солидарност према Палестинцима

Бењамин Нетанијаху (Фото EPA-EFE/Alex Kolomoisky)

Уједињене нације прогласиле су 29. новембар за Међународни дан солидарности са палестинским народом, али сан о независној држави удаљен је као што је био пре више од четири деценије, кад је дан установљен.

Мало шта се променило од „накбе”, катастрофе, која се Палестинцима догодила 1948, у време стварања Државе Израел и првог великог ратног пораза Арапа. Нерешено палестинско питање је мрља међународне заједнице, оптужница пасивности арапске браће и морални тег који притиска прогресивни део јеврејске заједнице.

Када су УН у свој календар увеле Дан међународне солидарности, Израел је држао мање од три одсто Западне обале која је окупирана у рату 1967. Данас контролише 43 процента земље, на којој је током деценија колонизације подигнуто 128 насеља, у којима живи 500.000 Јевреја. Недавно је донета одлука о градњи 1.257 стамбених јединица у насељу Гиват Хаматос у окупираном источном Јерусалиму.

Израелски премијер само је одложио планове о анексији „бантустан територија”, чиме би фактички било укинуто мирно решење конфликта и оснивање независне палестинске државе.

Свако ко данас говори о решењу по принципу „две државе” или није упознат са чињеницама на терену или не говори истину. Вероватно и једно и друго. Десничарска власт премијера Бењамина Нетанијахуа одлучна је да, на очи света, уклони палестинско питање са међународне агенде. Одлазећа администрација Доналда Трампа наградила је Нетанијахуа поклонима какве је само могао да сања: пресељењем амбасаде из Тел Авива у Јерусалим и признавањем израелског суверенитета над сиријским Голаном.

Пошто је Трамп разрушио мит о објективности америчког посредништва, прича о миру своди се на захтев да Палестинци учине све уступке, Нетанијаху ниједан. То је, сем сучељавања с „иранском опасношћу”, један од циљева нормализације односа са неким арапским државама, које, као и већи део света, све слабије прикривају замор Палестинцима.

Међународни дан прошао је готово незапажено, не само због пандемије вируса корона. Све је слабији ехо речи и намера Генералне скупштине УН из 1977. Вето који су САД од тада небројено пута употребиле да спрече осуде понашање Израела допринео је општој парализи.

Пракса отимања земље, колективног кажњавања, подизања зидова, војних постаја, илегалних јеврејских насеља, рушења палестинских домова, пролазила је некажњено. Палестинска савремена историја свела се на мрачне годишњице „накбе”. Палестинци под окупацијом сведени су на грађане другог реда, иако је у Израелу од укупно 9,2 милиона становника сваки пети палестински Арапин. Милиони Палестинаца расути су по пренасељеним избегличким логорима Западне обале, појаса Газе и суседних држава, где су суочени с дискриминацијом у запошљавању, образовању и здравству.

Палестинци, међутим, не одустају од борбе за своју државу и своја права, укључујући и право на повратак на земљу са које су протерани у време „накбе” – што им гарантује и резолуција УН 194. То право било је предуслов чланства Израела у УН, али никада није остварено.

Палестински председник Махмуд Абас после периода у којем су Палестинци трпели ударце са свих страна лансирао је своју варијанту нормализације подноса са Израелом. Пристао је на обнову преговора „у складу с међународним легитимитетом” и „намером да се ојачају односи са арапским земљама”. На рачун палестинског народа призива оне које је до јуче називао „издајницима” због успостављања дипломатских односа са Израелом.

Палестинцима треба ново руководство, а не лажна обећања или цинична симболика Међународног дана солидарности у временима када та солидарност убрзано нестаје. Уколико Палестинци једном остваре своја права, тешко да ће морати да захваљују УН или многим владама света које инсистирају на дебаклу „две државе”, уз подршку палестинске власти председника Абаса, који је више у служби окупације него независности.

Коментари6
a6d0d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Рајковић Ненад
Љиљана, заборављате да није било никакве заштите нашег народа у, рецимо, Призрену, Урошевцу..индивидуалном похлепом називате одлуку за будућност уплашених родитеља. Не кажем да нема оних који су се обогатили и купили 4 стана у Нишу, знам такве. Али 90тих па и раније је било прилично густо.
Radovan
Da se ne lažemo. Na predlog tadašnjih ujedinjenih nacija o zajedničkoj državi jevreja i arapa u palestini iz 1948, arapi su odgovorili ratom. Palestinsku teritoriju su napali svi arapski susedi, a i neki koji nisu bili susedi. O tome kako bi jevreji prošli pod arapskom vlašću sve je viđeno od 1948 do 1967, kada je od strane arapa minirano 34 od 35 sinagoga u Jerusalimu. Kada se videlo da ne može nikako drugačije, palestinci su hteli da pregovaraju....
Pedja
Izrael je teritoriju Judeje i Samarije osvojio u nametnutom ratu 1967. godine, i to od Jordana, a ne od Palestinaca, koji kao takvi nisu ni postojali do pre 50 godina. Nisu svi Arapi u Izraelu "Palestinci", jer je nemali broj Beduina i Druza. Izrael nije kriv što neki od potomaka izbeglih Arapa i posle 70 godina žive u izbegličkim kampovima, to je mrlja na savesti Sirije i Libana. Oko 800.00 proteranih "Mizrahi" Jevreja je došlo u Izrael iz arapskih zemalja, pa niko u svetu ne kuka zbog toga!
Иван Грозни
Процењује се да у Израелу (без "Државе Палестине") живи око 20% Арапа. Не морају да служе војску и живе много боље од своје браће у арапским теократијама и осталим тиранијама од Марока до Ирака. Израел је успео да побољша односе са С. Арабијом и Јорданом. Палестинци су постали терет чак и Арапима. У Либану рецимо, палестинским избеглицама су ускраћена многа права.
ljiljana ljiljana
Aleksandre, pazljivo procitajte tekst. Jevreji su imali 3% zapadne obale a sada imaju 47%. i naselili su 500,000 Jevreja. Koliko je Srba bilo na Kosovu pre 90-tih? Srbi obrnuto radili. Prodavali svoja imanja i iseljavali se. Jevreji jesu pametni, ali znaju sta znaci kad nemas svoju drzavu i budes proganjan i unistavan stotinama godina. Sada cuvaju to sto imaju i ne daju nikome. Mi bagatelisemo svoju drzavu, kukamo i krivimo druge zbog sopstvenih gluposti i individualne pohlepe.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља