Од нашег дописника
Атина – Грчка је од Еврогрупе добила позитивну оцену у оквиру које јој је одобрена исплата четвртог пакета подршке од 767 милиона евра, уз констатацију да је Мицотакисова влада, и поред свих проблема које ствара пандемија, успела да настави са спровођењем обећаних структурних реформи.
Посебно се истиче ефективност владе у борби против ковида 19, уз истовремено ублажавање економских последица, заштиту радних места, фабрика и предузећа, што је по оцени Еврогрупе био довољан разлог да се Атини ради олакшавања дужничког бремена исплати 767 милиона евра.
Према проценама ММФ-а, рецесија у Грчкој ће до краја ове године можда достићи 9,5 одсто, али већ идуће очекује се привредни раст од 4,1 посто. Да би се ублажиле последице пандемије мораће да прође три и више година да би се БДП Грчке вратио на ниво из 2019. То значи да ће државни дуг ове године достићи чак 208 процената БДП-а, али да ће затим 2021. пасти на 199 одсто. Тек 2025. године може се очекивати да државни дуг падне на 165 процената укупног бруто домаћег производа.
Ипак, после првог састанка Европске комисије, која је оцењивала услове, прецизније предлога Грчке за приступање финансирању из Фонда обнове у вредности од 32 милијарде евра, оцењено је да план развоја који је предочен у потпуности задовољава захтеве и правила Фонда. Садржи предлог реформи, инвестиција, а чињеница да је структура прављена на основу економских показатеља, а не на бази случајних захтева политичких субјеката, гарантује да ће ресурси бити правилно искоришћени. Да би се приступило средствима, Комисија тражи врло прецизан буџет. Грчкој су ова средства неопходна како би ублажила негативне последице пандемије, јер су прогнозе да ће се уз раст државног дуга повећавати и незапосленост, и то до краја године до 19,8 одсто.
Да би привреда могла да се извуче из финансијских проблема, да се ослободи лоших кредита, неопходне су врло велике инвестиције јер, како се каже у анализи ММФ-а, коју преносе грчки медији, нереално је очекивати да ће се туризам брзо опоравити и бити ослонац. Међутим, ММФ, и поред тешке ситуације у којој се Грчка налази, апелује на владу у Атини да не одустаје од планираних реформи, посебно у сфери либерализације одређених сектора привреде, банкарској сфери, дигитализацији и већем ангажовању женске радне снаге у свим структурама.
Лист „Катимерини” преноси да је, према подацима Међународног института за развој менаџмента, између 63 земље Грчка на 49. месту, односно да је њена међународна конкурентна способност подигнута за читавих девет места. Реч је о врло добром рејтингу за Грчку јер се приликом одређивања позиције у обзир узимају економски показатељи, промене у државном и приватном сектору и квалитет инфраструктуре. Међутим, кад је реч о државном сектору, постоје недостаци које треба исправити како би међународни инвеститори били уверени у сигурност операција с грчком државом. Оцењује се да је у сфери примене дигиталне технологије учињен знатан помак, што ће такође битно утицати на међународну конкурентну способност.
Кад је реч о туризму, који је чинио више од 25 одсто БДП-а и у којем је био запослен сваки пети Грк, због стицаја околности опоравак се не може брзо очекивати. Нарочито не понављање рекорда из 2019, кад је забележено готово 30 милиона туриста и приход од 20 милијарди евра. Јанис Рецос, председник Асоцијације грчких туристичких фирми, говори о постепеном опоравку, али тек после почетка масовне вакцинације.
