понедељак, 18.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 03.12.2020. у 21:00 Катарина Ђорђевић

Због пандемије млади страхују за посао и будућност

Они који живе у великим градовима више стрепе за запослење него њихови вршњаци у мањим местима
(Фото А. Васиљевић)

Пандемија вируса корона обележила је 2020. годину, у потпуности променила образовањe, рад, кретањe и дружења и посебно погодила младу генерацију, а најновије истраживање Кровне организације младих Србије показује да велики број младих у Србији оцењује да је ковид 19 негативно утицао на њихово школовање, запослење и визију будућности. Резултати студије под називом „Живот младих у Србији: утицај ковид 19 пандемије”, урађене на репрезентативном узорку од 1.103 младих узраста од 15 до 30 година из свих крајева наше земље, показују да је значајном броју младих било угрожено право на рад током пандемије, а трећина њих је имала или и даље има страх од губитка посла.

– У овом тренутку, свака пета млада особа страхује за своје радно место, а за будућност посла брине трећина њих. Занимљив је податак да млади из Београда и Војводине значајно више стрепе за посао, у односу на вршњаке из источне и јужне Србије и западне Србије. Генерално посматрано, млади из великих градова више стрепе за запослење него њихови вршњаци у мањим местима – истиче Стефан Ђорђевић из Кровне организације младих Србије.

– Више од половине младих оцењује да је пандемија негативно утицала на њихово школовање – чак четвртина није имала онлајн наставу, а посебно забрињава податак што је наставу од куће пратило свега 58 процента младих у насељима која броје мање од 10.000 становника. Свега шест процената испитаника сматра да је имало приступ образовању какав је неопходан за лични напредак, а чак 70 одсто младих сматра да ће последице пандемије бити негативне, односно да ће имати негативан утицај на њихове образовне резултате. Средњошколке и студенткиње су у просеку задовољније онлајн наставом у односу на мушкарце – додаје Ђорђевић.

Наш саговорник додаје да је чак 43 одсто младих страховало за здравље током ванредног стања, а трећини је тај осећај остао и касније. Стиче се утисак да се млади нису толико плашили за себе, колико за своје ближње – чак две трећине њих изјављује да је стрепело да не зарази своју породицу, односно њене старије чланове. Млади из великих градова и они са вишим степеном образовања више су стрепели од последица вируса корона по сопствено и здравље својих ближњих.

– Социјални карантин је приметно погоршао ментално здравље младих у нашој земљи – свака четврта млада особа осећала се „веома лоше” због изолованости од вршњака, трећина пријављује да се осећала „лоше”, тек свака десета млада особа каже да се осећала добро, док 6,6 процената њих каже да је кућни карантин поднео „јако добро”. Свака друга млада особа изјављује да је осећала снажну неизвесност и немоћ током ванредног стања, а анксиозност пријављује 43 процента њих. Забрињава податак да је једанаест процената младих доживело насиље – десет процената њих пријављује физичко, 60 одсто вербално, а 54 одсто онлајн насиље. Ако је судити према одговорима испитаника, изолација је лошије утицала на младиће него на девојке – истиче Стефан Ђорђевић.

– Оно што обесхрабрује јесте чињеница да млади и даље размишљају и планирају да оду из земље – свака трећа млада особа планира да се исели из Србије када се пандемија короне заврши, док 46 одсто о томе интензивно размишља, али за сада не планира – додаје саговорник из Кровне организације.

Коментари9
e70a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivan
treba pre svega da se drže protivpandemijskih mera i tako utiču na svoju budćnost.
Radoslav Jovanović
Kovid 19 je samo eksponirao najveći nedostatak kapitalizma: raspodelu. Kad sve pripada nesrazmerno bogatim pojedincima mase su vraćene u vreme Marksa i Engelsa; vreme kapitalista i proleterijata. Veliko dostignuće zapada: razvoj društva ide u nazad.
Muradin Rebronja
Radnici traže posao, i strahuju za posao a talenti biraju i ne strahuju za posao. Radnika ima mnogo više nego radnih mesta pa je normalno da ima mnogo nezaposlenih. Talenata ima mnogo manje nego što treba pa je normalno da mogu da biraju i da ne strahuju. Za talente se kreiraju radna mesta koja vuku napred, a za radnike koji koštaju više nego što doprinose, se ukidaju radna mesta. Pronađite svoj bogomdani talenat, posvetite mu se potpuno i ne brinite za svoju buducnost. Buducnost ce se brinuti.
Сима
1999. , када сам био мобилисан од исте ове авнојевске Србије и када сам бежао са радара у Малој Моштаници низ пшенично поље да не би био мета , тада ме нико није пита да ли се плашим или има страх . Сада треба да се плашим короне , јер авнојевској Србији треба да ме плаши са њом . Као Меша Селимовић у некој књизи реч " Боји се овна , боји се г....на"
Немања О.
Замислите само сценарио једна велика земља и велика војна алијанса нападну тридесет пута мању земљу и бомбардују је са 500 авиона сваки дан и ноћ 78 дана. Све то како би променили режим, окупирали јужну покрајину и направили базу. Онда "немогућ" развој догађаја. Покупују медије и покушавају маипулацијама и страхом да контролишу становништво како би до краја преузели ресурсе и мобилисали људе да нападну другу исту такву само већу земљу. Не ово је бајка а "пандемија" је у питању.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља