Шта год рекли модни критичари, Београђани су убеђени да је за ове дане прави одевни избор – само скафандер. Јер, ко год да се јуче обрео на улици осетио је да је било каква друга гардероба потпуно немоћна да заустави ударе кошаве. Срећни су били и они који су се у доба ограниченог кретања мало угојили па у џеповима нису морали да носе камење како их ветар не би одувао са градских улица.
Шалу на страну, али јасно је да је стара пријатељица нашег града стигла и већ почела да леди кости и бичује вишеспратнице. Не шали се ни најмање, а како најављују метеоролози, и наредних дана биће неумољива. Републички хидрометеоролошки завод огласио је наранџасти метеоаларм, пошто ће, како упозоравају, у току прве декаде децембра у кошавском подручју дувати јак југоисточни ветар са најјачим ударима на југу Баната. На подручју Београда, најавио је РХМЗ, до 9. децембра, очекују се удари кошаве брзине до 60 километара на час.
Али, томе се од ње некако и надамо. Јер и сам назив „кошава” пореклом из турског језика буквално значи „брз ветар” па указује шта нас са њим чека. Другујемо сваке јесени и зиме, и може се рећи да га доживљавамо и као симбол Београда, иако заправо и није специфичан само за наш град.
Јер, како каже др Владимир Ђурђевић, професор Института за метеорологију при Физичком факултету, удари кошаве најјачи су у Вршцу, односно у области јужног Баната. Зато и не чуди податак да је овај ветар у том граду јуче дувао брзином од чак 116 километара по часу.
– Кошава је локални ветар јер да није Ђердапске клисуре, не би било ни ње. Она настаје када ветар, најчешће из југоисточног правца пролази кроз клисуру и тако долази до ефекта његовог појачавања. Пошто ваздух пролази кроз узак простор то доприноси да при изласку из њега добија већу брзину. Тако долази до стварања јаког ветра који значајно по јачини одступа од осталих ветрова на нашем подручју – објашњава Ђурђевић.
Београђани су добро упознати са кошавом. Опевали су је у песмама, ставили у називе филмова, фирми, телевизија, ресторана... а наравно, како то обично бива, око ње исплели и различита веровања. Једно од најпознатијих је, да када дува, дува или три, или седам или 21 дан.
– То правило је народно веровање које не може да се потврди подацима. Да би дувао југоисточни ветар, потребно је да се поље високог притиска налази источно од Србије. У метеорологији то зовемо антициклон и реч је о циркуларном систему који је спор и тром и полако се развија и премешта. Зато се обично дуже задржава изнад неког подручја па кошава обично увек траје више дана – илуструје др Ђурђевић.
Подаци кажу да је једна од најдуготрајнијих кошава забележена 1972. године. Почела је у фебруару и непрекидно дувала чак 31 дан. Памти се и да је овај ветар најјаче шибао у октобру 1976. године, достижући брзину од готово 130 километара на час.
Наранџасти метеоаларм који је тренутно на снази упозорава на опасне временске појаве које могу проузроковати материјалну штету и бити опасне по људе и животиње. Уз то, зна се и да овај ветар негативно утиче на метеоропате, као и да га не воле ни возачи, ни даме са сређеним фризурама, Београђани који држе саксије са цвећем на терасама, као ни радници комуналних служби.
Али, кошава нам, поготово ових дана када све више причамо о загађењу ваздуха, доноси и много користи.
– Сваки ветар утиче на смањење аерозагађења јер кад год дуне мало јаче вредности штетних материја се смање. Он омогућава да се ваздух у приземљу који је загађен помеша са ваздухом на висини који је чист и тако долази до разређивања загађења у нижим слојевима атмосфере. Кад ветрови јако дувају на висини, то загађење које се пренесе на висину може да путује и хиљадама километара даље од нас, тако да га понеки пут јаки ветрови носе и у Мађарску, Хрватску, Аустрију... Кошава је прилично јак ветар па је зато и најефикаснија. Она приземне слојеве најбрже очисти од загађења, односно загађење из тих слојева премести даље – закључује др Владимир Ђурђевић.
Јак ветар изваљивао стабла из корена
Због јаког ветра, екипе ЈКП „Зеленило – Београд” имале су од среде увече до јуче поподне доста посла. За скоро 24 сата уклонили су изваљена стабла и поломљене гране са 17 локација. Већи део интервенција урађен је на приватним поседима и површинама које нису у систему одржавања овог предузећа.
– У току дежурства, у ноћи између среде и четвртка оперативни тим за хитне интервенције уклонио је преломљена стабла и гране на четири локације. На два места делови стабала пали су на електроводове, а у Улици Бана Иваниша стабло је пало преко два аутомобила. У току јучерашњег дана наше екипе су интервенисале на 13 места – рекли су у „Зеленилу”.
У Сибничкој улици се из приватног дворишта извалило стабло и наслонило на електроводове. Слична ситуација догодила се и у Јужном булевару где је из приватног дворишта део киселог дрвета пао преко водова. У Улици Грге Андријановића извалило се стабло на неуређеној површини. На Зрењанинском путу екипе овог предузећа исекле су дрво које се из приватног дворишта накривило ка улици и претило да падне. У Грамшијевој улици и на Савском насипу на Новом Београду са површина које нису у систему одржавања „Зеленила” екипе овог предузећа уклониле су више изваљених стабала...
– Случајеве оборених, преломљених или оштећених стабала која могу угрозити безбедност и нанети материјалну штету суграђани могу пријавити Центру за информисање нашег предузећа радним даном од 7.30 до 15.30 часова на број телефона 2630-506, а после тог времена нашој дежурној служби на број 2650-683. Позивање дежурне службе могуће је и преко градског Центра за обавештавање, дежурне инспекције и МУП-а – истакли су у „Зеленилу”.
Б. В.
