понедељак, 18.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 04.12.2020. у 09:43

Опет графитима оскрнавили Гробницу народних хероја

(Фото: ЈП „Београдска тврђава”)

Гробница народних хероја на Београдској тврђави изгледа да је постала омиљена мета хулигана који су je по трећи пут у години ижврљали графитима. Последњи пут се то догодило пре неколико дана када су на белом мермеру испод биста Ђуре Ђаковића и Ивана Милутиновића исписали увредљиви плави графит „Титове усташе” и нацртали неки знак попут крста са четири оцила.

Графити ће, како сазнајемо у ЈП „Београдска тврђава”, ускоро бити уклоњени, чим то временске прилике допусте, а на чишћењу споменика биће ангажоване и градске службе.

Гробница народних хероја подигнута је 1948. године. Попрсја Ђуре Ђаковића (1886–1929), Ивана Милутиновића (1901–1944) и Иве Лоле Рибара (1916–1943) дело су вајара Стевана Боднарова из 1949. године. Tу је сахрањен и Моша Пијаде 1957. године, чија је биста рад вајара Славољуба Станковића.

Одлуком Скупштине града Београда, Гробница народних хероја проглашена је за споменик културе 1983. године.

Јавно предузеће „Београдска тврђава” подсећа да споменици на Београдској тврђави чувају сећање на њену дугу и бурну историју, која мора бити сачувана, и апелује на све посетиоце да не скрнаве споменике и не уништавају културно наслеђе града Београда, којим се поносимо у свету.

Пре само три месеца, у ноћи између 15. и 16. септембра, хулигани су црвеним спрејом такође на белом граниту исписали „Смрт комуни. Хероји са кошара нису заборављени”. Сличан натпис начињен је и прошле године, 10. децембра.

Тада је против Н. Н. починиоца била поднета кривична пријава јер је ово уништавање културног добра, али за то дело тада нико није одговарао, а није ни за прошло.

Ко су хероји

Ђуро Ђаковић

Металски радник и револуционар. Један од најистакнутијих бораца за радничку класу Југославије и права обесправљених. Због заступања сиромашних сељака често је долазио у сукоб са богатим сељацима и трговцима. Због свог комунистичког деловања ухапшен је после шестојануарске диктатуре краља Александра. Жртва је такозваног белог терора. Убијен је на граници Аустрије 1929. године у инсценираном бегу. Његови посмртни остаци пренети су 1949. године у гробницу на Калемегдану.

Иван Милутиновић

Југословенски комуниста, револуционар, учесник народноослобадилачке борбе и народни херој. Погинуо је код Вишњице 1944. године приликом експлозије шлепа, који је налетео на неексплодирану немачку мину. Био је сахрањен на Новом гробљу, али је његово тело 1948. пренето у ову гробницу.

Иво Лола Рибар

Један је од организатора револуционарног покрета у Југославији и народни херој. Погинуо је 1943. године на Гламочком пољу приликом напада на авион којим је требало да полети за Бари. Његови посмртни остаци пребачени су у гробницу 1948. године.

Моша Пијаде

Сликар, новинар, револуционар, један од високих државних и партијских функционера некадашње Југославије, носилац Ордена народног хероја. Умро је у Паризу 1957. приликом повратка наше делегације из Лондона и сахрањен на Београдској тврђави.

Коментари31
fcf5e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ђорђе Ивковић
Иво лоло Рибар 12. јануара 1942. године, у писму Брозу из Загреба, показао је невиђену радост што су немачко-хрватски преговори о граници у Срему окончани а нарочито договор којим је Земун постао део Независне Државе Хрватске (видети: Зборник НОР-а, II/2, 208-214). То је тај епохални "антифашизам" ваших партизана.
Dragomir Olujić Oluja
A sad, g-dine Ivkoviću, pročitajte to pismo Ive Lole Ribara, pa ako u njemu nađete Lolinu "neviđenu radost što su nemačko-hrvatski pregovori o granici u Sremu okončani..." vodim Vas u pariski "Maksim" na večeru! U suprotnom bio bi red da se izvinete za recikliranje laži (i) o ovom pismu i Loli!
miki
1941 nakon formiranja NDH uslijedio je masovni zlocin genocid nad srpskim narodom,nikakva antifasisticka borba,narod se digao protiv ustaskih zlocina. Tito je 1945 pomilovao sve pripadnike SS i ustaskih jedinica koji su masovno vec od 1943 nakon oslobodjrnja Staljingrada masovno prelazili u partizane.Istoriju je pisao pobjednik, diktator Tito i njegovi istopisljenici i lazna je i iskrivljena i ona i dosta njenih tzv heroja koji to uopste nisu ni bili.
Dragomir Olujić Oluja
(5. put) G-dine Miki, ovo Vam je laž - (1) u sve tri amnestije ona se nije odnosila na ustaše i ljotićevce (okupatorski vojnici, pa i SS, nisu nikad amnestirani) i (2) ustaše nikad nisu, pogotovo ne "masovno prelazili u partizane"!
U čiju je to korist ?U pamet ...
Vandalizmu i ekstremizmima koje neko "suptilno" koristi - nema kraja ? Ti spomenici mogu sramno ( kao i u Hrvatskoj i da se ruše pa i mrtvi ljudi"humano rasele "po grobljima ) ali istoriju pa ni Srbije nikako nije moguće promeniti.Makar to tvrdila i Evropska unija komunizam, i fašizam nisu ista stvar premda se na toj vrsti revizionizma neprekidno i vrlo uporno radi. Devedesetih je otkotrljana glava sa" spomenika Trećepozivcu".Paralelno počinju i nevolje u i sa SFRJ?!
Коста
Историја се не може мењати, али сте заборавили да су и комунисти били и јесу својеврсни ревизионисти.
Latif
Народни хероји су део наше историје, а она је таква какву смо стварали и створили. Споменике можемо уништити, преместити или користити за иживљавање, а историју не. Дуго ће се спомињати за неке јуначка, а за неке зла дела ових или оних личности. Како год, те личности су поникле међу нама, на овоме тлу и обележиле једну епоху нашег битисања на овим просторима. Прошлост не можемо исправити. Када је тако, онда је поштујмо и учимо се на њој да је не бисмо поновили.
Лепи
@Filip Cosopt Изједначаваш ли ти то генерала драгољуба михајловића првог европског оружаног побуњеника против фашизма, са усташким крвником клерофашистом алојзијем степинцем? Шта с тобом није у реду човече
Сима
Филипе , Дража је био у шуму у западној Србији а Анте Павелић је био у Стаљинграду . И Коча Поповић је ишао на састанак са немцима , значи и он је сарађивао са немцима . Сваки окупатор има тактику завади па владај само немци су били сбажени како то усташе ефикасно раде . На част је срушене родна кућа Николе Тесле . У Србији је споменик Јосифу Панчићу , па никоме не пада да га дира , под озговором да јер је Јосиф био хрват . Менталитет бечких коњушара код кроатске елите тешко се губи.
Прикажи још одговора
Jeremija Krstić
Чињеница је да су пре Другог светског рата комунисти сарађивали са усташама у борби против "великосрпске буржоазије". Тако су на пример комунисти подржали покушај усташког устанка на Велебиту 1932. године. О њиховој сарадњи за време другог светског рата може се прочитати у књигама издаваче куће "Погледи".
Коста
Те чињенице, комунситички ревизионисти лако и намерно "забораве" да уврсте у своју митологију. Комунисти су сарађивали са терористичким фашситичким и нациситчким елементима против Југославије "("тамнице народа") и "велкосрпске буржоазије" све до напда Немачке на СССР. И онда се чуде што су их власти хапсиле!? Комунситичка историја је бајка за малу децу.
Јеремија Крстић
Степинац је приступио тзв. Југословенској легији после 6. децембра 1918. када је пуштен из италијанског затвора где је био као ратни заробљеник. Према томе како је рат био увелико завршен није могао да се било где бори а посебно не на Солунском фронту који је пробијен у септембру. Али је зато такав злочинац уместо да буде стрељан, од Титовог режима добио само кућни притвор; па су му чак нудили и помиловање (!) што је он одбио.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља