четвртак, 04.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 04.12.2020. у 18:31 Далиборка Мучибабић

Осамнаест месеци за обнову Сава центра

Заменом фасаде крајем следеће године почиње реконструкција конгресног здања у Блоку 19 које је од града купио „Делта холдинг”
(Фотографије Д. Мучибабић)

„Смрзох се. Потребне су ми рукавице, а ми смо у Сава центру”, овако је Живорад Васић, потпредседник „Делта холдинга”, који је прошлог месеца од града купио конгресни центар за 17,5 милиона евра, новинарима покушао да дочара проблем које здање има са грејањем, али и хлађењем. Зато ће његова компанија обнову једног од симбола престонице, у чијим су ходницима који прокишњавају и даље пластичне кофе, започети следеће године, каже, од фасаде.

Држе се амбициозног, али уверени су у „Делти” изводљивог плана – мајстори у објекат улазе између јула и децембра, а из њега излазе после 18 месеци. За то време сви љубитељи културних догађаја треба да се наоружају стрпљењем јер ће Сава центар тада бити затворен.

– Најпре радимо фасаду и столарију. Она има 26.000 квадратних метара, биће трослојна, да сунце кроз њу не греје простор, а да опет буде довољно дневног светла у унутрашњости. Фасада мора да задржи препознатљиви изглед. У објекту од укупно 99.000 квадратних метара са подрумима и гаражом остаје 16.000 квадрата комерцијалног простора. Све сале биће реновиране и задржаће исте габарите – истиче Васић.

За пројекат обнове биће задужени странци, више нема дилеме. Ко ће од пет архитектонских тимова из Италије, Немачке, Финске, Француске и Америке, са којима „Делта” преговара, добити тај посао, Васић не открива јер пројекте још није добио. Али нада се да ће на тендеру за избор извођача победити домаће компаније.

– Сава центар преуредићемо тако да ће постати конгресно чвориште за цео Балкан, што немају земље у региону. Здање ћемо средити да оно може да угости 5.000 до 7.000 људи и да им на једном месту, осим директне везе са наших хотелом „Краун плазом”, понуди и друге садржаје попут ресторана, рентакар агенције, дела за дечју забаву, хемијског чишћења… Корист ће имати и други хотели, угоститељски сектор – наглашава Васић.

За њега цена по којој је град из трећег пута „Делти” продао здање у Блоку 19 са улагањем од најмање 50 милиона евра и уз обавезу да не сме да му мења намену није ниска. Са њим се неће сложити сви они који не само да мисле да је кућа архитекте Стојана Максимовића дата у бесцење, него су се и успротивили одлуци града да је избрише из регистра некретнина у јавној својини. Проста рачуница каже да је „Делта” квадрат платила око 180 евра.

– Зашто се нико други није јавио да купи Сава центар ако је то било толико јефтино. Сви би похрлили да може да се зида шопинг мол или станови, да здање може да буде порушено или да му се измени намена. Али не може – изричит је Васић и додаје да ће у обнову уложити између 58 и 62 милиона евра.

Зашто сте ви купили Сава центар?

– За „Делту” је то важна ствар јер се бавимо хотелијерством. Поседујемо неколико хотела, али као друштвено одговорна компанија желимо да урадимо за наш град оно по чему ћемо да се памтимо. Методом прихода инвестиција од око 70 милиона евра вратиће нам се за 12 до 15 година – каже Васић.

„Делта” ће, дакле, морати да сачека деценију и по да би сазнала да ли ће јој се овај посао исплатити. О томе да ли се продаја Сава центра исплатила Београђанима, они ће моћи да суде 2023. године, када ће видети како ће ово чувено здање изгледати након дугоочекиване реконструкције.

Уметничка дела

Сава центар има колекцију таписерија, слика и скулптура, укупно око 40 вредних уметничких дела, каже Катарина Гајић, директорка пројектовања и изградње „Делта рил естејта”, компаније која послује у оквиру „Делта холдинга”.

– Нека дела значајно су оштећена, али са Музејом града Београда сарађиваћемо да бисмо их на прави начин конзервирали. Сачуваћемо поједине елементе ентеријера попут великог сата који показује временске зоне, таписерије које су заштићене, а њихов уметнички значај је препознао и Музеј модерне уметности у Њујорку – истакла је Гајићева.

Коментари9
515e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mestrovic
Nadam se da će za renoviranje unutrašnjosti pronaći vrhunske arhitekte koji su pre svega u stanju da prepoznaju i unaprede dela svojih prethodnika, a nemaju potrebu da se dokazuju ugradnjom savremenih jeftinih materijala i da uništavaju prostor vodeći se površnim floskulama o potrebi svetlosti ili nekom drugom privremenom modom. Svakako, i sam arhitekta Maksimović kao autor Sava Centra ima pravo da učestvuje u projektovanju restauracije i blokira sve što je loše. To je pravo koje ima kao autor.
Исто
„Смрзох се. Потребне су ми рукавице, а ми смо у Сава центру” Био сам зимус у државном, нереновираном Сава Центру, на ФЕСТ-у. После филмске пројекције био сам у делтином, реновираном хотелу Краун плаза, на кафи. Шта мислите, да ли је било разлике у загрејаности простора?
Polj
Sava centar je delo sa enterijerom izuzetne vrednosti. Jedini pravi pristup je renoviranje koje bi značilo - restauraciji. Nažalost zavod za zaštitu spomenika se u te stvari ne razume. Oni misle da su vrednost tapiserije a ne umeju da evoluiraju enterijer kao celinu, drvene elemente, vrstu rasvete, Brut instalacije itd. Nadam se da će arhitekte investitora nadomesti neznanje zavoda.
Istoričar, koji voli svoj Beograd
Bravo, konačno da neko pametan kaže istinu da postoji “NEZNANJE Zavoda” a još važnije je i da je to ovde objavljeno ! Pa, sada mogu da se ponadam da će i moja PODRŠKA takvoj istinitoj izjavi - takodje biti objavljena! Zavod dozvoljava da se ruše originalni delovi “zaštićenih istorijskih celina” u Beogradu naročito na Vračaru (Svetosavski plato je eklatantan primer takvog neznanja!) gde novokomponovani preduzimači grade najneodvovarajuće “palate” uništavajući pravi značaj Svetosavskog Platoa.
komentar
@ Isto Mislim da postoje razlike. Kongresni deo je izgleda u vrlo dobrom stanju, dvorane deluju tako da bi se bez stida mogle danas ponuditi svetskom kongresu lekara ili nekom ekonomskom savetu. Kompleks oko velike dvorane, narocito foaje, i veliko stepeniste su u devastiranom stanju - ali taj deo Sava centra je iovako naknadno izgradjen i mozda nije istog kvaliteta.
Прикажи још одговора
Santorini
Trebalo bi zapravo obezbediti očuvanje svakog dela enterijera. SC ima reprezantivnu vrednost kasne moderne, koju stranci prepoznaju. Enterijer je italijanski uvoz, a sadašnji uvoz po pravilu je bofl roba. Pogledajte kako jeftini izgleda danas Metropol.
Neva
Cestitam DELTI na hrabrosti da se suoci sa ovako obimnom, teskom i skupom renovacijom Ubedjena sam da ce centar ponovo zasijati.
Italijanske gradjevince za SC !
DELTA je privatna kompanija pa postoji šansa da se sve “restaurura” kvalitetno pogotovu ako se izvodjenje radova preda u ruke ITALIJANSKIH ARHITEKATA- jer boljih i kreativnijih od Italijana NIGDE NA SVETU NEMA! Gde italijani nešto rade UVEK je to sve sjajno i pre svega KVALITETNO uradjeno. DELTA, nadam se, u interesu svoje KOMPANIJE a tako i u INTERESU OBJEKTA značajnog za sve beogradjane, neće podleći lažnom patriotizmu a Arh.Maksimović bi MORAO da bude u tome timu kao najvažaniji konsultant.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља