„Смрзох се. Потребне су ми рукавице, а ми смо у Сава центру”, овако је Живорад Васић, потпредседник „Делта холдинга”, који је прошлог месеца од града купио конгресни центар за 17,5 милиона евра, новинарима покушао да дочара проблем које здање има са грејањем, али и хлађењем. Зато ће његова компанија обнову једног од симбола престонице, у чијим су ходницима који прокишњавају и даље пластичне кофе, започети следеће године, каже, од фасаде.
Држе се амбициозног, али уверени су у „Делти” изводљивог плана – мајстори у објекат улазе између јула и децембра, а из њега излазе после 18 месеци. За то време сви љубитељи културних догађаја треба да се наоружају стрпљењем јер ће Сава центар тада бити затворен.
– Најпре радимо фасаду и столарију. Она има 26.000 квадратних метара, биће трослојна, да сунце кроз њу не греје простор, а да опет буде довољно дневног светла у унутрашњости. Фасада мора да задржи препознатљиви изглед. У објекту од укупно 99.000 квадратних метара са подрумима и гаражом остаје 16.000 квадрата комерцијалног простора. Све сале биће реновиране и задржаће исте габарите – истиче Васић.
За пројекат обнове биће задужени странци, више нема дилеме. Ко ће од пет архитектонских тимова из Италије, Немачке, Финске, Француске и Америке, са којима „Делта” преговара, добити тај посао, Васић не открива јер пројекте још није добио. Али нада се да ће на тендеру за избор извођача победити домаће компаније.
– Сава центар преуредићемо тако да ће постати конгресно чвориште за цео Балкан, што немају земље у региону. Здање ћемо средити да оно може да угости 5.000 до 7.000 људи и да им на једном месту, осим директне везе са наших хотелом „Краун плазом”, понуди и друге садржаје попут ресторана, рентакар агенције, дела за дечју забаву, хемијског чишћења… Корист ће имати и други хотели, угоститељски сектор – наглашава Васић.
За њега цена по којој је град из трећег пута „Делти” продао здање у Блоку 19 са улагањем од најмање 50 милиона евра и уз обавезу да не сме да му мења намену није ниска. Са њим се неће сложити сви они који не само да мисле да је кућа архитекте Стојана Максимовића дата у бесцење, него су се и успротивили одлуци града да је избрише из регистра некретнина у јавној својини. Проста рачуница каже да је „Делта” квадрат платила око 180 евра.
– Зашто се нико други није јавио да купи Сава центар ако је то било толико јефтино. Сви би похрлили да може да се зида шопинг мол или станови, да здање може да буде порушено или да му се измени намена. Али не може – изричит је Васић и додаје да ће у обнову уложити између 58 и 62 милиона евра.
Зашто сте ви купили Сава центар?
– За „Делту” је то важна ствар јер се бавимо хотелијерством. Поседујемо неколико хотела, али као друштвено одговорна компанија желимо да урадимо за наш град оно по чему ћемо да се памтимо. Методом прихода инвестиција од око 70 милиона евра вратиће нам се за 12 до 15 година – каже Васић.
„Делта” ће, дакле, морати да сачека деценију и по да би сазнала да ли ће јој се овај посао исплатити. О томе да ли се продаја Сава центра исплатила Београђанима, они ће моћи да суде 2023. године, када ће видети како ће ово чувено здање изгледати након дугоочекиване реконструкције.
Уметничка дела
Сава центар има колекцију таписерија, слика и скулптура, укупно око 40 вредних уметничких дела, каже Катарина Гајић, директорка пројектовања и изградње „Делта рил естејта”, компаније која послује у оквиру „Делта холдинга”.
– Нека дела значајно су оштећена, али са Музејом града Београда сарађиваћемо да бисмо их на прави начин конзервирали. Сачуваћемо поједине елементе ентеријера попут великог сата који показује временске зоне, таписерије које су заштићене, а њихов уметнички значај је препознао и Музеј модерне уметности у Њујорку – истакла је Гајићева.
