субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 04.12.2020. у 20:15 Гордана Поповић
НОВА НОРМАЛНОСТ: ИВАНА ХАЏИ-ПОПОВИЋ, писац

Злоупотребљава се слоган „Ништа неће бити као раније”

Запитајмо се шта ће онда бити. Или боље, шта желимо да буде. Хоћемо ли бити у стању да у будућност понесемо само оно што је у прошлости било најбоље
Ивана Хаџи-Поповић (Фото: лична архива)

Многи се слажу да је у околностима у којима живимо већ месецима, у такозваној новој нормалности (израз који многе иритира), највише погођена култура. Отказивање или одлагање многих манифестација и немогућност да се наступа пред бројнијом публиком, укратко култура на кашичицу, навела је многе да се јавно запитају да ли је боравак у позоришној или концертној дворани опаснији од боравка у јавном превозу, супермаркету или кафани. Да не говоримо и о општијим питањима – осећању да нам је неко украо живот, отео слободу, док у недостатку јасних чињеница цветају теорије завере... У серији разговора преносимо шта о свему овоме кажу уметници и посленици културе.

Западни свет тек однедавно живи између пандемије, тероризма и страха од миграната, а код нас су страхови почели одавно распадом земље, санкцијама, ратовима, бомбама, све до овог вируса који је опасан исто толико колико и злоупотребе које надахњује, каже Ивана Хаџи-Поповић, писац и преводилац, анализирајући ситуацију у којој се нашао цео свет.

Одавно је јасно, додаје она, да судбину народа не обликују филозофи како је желео Платон. А пошто је прогласио смрт богова, Фридрих Ниче је уочи 1900. године најавио „велику представу” у сто чинова за два наступајућа века, подсећа књижевница и објашњава:

– Ова „нова нормалност”, појам који је преко ноћи освојио читаву планету, могла би бити један од тих чинова. Путем страха од смрти који изазива вирус он дубоко задире и у наше несвесно које је, по великом швајцарском психијатру К. Г. Јунгу, и наш прави господар. Као да више нисмо лица већ само маске у пољуљаној, шизофреној атмосфери збуњујућих упутстава када све зависи од добрих политичких одлука. Показује се да је већина људи роб сопствених слабости и сопственог незнања и да инстинктивно тежи да се у масу утопи не би ли се тог терета ослободила. Промена у психама, у духовности, у мишљењу, моралу, језику већ се дешава, агресивност се повећава као и нихилизам заснован на манипулацији. Здравље је свуда постало политичка ствар, а политика је и пре короне свуда мање или више упала у зону сумрака. Корона је то само оголила и сад је више него очигледно да смо сви на планети постали робови бесмртне орвеловске државе.

Када је реч о томе како се све ово одразило на њен професионални живот, Ивана Хаџи-Поповић одлучно тврди да „иако је свет постао сувише драматично место, литерарне игре још имају смисла, или га имају управо из тог разлога”. Као и јога, медитација, излет у природу… Често ових дана помисли на „великог мудраца Иву Андрића и на то како је он преживео Други светски рат у улици Призренској број 9”. Дели ли осећање многих да је у овој ситуацији култура најгоре прошла?

– Сценарио дигитализованог, виртуелног света с вирусом корона постао је неизбежан, незаобилазан и често једино могућ, али у том свету навике и ритуали блискости лако се губе. Није исто слушати музику сам у соби или ићи на концерт, гледати слику великог мајстора на екрану или пред њом осетити неисказиве вибрације, присуствовати представи у позоришту или филмској пројекцији у биоскопу уз емоције које то побуђује. Мислим да су у овој кризи књиге најбоље прошле, њих можеш да понесеш кући. И опет бих поменула Ничеа, за кога је култура била наслеђена племенитост света и начин на који се ствара човек. Физичке и све друге баријере међу људима у супротности су са спајањем које је у природи ствари – каже наша саговорница.

 Говорећи о томе како интимно проживљава неизвесност, црне вести, евентуални страх, Ивана Хаџи-Поповић констатује да у овом времену „као да је окрутност постала главни идеал”.

– Али француски нобеловац Албер Ками све је то већ средином прошлог века описао у роману „Куга”. Кад епидемија те опасне болести коју преносе пацови започне, власт одлучује да цео град уведе у карантин. И док једни ту стављају живот на коцку спасавајући болесне, други одбијају да виде да зло уопште постоји, а трећи драму користе да се обогате. Та смртна болест мењаће психу и менталитет људи и Ками описује шта се догађа у друштву када му таква драма одузме основне слободе, постављајући питање да ли такав догађај може да нас побољша или ће, напротив, разоткрити најгоре пориве у нама. Роман се завршава реченицом: „Најзад ослобођени, становници никада неће заборавити искушење које их је суочило с апсурдношћу живота и несталношћу људске судбине” – додаје она.

Кад је реч о осећању узнемирења које изазива чињеница да смо генерација која је у овој земљи већ преживела бројне недаће, а да сад у овом осећању тескобе на планетарном нивоу више немамо где да побегнемо, Ивана Хаџи-Поповић каже да смо ми „одавно заточена балканска генерација”, али да ће вирус и нас и западну цивилизацију претворити у протагонисте научнофантастичног филма од пре десетак година, где један јунак пита другог : „Да ли вам је некада пало на памет да у 2050. години неће бити никога ко би могао да разуме језик којим сада говоримо?”

А кад је реч о евентуалном расплету, она се ипак још једном враћа на Ничеа и његовог чувеног јунака Заратустру, који је умео да одгонета енигме, креће се кроз лавиринт и убија бика, тог узвишеног човека који је тежио да човечанство доведе до савршенства.

– Мислим да се сувише злоупотребљава слоган „Ништа неће бити као раније”. Запитајмо се шта ће онда бити. Или боље, шта желимо да буде? Да ли ћемо бити у стању да у будућност понесемо само оно што је у прошлости било најбоље, јер немојмо заборавити да има још неодиграних чинова из Ничеове визије за 21. век и да ће можда нека „нова блискост”, када све ово на овај или онај начин прође, можда тражити и нова решења – закључује Ивана Хаџи-Поповић.

Коментари3
59f2f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Iz citata ...
Treba služit česti i imenu. neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može - nek ad proždre, pokosi satana! Na groblju će iznići cvijeće za daleko neko pokoljenje." ....... Knjizevnica Mme I.H. kaze zona sumraka, a Honore de Balsac "Kada bi ljudi znali svu strahotu lazi, progonili bi je ognjem" (parafrazirano..) Divni francuski pisci kao i ruski kao i mnogi drugi rekli i opominjali iz ranijih iskustava, a svet uvek prolazi kroz neke slicne velike greske ..a da nije izvukao pouke na vreme
NY nastavak
Sve mislim da zivimo u doba kad se i "dja'olja corona" tako zovu na Cetinju na pr, zloupotrebljava a to NE bi smelo..E sta sve ne bi smelo. No i u ovakvom svetu, kao u bajkama desi se neka velika nesreca, ali se daje i oruzje kojim se bori protiv tih mracnjaka i zlih carobnjaka bilo da su na istoku ili na zapadu. U ovom slucaju oruzje je u nadi, u ljubavi, u mudrosti. Jednostavno U mnogo tezim vremenima od ovih Vladika Rade napisao: " Treba služit česti i imenu. neka bude borba neprestana ...
NY
Hvala "Politici" na ovom veoma zanimljivom intervjuu koji je slojevit, duboko promisljen a opet sazet. Kami je opisao u romanu kako se ponasa ljudska vrsta kad dodje neka velika posast..mogao je to da prati kroz istoriju ljudskog roda..Setite se samo doline leproznih..Kako je to strasno kad vas neko ostavi same sa bolescu i znate da NEma nade..Ovo sada i NIJE tako strasno, ali izgleda kao da jeste. 21 vek umesto da bude vek boljitka, postao je vek obmana, lazi, laznih vrednosti i mutanta covid19

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља