субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:52

Одмазда тешко пада

Аутор: Борка Требјешанинчетвртак, 26.06.2008. у 22:00
Љубиша Ристић (Фото А. Васиљевић)

После вишегодишње паузе Љубиша Ристић враћа се позоришту. Редитељ култних представа „Буба у уху”, „Ослобођење Скопља”, „Миса у А-молу” режираће овог лета нову представу на фестивалу Град театар у Будви. Реч је о комаду са радним насловом „Оговарање” аутора Небојше Ромчевића. Премијера се очекује 10. августа у Буљарицама.

О својој новој представи Ристић није желео да говори јер је, како каже, за то још рано.Бивши председник ЈУЛ–а говорио је о судбини КПГТ-а, својим пријатељима, југословенству ... У Шећерани се не изводе представе због, како тврди Ристић, финансијских проблема. Последњу представу у овом позоришту Ристић је режирао 1999. године, и то комад „Псовање публике” Петера Хандкеа. То је уједно била и последња представа изведена у овом здању,  јер је у пожару 2005. изгорео кров велике сцене.

Пре извесног времена био је заказан тендер за продају предузећа у стечају „Димитрије Туцовић”? Шта се догађа са старом Шећераном?

Тендер није успео, није било купаца, нико није био заинтересован да откупи документацију. Да ли зато што је цена висока, што су овде споменици културе под заштитом државе, или што је таква политичка ситуација да они који би то купили не знају шта ће и како моћи да раде са тим. До краја године, по закону, треба да се заврши приватизација друштвених предузећа. Можда је нечији план да не буде никакве приватизације, већ да то поклоне некоме коме је то намењено. Ми ту немамо никакав нарочити утицај, то је питање Агенције за приватизацију којој морамо да плаћамо ужасне намете и закупнине. Као да смо некаква привреда која остварује профит, а не позориште. То је начин да нас истерају. Практично, све што зарадимо морамо да дамо Агенцији. 

Простор у којем се налази КПГТ је огроман. Чија је била идеја да се уселите овде?

Нас су позвали, КПГТ и мене лично, средином деведесетих, да дођемо да ову рушевину претворимо у неки цивилизовани простор. То је било напуштено здање 27 година. Општина, град и тадашња управа Шећеране су нам понудили да нешто направимо. Довео сам своју трупу, није било ни струје, ни воде, ни прозора, ни врата. Потом смо почели да играмо представе. Онда је Министарство културе одредило не нарочито много пара, тада је било три милиона динара, да почнемо адаптацију старе Шећеране у позориште. Скупљали смо новац и направили позориште. Био је план да радимо и остатак рушевина, али почело је бомбардовање и на томе смо остали.Није било никаквог говора да ми долазимо и закупљујемо неки простор. Не, нас су позвали да направимо позориште. Наравно, то је све било тако до 5. октобра. Онда су кренули да прете физичким насиљем, кризним штабовима, да ће нас истерати напоље... Пошто су нам у том часу дуговали велики новац, дошли су из Шећеране са претњама и рекли да морамо да плаћамо закуп. Нисам имао избора и почели смо да плаћамо, ево све до данас. Ми смо овде уложили све што смо имали, држава је такође уложила, нисам никада прихватио да ово буде моје приватно власништво, нити власништво Фонда КПГТ , чак и кад ми је предлагано да се то да на управљање фонду. То сам одбио јер не желим да се пише да је Ристић отео Шећерану. То је и даље друштвено власништво, али од тада се чини све да се наше позориште елиминише из културног живота, да му се онемогући рад. Нама је већ годинама блокиран рачун, ми не можемо да добијемо никакав публицитет у штампи, наше премијере пролазе без критике, наши глумци су непознати јавности, о њима неће нико да пише. Схватио сам да сам у ствари једини уметник у Србији који се бави политиком. Све остало су нежни славуји који цвркућу.

Жалите се?

Не жалим се, само примећујем да постоји одмазда, која, када је уперена према мени, не пада тешко, али уперена је према свим људима који раде са мном. То ми пада веома тешко. И то не опраштам. Сва та деца која су радила код мене, дивни талентовани глумци, на улицису. Јер је зид пред њима страшан.Данас, сем уметника повезаних са влашћу, не може нико да ради. У време када су они имали опозициона, другачија уверења,нико их није угрожавао у њиховом праву на рад. И тада су били у поседу институција, публицитета, новца, јавности, буџета. И сада су, и нема никакве промене. Посматрам све, не мешам се, не утичем. Никада нисам дозвољавао да политика утиче на моје позориште, моји глумци нису били никада чланови ни моје ни било које партије, нити сам их питао за то. Они данас не могу да раде и то је срамно.

И даље сте Југословен, али без земље. Каква је судбина КПГТ-а?

Не знам шта би требало да буде са КПГТ-ом. То је један југословенски пројекат, мултинационални, мултикултурни, који се одувек борио против онога што имамо данас: национализам, распад Југославије, несрећу на све стране. КПГТ је културно-политички покрет који је увек рачунао на Југославију као културни простор и рачуна и даље. Ја сам и даље Југословен. Ми Југословени смо изгубили своју земљу, али живимо и даље у једном духовном простору, културном простору у којем су нам сви ти језици, културе, традиције, колико год различите, блиске. Радујемо им се и из њих црпимо оно што је наша култура. Има оних који себе проглашавају југоносталгичарима, ја то сматрам веома погрешним. То су бивши Југословени који су дигли руке и сада претрчавају у слатко осећање припадности. Од Југославије је преостао југословенски културни простор који захтева непрестану борбу. Хрватски,српски и остали националисти су савршено спремни за сарадњу: то је сарадња различитих, оних који не воле једни друге, оних који трпе једни друге. Југословени, напротив, јесу људи који живе у културном простору који је њихов избор. Данас је то тешко и ретко, многи људи су заплашени, уцењени, морају да се одрекну идеја, ствари, људи, да би преживели. Тако да ја никоме не замерам ништа.

----------------------------------------------------------

„Немам политички ангажман”

Шта је са Вашим политичким амбицијама, ангажманом? Где су сада Ваши пријатељи – глумци, редитељи, писци, политичари..?

Сва моја пријатељства годинама одржавам. За мене су пријатељи, пријатељи мимо њихових идеолошких конформистичких или других животних потреба. Имам веома блиске пријатеље са којима се никада у животу нисам политички слагао, разлика је једино између мене и њих у томе што се они мене понекад јавно одрекну преко новина, ја њих никад. Немам потребе, мени ништа не треба, могу без било чега, њима понешто треба, без понечега не могу, и онда то сматрају легитимним оправдањем да понекад отресу са леђа бреме које носе из пријатељства са мном.

Тренутни политички ангажман немам, мој политички ангажман је исти као што је био од детињства. Имам неколико својих једноставних идеја, неколико својих једноставних уверења, и у свакој прилици проналазим средства да се за та уверења и идеје борим. Некад је то јавно, некада је то лично, приватно... Свето је, ипак, другоразредно. Прворазредна је моја уметност, оно што је моје позориште, и то је тачка са које све друго посматрам. Известан број година нисам хтео да режирам, јер су услови за то били немогући, јер је атмосфера у нашој културној јавности, релација публике и уметности и културних институција, била таква да је то мени било неприхватљиво.То је било време у којем сам посматрао и учио. Не мислим да ће се то брзо променити, мислим да ће бити још теже. Увек сам у животу много радио, неколико ствари урадио, не морам више ништа до краја живота да урадим. Имам своју биографију, немам намеру да је кварим.


Коментари7
83ca2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeljko Santrac
Dragi Ljusa, ja sam odusevljen i radujem se da ces ponovo da reziras! Znam sta kazem,jer sam imao dragocenu srecu da sam radio sa tobom u nekoliko predstava, koje su za mene inspiracija i dragoceno iskustvo!Ja sam izgubio moju zemlju Jugoslaviju i moj maternji jezik srpsko-hrvatski, sada stvaram u Svedskoj na svedskom i na mnogim drugim jezicima, i to i nije problem, puno i zahvaljujuci sjajnoj skoli koju sam prosao u KPGT-u.Radim sa internacionalnim saradnjama Skandinavija-Balkan i izuzetno je tacno to sto o tim saradnjama unutar jugo-prostora definises! Veliki pozdrav!
Nix
Uporedimo ga sa aktuelnim ministrom kulture koji je takođe režiser.Šta je važnije - političko uverenje ili kvalitet? Da li se pravo na rad zasniva na rezltatu umetničkom ili političkoj pripadnosti? Šta će u tome smislu da uradi aktelni ministar pozorišni režiser?
Јован Грозни
Предпостављам да ја и Љубиша Ристић нисмо политички истомишљеници, ако ни ради чега другог онда због тога што ја никада нисам био члан неке политичке партије, њен предсједник још мање. Ја тог човјека знам прије свега по чувењу, као врсног позоришног режисера, веома анагажованог у политици и то оној у самом центру моћи (ондашње). Не знам да ли је данашњи Љубиша Ристић вук у јагњећој кожи, и да ли је икада и био неки вук, али знам да су му чланци и интервјуи несумљиво садржајни, интелектуални, и да их волим прочитати. Ради се очито о човјеку са интегритетом и садржајем и права би штета била спречавати га да ради у умјетности, односно покушавати да га покрије тама заборава. Ако ништа друго очекујем да "Политика" неће посустати и да ће нам приуштити још неки чланак или интервју са Љубишом Ристићем. Ја се тога заиста не плашим!
Radoslav Milenkovic
Dragi Ljubisa, Tvoj intervju je visestruko znacajan, ali jos je znacajnije to sto ces ponovo rezirati! Radujem se!
jasmina lekic
Ljušo, izuzetno mi je drago da se vraćate pozorištu, a posebno je vredan hvale gest Budve koja vas je pozvala.Sve najbolje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља