Шумарски факултет Универзитета у Београду данас је обележио изузетно значајан јубилеј – 100 година постојања и рада.
„Припремали смо се да јубилеј Шумарског факултета прославимо свечаном академијом и научно-стручним скуповима, али због тренутне епидемиолошке ситуације изазване вирусом ковид-19, нисмо били у могућности то да реализујемо”, истакао је декан др Ратко Ристић на данашњој прослави у свом онлајн обраћању путем лајв стрима.
„Давне 1920. године, одржано је прво предавање из области шумарства на Пољопривредно-шумарском факултету у Земуну. У постојећу зграду уселили смо се 1954. године, када започиње самостално деловање Шумарског факултета у образовном, истраживачком и привредном простору Републике Србије и региона”, подсетио је професор Ристић.
Шумарски факултет је током претходних деценија рада, развоја и еволутивних промена достигао садашњу организациону форму, чија је доминантна карактеристика постојање четири образовна сегмента: Одсека за шумарство, Одсека за технологије дрвета, Одсека за пејзажну архитектуру и хортикултуру и Одсека за еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса. Поменута четири одсека производе различите инжењерске профиле, који покривају широко поље делатности унутар привредних, научноистраживачких и институционалних структура Републике Србије. До сада је на Факултету дипломирало више од 10.000 студената, израђено је и одбрањено 435 магистарских радова, 658 мастер радова и 346 докторских дисертација.
Декан др Ратко Ристић
Један од приоритета је наставак рада на реформи наставног процеса, на свим нивоима студија (основне, мастер и докторске), у циљу постизања што бољих резултата, који треба да буду видљиви кроз већу пролазност студената и смањење дужине студирања, уз шири опсег усвојених знања и вештина, потребних за стручне активности или укључивање у научноистраживачку делатност.
„Студенти се уводе у различите истраживачке активности, пројекте и програме, у складу са интересовањем и потенцијалима, ради упознавања са стручном проблематиком, подстицања креативности и иновативности. Један од приоритета у раду са студентима јесте промовисање спортских активности у циљу достизања вишег нивоа психо-физичке кондиције, при чему се користе сви расположиви капацитети на окућници Факултета или се обавља закуп спортских терена”, објаснио је др Ристић.
Шумарски факултет Универзитета у Београду управља трима значајним просторним целинама, Наставном базом „Гоч” (3.731 ha), Наставном базом „Мајданпечка домена” (2.078 ha) и Арборетумом на окућници Факултета (6,7 ha). Основна намена наставних база огледа се у реализацији теренске/практичне наставе и научноистраживачких активности. Наставна база Гоч, због својих природних потенцијала, изграђене инфраструктуре и стручног особља, има све услове да постане национални и регионални тренинг центар у области шумарства.
Уместо текста о бројним стручним и истраживачким пројектима, постигнутим резултатима и анализама, који се односе на шумске екосистеме, професор Ристић је цитирао великог српског ботаничара Јосифа Панчића, који је средином 19. века изнео ставове чија вредност важи и данас: „...Из њих вадимо већину грађе за наше домове, покућанство, алате и направе. Друга је корист што нам чисте ваздух. Коме није познато оно пријатно чувство, које нас обузима, кад на жарком дану у шуму ступимо, груди нам се шире, глава се бистри, низ уморно тело струји нека нова снага и по одмору од кратког часа повраћамо се опет у стање, да можемо свој пут или своју радњу продужити. Шуме задржавају силу ветрова, чувају од поплава, умеравају жегу и цичу, од њих зависи распоређивање влаге на земљи. У густом хладу шума скупља се вода у изворе, потоке и речице. У шумама се зачеше прве мисли о ослобођењу Српства, из шуме грану данашњем Српству сунце слободе. Пак, да ни у шта не бројим све друге, пређе споменуте користи од шуме, она би једина свакоме Србину морала да улије у срце чувство највеће захвалности, што су му стари шуме сачували и тиме га у стање поставили, да се спасе од пропасти, која се чињаше, пре мало више од пола века, неизбежљива. Ова успомена ваљало би да нас и на то подсети, да смо и ми дужни да својим потомцима шуме сачувамо....”
Свечана академија у амфитеатру Шумарског факултета (Фото Јован Митровић)
„Шумарски факултет данас представља најважнију високообразовну и научноистраживачку установу у области шумарства у Србији, а током претходних деценија дао је значајан допринос оснивању и развоју шумарских факултета у региону, посебно Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци. Потписани билатерални уговори са 33 факултета из иностранства добра су основа за даљи развој међународне сарадње, чему ће допринети и планирана акредитација мастер програма на енглеском језику”, нагласио је декан др Ратко Ристић.
Комплетан снимак свечане академије биће доступан на сајту Шумарског факултета www.sfb.bg.ac.rs од среде (09.12.2020. године).
П.О.
