понедељак, 18.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 05.12.2020. у 14:42
СТОГОДИШЊИЦА НАШЕ ЗНАЧАЈНЕ ОБРАЗОВНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ

Век Шумарског факултета

До сада је на овом угледном и престижном факултету дипломирало више од 10.000 студената, израђено је и одбрањено 435 магистарских радова, 658 мастер радова и 346 докторских дисертација
(Фотографије Славишa Шаренaц)
Арборетум Шумарског факултета
ИТ учионица
Наставна база Гоч
Педолошка лабораторија
Расадник Шумарског факултета
Студенти Шумарског факултета

Шумарски факултет Универзитета у Београду данас је обележио изузетно значајан јубилеј – 100 година постојања и рада.

„Припремали смо се да јубилеј Шумарског факултета прославимо свечаном академијом и научно-стручним скуповима, али због тренутне епидемиолошке ситуације изазване вирусом ковид-19, нисмо били у могућности то да реализујемо”, истакао је декан др Ратко Ристић на данашњој прослави у свом онлајн обраћању путем лајв стрима.

„Давне 1920. године, одржано је прво предавање из области шумарства на Пољопривредно-шумарском факултету у Земуну. У постојећу зграду уселили смо се 1954. године, када започиње самостално деловање Шумарског факултета у образовном, истраживачком и привредном простору Републике Србије и региона”, подсетио је професор Ристић.

Шумарски факултет је током претходних деценија рада, развоја и еволутивних промена достигао садашњу организациону форму, чија је доминантна карактеристика постојање четири образовна сегмента: Одсека за шумарство, Одсека за технологије дрвета, Одсека за пејзажну архитектуру и хортикултуру и Одсека за еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса. Поменута четири одсека производе различите инжењерске профиле, који покривају широко поље делатности унутар привредних, научноистраживачких и институционалних структура Републике Србије. До сада је на Факултету дипломирало више од 10.000 студената, израђено је и одбрањено 435 магистарских радова, 658 мастер радова и 346 докторских дисертација.

Декан др Ратко Ристић

Један од приоритета је наставак рада на реформи наставног процеса, на свим нивоима студија (основне, мастер и докторске), у циљу постизања што бољих резултата, који треба да буду видљиви кроз већу пролазност студената и смањење дужине студирања, уз шири опсег усвојених знања и вештина, потребних за стручне активности или укључивање у научноистраживачку делатност.

„Студенти се уводе у различите истраживачке активности, пројекте и програме, у складу са интересовањем и потенцијалима, ради упознавања са стручном проблематиком, подстицања креативности и иновативности. Један од приоритета у раду са студентима јесте промовисање спортских активности у циљу достизања вишег нивоа психо-физичке кондиције, при чему се користе сви расположиви капацитети на окућници Факултета или се обавља закуп спортских терена”, објаснио је др Ристић.

Шумарски факултет Универзитета у Београду управља трима значајним просторним целинама, Наставном базом „Гоч” (3.731 ha), Наставном базом „Мајданпечка домена” (2.078 ha) и Арборетумом на окућници Факултета (6,7 ha). Основна намена наставних база огледа се у реализацији теренске/практичне наставе и научноистраживачких активности. Наставна база Гоч, због својих природних потенцијала, изграђене инфраструктуре и стручног особља, има све услове да постане национални и регионални тренинг центар у области шумарства.

Уместо текста о бројним стручним и истраживачким пројектима, постигнутим резултатима и анализама, који се односе на шумске екосистеме, професор Ристић је цитирао великог српског ботаничара Јосифа Панчића, који је средином 19. века изнео ставове чија вредност важи и данас: „...Из њих вадимо већину грађе за наше домове, покућанство, алате и направе. Друга је корист што нам чисте ваздух. Коме није познато оно пријатно чувство, које нас обузима, кад на жарком дану у шуму ступимо, груди нам се шире, глава се бистри, низ уморно тело струји нека нова снага и по одмору од кратког часа повраћамо се опет у стање, да можемо свој пут или своју радњу продужити. Шуме задржавају силу ветрова, чувају од поплава, умеравају жегу и цичу, од њих зависи распоређивање влаге на земљи. У густом хладу шума скупља се вода у изворе, потоке и речице. У шумама се зачеше прве мисли о ослобођењу Српства, из шуме грану данашњем Српству сунце слободе. Пак, да ни у шта не бројим све друге, пређе споменуте користи од шуме, она би једина свакоме Србину морала да улије у срце чувство највеће захвалности, што су му стари шуме сачували и тиме га у стање поставили, да се спасе од пропасти, која се чињаше, пре мало више од пола века, неизбежљива. Ова успомена ваљало би да нас и на то подсети, да смо и ми дужни да својим потомцима шуме сачувамо....”

Свечана академија у амфитеатру Шумарског факултета (Фото Јован Митровић)

„Шумарски факултет данас представља најважнију високообразовну и научноистраживачку установу у области шумарства у Србији, а током претходних деценија дао је значајан допринос оснивању и развоју шумарских факултета у региону, посебно Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци. Потписани билатерални уговори са 33 факултета из иностранства добра су основа за даљи развој међународне сарадње, чему ће допринети и планирана акредитација мастер програма на енглеском језику”, нагласио је декан др Ратко Ристић.

Комплетан снимак свечане академије биће доступан на сајту Шумарског факултета www.sfb.bg.ac.rs од среде (09.12.2020. године).

П.О.

Коментари4
39e42
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

коментари
Секу се безобзирно шуме, сече се и српска азбука. Иста немарност, исто незнање, иста равнодушност ...
komentar
Iskrene cestitke za ovaj jubilej! Mislim da vase vreme tek sad dolazi i da cete imati opstrukcije, ali ce i pored svega, znacaj ove grane nauke ubrzano rasti! Dakle, bez borbe nista, samo napred !!
aleksandar sarcevic
Drage kolege zelim Vam pono uspeha u radu i zahvaljujem se na srucnoj pomoci,koju ste mi pruzili na posuljavanju mog poseda.Ovim zelim da istaknem Vasu spremnost da strucnim savetima pomazete i ljubiteljima prirode.Agrom sam i znao sam kome treba da se obratim za savet.
milenko popić- etnoseljak
Iskrene čestitke uvaženom komšiluku! Po dr Slobodanu Jovanoviću, u vremenu od 1830-1850 godine, Srbija je, sječom, izgubila 50% šuma! Kako danas etno selo sve češće čuva uspomenu na mnoga nestala sela, bojim se da ćemo u budućnosti, a nisam, kako bi rekao Umberto Eko, prorok pa da znam kada, šume susretati ne u parkovima prirode,gdje se od čovjeka sklanjaju, već u takvim SPOMEN parkovima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља