петак, 05.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 06.12.2020. у 21:46 Маријана Авакумовић
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ОДБРАНА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ ОД КОВИДА 19

Беле паре за црне дане

Угоститељство и туризам овог месеца добијају још један минималац, а догодине се цео приватни сектор може надати нечем сличном
Фото ЕПА ЕФЕ - Р.В.

Без обзира на то да ли је држава сачувала беле паре за црне дане или ће их позајмити, привреду неће оставити на цедилу и наставиће да убризгава финансијске инјекције предузећима да лакше преброде вирус корона. Запосленима у туризму и угоститељству биће исплаћена још једна минимална зарада овог месеца, а од почетка наредне године остатак приватног сектора може да се нада сличној врсти државне помоћи. Услов је, као и сваки пут до сада – привредник који прихвати да му држава исплаћује минималне зараде не сме да отпушта раднике.

Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће за десетак дана помоћ добити 72.500 запослених у туристичким агенцијама, рентакар фирмама, угоститеље и хотелијере, јер ће то много значити овом сектору који је због пандемије короне посебно угрожен.

Такође је обећао да ће почетком следеће године уследити помоћ приватним предузетницима, додајући да је против измена пореске политике већ за једнократна давања, макар била невелика. Према његовим речима, промена пореске и фискалне политике може да унесе додатну несигурност и уништи земљу, а циљ је да економска ситуација буде стабилна.

Нови пакет помоћи привреди јесте предвиђен буџетом за 2021, али он сигурно неће моћи да буде издашан као раније. Обезбеђена је одређена резерва у државној каси у случају погоршања економских кретања, али није дефинисано и у ком износу и када би могла да се активира. Мада је председник Србије пре неколико дана рекао да је држава уштедела нешто новца за црне дане, али је такође замолио Кризни штаб (када су се данима натезали око скраћења радног времена кафића, ресторана и тржних центара) да имају у виду ако дође до затварања од нечега треба исплатити плате, пензије и болнице. Другим речима, уштеђевина није велика.

Држава је одрешила кесу и у овој години за привреду и грађане и определила помоћ са око шест милијарди евра, али се током 2020. задужила око три милијарде евра.

Априлска помоћ која је била и најиздашнија, подразумевала је исплате минималних зарада за више од милион раника запослених у 235.000 малих и средњих предузећа, а делимично и у великим. Одложено је плаћање пореза и доприноса на зараде и пореза на добит. Забрањено је отпуштање више од десет одсто запослених у наредна три месеца. Уведен је тромесечни мораторијум на отплату кредита и обезбеђени су повољни кредити за ликвидност преко Фонда за развој и комерцијалних банака, чији је држава била гарант са две милијарде евра.

Другим пакетом помоћи је обухваћена исплата 60 одсто минималца за август и септембар и забрана отпуштања радника до децембра. Одложено је плаћање пореза на зараде за један месец, а обавезе почињу да теку од 4. јануара 2021. и треба да буду исплаћене у 24 рате. Привреди је омогућен застој у отплати кредита два месеца и настављено је давање кредита преко гарантне шеме. Одобрено је око 15.000 зајмова, али сав новац није потрошен. Потом је у августу уследила помоћ хотелијерима од 350 евра по лежају и 150 евра по соби.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, оцењује да ситуација у привреди јесте тешка, али значајан део предузећа нема толике тешкоће да не може да преживи.

‒ На моје пријатно изненађење, компаније које мотају каблове по Србији и извозе по свету, скоро да никаквих проблема немају. Трговине такође добро раде. Мањи део јесте тешко погођен. Држава је помогла привреду са шест милијарди евра. Привредници су углавном исказали жељу да узму новац из Фонда за развој, јер су услови повољни. Мање је интересовање било за банкарске кредите, што значи да људи у Србији очекују да им се помогне, у смислу, да им се дозначи кеш и да они могу да накриве капу. На сву срећу у Србији има немали број предузећа која нису тражила помоћ и функционишу без тога ‒ каже Савић.

 Наш саговорник примећује да свако гура свој проблем у први план и очекује од државе да му нешто помогне. То јесте , каже, очекивано од људи, али није очекивано од државе да има разумевања за све то. Према његовом , у Србији су најгласнији угоститељи, а угоститељство и туризам чине тек 1,5 одсто БДП-а.

 ‒ Не могу да разумем да ти људи живе од данас до сутра и ако се деси да их држава затвори на седам дана, њихови бизниси ће пропасти. Па ако од тога зависи, нека и пропадну. Међу њима има врло успешних људи који су се хвалили својим бизнисима и држали предавања свима нама како не умемо да зарадимо новац, па ваљда су они нешто зарадили. Нека изваде тај новац из буђелара, сефова и некретнина. Не треба само да чекају да им држава помогне ‒ каже Савић.

Професор Економског факултета указује да је из фокуса испао један број људи ‒ сиромашни и они који живе на граници сиромаштва, што је сваки четврти грађанин Србије. Они су добили свега 100 евра од државе, а према његовом мишљењу, њима је требало дати по 500 евра, а не расипати новац на све пунолетне грађане.

‒ Апелујем на државу да размисли ко је најугроженији у Србији. Имам утисак да су данас најгласнији они који не плаћају порезе и доприносе ‒ каже Савић.

Поводом најаве председника Вучића да је држава уштедела и да има црни фонд за нови пакет помоћи, наш саговорник каже да држава не може да има паре да помаже и дефицит од девет одсто БДП-а.

‒ Ако имате неке паре, смањите дефицит на осам одсто. Ствари морају да се назову правим именом. Све што иде као директно давање из касе није добро. Одлагање пореза има смисла, али и ту постоји двоструки ризик. Ако некоме одложите плаћање пореза, за толико ће бити мање новца у државној каси и држава ће морати да се задужи. Нема гаранције да ће ти којима држава помогне плаћати порезе и доприносе. Не би ме изненадило да нека предузећа извуку новац на посебан рачун и оду у стечај, а онда нема враћања пореза и доприноса. Морамо да смањимо штету. Да не дајемо новац који је већ у буџету. Са највишег места у држави бих позвао да се прво искористи новац који је дат преко гарантне шеме и да привреда нешто ризикује и преузме неку обвезу. Ако нисте спремни да ризикујете и преузмете кредитну обавезу, ви не верујете у ваш бизнис и играте се са државом ‒ каже Савић.

Међутим, Драгољуб Рајић, координатор Мреже за пословну подршку, са друге стране предлаже да се примени европска пракса, што значи да се на минималне зараде не плаћају порези и доприноси. Он такође апелује да се не уводе нови намети и не увећавају постојећи. Наш саговорник упозорава да је од јесени почело смањење плата за десет до 15 одсто, јер приходи нису довољни да покрију трошкове зарада, а ако се овакви трендови наставе Србија ће изгубити 25 или 30 хиљада малих предузећа и више од 180.000 радних  места.

‒ Најпогођенији су угоститељи и хотелијери, потом сектор услуга и десетине хиљада малих фирми којима је промет преполовљен, а у појединим случајевима пао 80 до 90 одсто. Очекујемо талас одјављивања 15 до 20 хиљада фирми у наредним месецима. Део њих је прихватио помоћ кроз минималац, али приход није био довољан да покрије читав низ других трошкова, што подразумева плаћање закупа, пореза на тај закупа, градских такси и накнада ‒ наводи Рајић.

 Он упозорава на нове намете које је привреда добила. У Београду је то такса за унапређење животне средине. Локалне самоуправе су малим и средњим предузећима повећале порез на имовину.

‒ Потпуно је сумануто у овој години уводити фискализацију. Држава јесте определила осам милијарди динара у буџету, али то ће покрити само 30-40 одсто тих трошкова. Предузећа ће морати да набаве нови софтвер, да плаћају његово одржавање, да носе касу на баждарење. Процене су да ће то коштати привреду од 60 до 200 милиона евра на годишњем нивоу. Фирме које се баве транспортом користе локаторе који се стављају при изласку из земље. То је привреду коштало 200 милиона евра. Показало се као непотребно, јер сива економија и промет робе на црно није смањен ни за један одсто ‒ каже Рајић и констатује да смо ми једина држава у Европи у којој неко диже порезе и уводи нове намете у години која ће бити јако тешка.

 Према истраживању Мреже за пословну подршку, у већини грана индустрије забележен је пад. У текстилној индустрији промет је у новембру пао за 27 одсто у односу на прошлу годину, у металској индустрији за 14 процената, а најбоље су прошли они који су имали пад од осам до 10 одсто.

‒ Постоје компаније које добро раде или имају повећану потражњу на страним тржиштима, али таквих фирми је можда осам до 10 одсто од укупног броја. Оне имају добар резултат, али не могу да преокрену укупан тренд у привреди. Рокови наплате из ЕУ су дупло дужи. Код нас ће почетак ове године бити много тежи јер се тек сад виде последице тога што се не закључују нови послови, пословање се свело на то да радите само са старим клијентима ‒ каже Рајић.

Коментари2
9dc2d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko
Država najviše pomaže ugostitelje i hotelijere. Mnogo bolje bi bilo da im je država dala posao i omogućila da nešto zarade i prebrode probleme. Dok na jednoj strani zdravstveni sistem puca jer nema kapaciteta da smesti sve one obolele kojima je potrebna pomoć pa ih transportuje po Srbiji a hoteli zvrje prazni. Mnogi pacijenti bi bili spremni da plate sobu u hotelu da nebi išli po halama i banjama a država da obezbedi zdravstvene timove za lakše slučajeve a ne da plaća prazne krevete hotelima.
30
Хвала што уопште неко покушава да прикаже реално стање. Безнадежно!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља