петак, 26.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 07.12.2020. у 14:14 Данило Коцић

У Врању обележена 54. „Борина недеља”

Тежишна тачка је била књижевна/уметничка перцепција осветљавања личности и дела списатељице и научног радника Вере Ценић, једног од оснивача ове манифестације
Бора Станковић (Фотодокументација „Политике”)

Врање, Лесковац – За нас у Књижевној заједници „Борисав Станковић”, већ више од једне деценије, нередовне или ванредне околности представљају природан амбијент за рад. На то се навикла и српска културна јавност која прати наше активности. Давно смо разумели да аутистичан, аутократски и аутошовинистички режим не занима национална култура, још мање његову необразовану административну послугу, али то је довољан мотив да и даље, тако окупирани и самоокупирани, још чвршће истрајавамо у својој културној мисији, истиче Мирослав Цера Михаиловић, познати врањски књижевник, председник УО КЗ „Бора Станковић”.

Мирослав Цера Михаиловић (Фото: Књижевна заједница „Бора Станковић”)

Више је од пола века како „Борина недеља” врањској и српској, нешто раније и југословенској културној сцени, непрекидно дарује врхунске културне програме, не само књижевног садржаја. До данас, близу седам стотина! ‒ Нема значајнијег имена српске књижевне сцене које је мимоишло ову светковину писане речи и чије стваралаштво није представљено у оквиру њених програма: од Андрића, Меше и Десанке, Стевана Раичковића, Ивана Лалића и Матије Бећковића, до Милосава Тешића, Душана Ковачевића и Михајла Пантића, потом Горана Петровића, Владана Матијевића, па све до оних најмлађих: Ане Ристовић, Јане Растегорац и осталих. Наравно да све то није могло проћи без тумачења еминентних критичара и теоретичара књижевности , pосебно импозантно делује списак добитника Борине награде.

На „Бориној недељи” зачеле су се многе теме које најчешће нису остављале равнодушном српску културну јавност. Овако би се, додаје Михаиловић, могло наставити готово у недоглед. Овом приликом хтели су, каже, тек да подсете на не мали допринос Књижевне заједнице „Борисав Станковић” овој манифестацији, али и да још једном укажу на појаву која је давно постала опште место наше стварности.

‒ У Врање се увек долази као у Борино Врање! С тим „Бориним” се никако не сме играти већ би то „Борино” стога требало посебно неговати и поштовати, са тим бити јако обазрив и одговоран, јер ретко који град обасјава таква Божја благодат! Да овом приликом не помињемо бројне наше знамените суграђане од којих би се свако могао назвати персонификацијом свога града. Однос према Бори морао би се мерити односом не само према свакој институцији која носи његово име, према сваком појединцу који је на трагу онога што се на било који начин може везати  за све оно што нам је оставио у наслеђе, попут Вере Ценић, на пример – каже Михаиловић и наглашава да је то био више него довољан разлог да у овим нередовним околностима 54. „Борину недељу” посвете нашим савременицима, пре свега једној од ретких личности коју бисмо могли назвати персонификацијом града, која је обележила све ове године њеног трајања. Оној, која је до последњег даха не тек живела са манифестацијом већ и живела за њу.

Вера Ценић (Фото: Књижевна заједница „Бора Станковић”)

– Она има име и презиме: Вера Ценић! Шта све може да стане у ове две двосложне речи? Управо о томе сведочи обимом невелика књига „Вера” Сунчице Денић која је у издању Књижевне заједнице изашла из штампе! Скромно, посвећено, да се не заборави! А Вера, верујемо, утекла од нас оваквих, већ пола године безбрижно ћаска са Бором, не марећи за наше овоземаљске недаће и, по обичају, мотри на нас са висине! – закључује Мирослав Цера Михаиловић.

Вера Ценић, прва жена доктор наука из Врања, професор књижевности, која је преминула у 90. години живота, 26. маја 2020. године, била је велики зналац дела Боре Станковића. Рођена је 26. новембра 1930. године у Врању, где је завршила гимназију, а Филолошки факултет у Београду, где је најпре магистрирала а затим и докторирала, на Групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност. Највећи део радног века провела је као професор на Педагошкој академији „Иво Андрић“. Ценићева је била и први кустос - педагог Музеј куће „Боре Станковића“ у Врању.

Написала је ,,Водич кроз музеј кућу Борисава Станковића'“, књижевну студију ,,Огледи о Борисаву Станковићу'“, књигу ,,Кањец фиљма“ и аутобиографски роман о голооточком искуству. Објављивила је многобројне есеје, огледе, студије и текстове о књижевности и Бори Станковићу, а добитник је бројних награда међу којима је и Специјално признање града Врања ,,31. Јануар“, за животно дело у науци и књижевном раду. Један је од оснивача Књижевне заједнице „Борисав Станковић“.

Овогодишња „Борина недеља“ одржана је, у складу са епидемиолошком ситуацијом, 26. новембра, на дан њеног рођења.

Коментари4
b853e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

boksi
I svi pisci nabrojani današnji u ovom tekstu, koji su isforsirani i nagrađeni su završili u preko 90% slučajeva srpsku književnost. Milosav Tešić nije izvorno darovit pesnik, njega je izbacila postmoderna u " orbite " akademičarske slave. Jedan čuveni istoričar književnosti se izjasnio o toj poeziji učenih i rekao da su to samo verbalne konstrukcije i da tu poezije nema. Mnogi akteri književnog života su u konceptu mračne trijade - psihopatija, narcizam i makijavelizam...
Ljiljana
Zamolila bih redakciju da nas vise ne zamara (vredja) ovako bajatim tekstovima ovog poznatog resavca i prepisivaca tudjih tekstova, koji se, gle cuda, potpisuje kao autor. Pa ovo je velika sramota i skrnavljenje uglednih ljudi i stvaralaca!
Danilo Kocić
Poštovana Ljiljana! Nikakvog prepisivanja nije bilo. Cera Mihailović, predsednik UO KZ Bora Stanković, dao kompletno izlaganje. I to je to! Moj zadatak je bio da ga preuuredim za Politiku. Danilo Kocić, novinar
Svetlana
Vera Cenić je bila izuzetna ličnost. Uz njenu prozu iz života na Golom otoku moraš da plačeš, ali i da se diviš duhovnoj snazi. Šteta što neuki vladaju kulturnim životom ne samo u Vranju, nego i u celoj Srbiji i primaju plate da podmeću noge onima koji umeju i mogu da urade nešto korisno na tom polju. Čestitam Književnoj zajednici "Borisav Stanković" na istrajnosti u borbi za prave vrednosti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља