Како би елиминисали једну од кључних замерки коју је српском Националном акредитационом телу (НАТ) дала Европска асоцијација за обезбеђење квалитета у високом образовању (ENQA) због које нам, између осталог, у фебруару није обновљено чланство у цењеном удружењу националних акредитационих агенција, представници НАТ-а су средином месеца иницирали промену Закона о високом образовању. То је на трибини Мреже академске солидарности и ангажованости открила проф. др Јелена Кочовић, директорка НАТ-а, и нагласила да су Министарству просвете послали предлог поменутих измена.
Проблем је, како је истакла, у члану 12 поменутог закона који регулише надлежности Националног савета за високо образовање и где се у тачки шест наводи да НСВО „одлучује у другом степену по жалбама у поступку акредитације”. Исти члан закона такође има спорну и тачку 17 која налаже да НСВО утврђује листу рецезената НАТ-а који оцењују рад факултета, високих школа и универзитета.
Директорка Кочовић је на трибини нагласила да ако НАТ акредитује високошколске установе, онда треба да оцењује и рад рецезената који обављају поменути посао и да зато сматра да закон треба да се мења како би они, а не НСВО, утврђивали критеријуме избора рецезената, расписивали конкурс за њих и утврђивали коначну листу тих стручњака.
– Не могу ове две ставке да буду у надлежности НСВО-а, то је и ENQA замерила. Закон би требало би да се мења због исказане бојазни ENQA да постоји утицај Владе Србије на рад независне агенције каква је НАТ, будући да се, према члану 11. истог закона, седам од 17 чланова НСВО-а бира на предлог Министарства просвете које је део владе. Значи постоји бојазан да НСВО преко управног одбора може да утиче на избор чланова Комисије за акредитације. Познато је да је 130 стручњака конкурисало за чланове те комисије, а да нам је НСВО послао њих 25. Па, не може НАТ-ов стручни орган да бира неко други – појаснила је Кочовићева како законским изменама покушавају да дођу до потпуне независности у раду.
Каже да из овога произилази и трећи проблем, да НСВО има толика овлашћења да после жалбе неког факултета коме НАТ није одобрио акредитацију у другом степену може да измени ту одлуку. Директорка НАТ-а је истакла да то није пракса земаља чије су агенције пуноправни чланови ENQA, па да и Србија, уколико поново жели да уђе у то друштво, треба да је укине.
Садашњи рецезент НАТ-а проф. др Небојша Јанићијевић, са Економског факултета у Београду, открио је да је у неким случајевима НСВО умео годинама да одуговлачи жалбени поступак на негативну акредитациону одлуку, док су студенти, у међувремену, завршавали факултете, који су без проблема радили чекајући одлуку о акредитацији. Јанићијевић је, иначе, био члан некадашње Комисије за акредитацију и проверу квалитета (КАПК), али и у саставу НСВО-а и каже да у потпуности предложене подржава измене закона.
– Оно што је била рак рана у раду КАПК-а и што нас је нас у комисији баш иритирало јесте што је НСВО некада прихватао и 85 одсто жалби. Било је катастрофалних случајева где у другостепеној одлуци пише да је некадашња КАПК правилно утврдила чињенице за одбијање неке установе, али да НСВО сматра да јој треба дати још једну шансу. Трпели смо притиске од установа, медија, а ја сам давно био и физички нападнут – нагласио је Јанићијевић.
Кочовићева је предложила да другостепени жалбени поступак буде у оквиру НАТ-а и да о њему одлучује нова, стручна комисија која ће укључити и стручњаке из иностранства, како би се заиста обезбедила независност одлуке о акредитацији. Услов би био да у комисији буду изузетно искусне, високоморалне личности које су већ радиле на акредитацијама на својим факултетима или биле рецезенти.
– Србија није велика земља и на сваком факултету се зна ко су личности високог морала на које не може да се утиче. У сфери акредитације је огромна одговорност. Не можемо ми на факултетима да фабрикујемо незналице које неће да трпи ниједна страна фирма, јер тамо одмах добијају отказе. Зашто стране банке траже искључиво студенте Економског факултета, са смера банкарство, или међународне компаније електроинжињера баш са Електротехничког факултета. Не зато што сам ја професор на Економском факултету, Универзитета у Београду, већ због тога што се зна да су те установе достигле стандарде квалитета који се траже и ка којима би требало да теже и приватни факултети. Питају ме што истичем стално УБ, па кажем да желим квалитет високог школства и да је једино тај универзитет био међу 300 на Шангајској листи – нагласила је Кочовић.
Насупрот томе, каже, део високошколских установа приликом акредитације се понаша као студент који само гледа како да положи испит, а не и да научи нешто, односно да исправи у пракси грешке и направи квалитетан студијски програм.
Поправни испит
Кочовићева је нагласила да се иза информације да је Србија изгубила статус члана под ревизијом, сакрила чињеница да су стручњаци из ENQA рекли да НАТ има све потенцијале да буде лидер у региону јер је учинио све што је до њега да исправи наслеђене грешке. Иако их закон на то не обавезује, НАТ је и у свој Управни одбор укључио једног студента.
– Једино што ми нисмо урадили су тематске анализе јер, пред предавање извештаја о раду ENQA-и, нисмо имали довољно велики узорак за то, а сада смо већ направили три. Не сме се заборавити да никада НАТ није био пуноправни члан ENQA, па је избачен, већ да је тај статус под надгледањем наследио – рекла је Кочовићева и подсетила да НАТ није имао две, него непуну годину да покуша да исправи грешке КАПК-а.
