петак, 26.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 08.12.2020. у 20:15 Ана Вуковић

За „доброг духа Београда” место у Алеји заслужних грађана

Певач Џеј Рамадановски биће, на предлог ромских удружења, сахрањен у алеји на Новом гробљу. – Можда је највећи Џејов споменик жал Београда за њим јер друштвене мреже преплавиле су објаве његових песама
Дорћолци жале Џеја Рамадановског: транспарент у Улици цара Душана (Фото Н. Марјановић/Гранд ТВ)

Још једном је заспао сам „уморни ратник, љубави жедан”. Овога пута заувек. Певач Џеј Рамадановски преминуо је баш у недељу, симболично, на дан који је опевао у свом највећем хиту. Некадашњи шибицар са Дорћола кога је Београд обожавао, а који је суграђанима поклонио једну од њихових најдражих песама „Славија”, на предлог ромских удружења, биће сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

– Ова част заслужује се успешном професионалном каријером, научним радом, али и уметничким делом. Џеј је за живота постао неко чије су песме слушали и они који нису волели музику коју је он певао. Био је добри дух Београда, није био савршен, као што није нико од нас, али је био шмекер. Једноставно, Џеј. Колико је био велики, најбоље показује осећај који смо сви имали када смо сазнали да је умро. И ми који смо га лично познавали, и они који су га знали само кроз песме. Осетили смо као да смо изгубили члана породице – рекао је заменик градоначелника Горан Весић гостујући у јутарњем програму ТВ Хепи и додао да ће предложити да Џеј добије обележје у Панчићевом парку на Дорћолу, поред Скендербегове улице где је одрастао. Да би се то десило, обожаваоци овог певача мораће по прописима да сачекају три године од његове смрти.

Можда је, међутим, највећи Џејов споменик жал Београда за њим. Јер у тренутку када је његово срце престало да куца друштвене мреже преплавиле су објаве његових песама, а љубитељи његових балада, као и колеге, готово да су се утркивали да пронађу лепшу, емотивнију и пригоднију песму којом би се опростили од њега. Али, једна од нумера посебно се издвојила.

„Недеља, и сви сте ту, а мене с вама нема, далеко негде сад, на пут без повратка, ваш син се сада спрема”, зајечао је још једном Џејов глас са звучника Дорћолаца, док су љубитељи његових балада палили свеће испред зграде у којој је живео.

Сто за којим је Џеј седео у пицеријикао у својој другој кући у Душановој

Наравно, има и оних, самозваних противника „мејнстриму” који се згражавају оваквим реакцијама Београђана и називају их „сељаном” која са таквим музичким укусом, „тешко да ће икад одмаћи од гибанице”. Ишчуђавали су се неки и одлуци да један Џеј буде сахрањен на истом месту на ком почива и нобеловац Иво Андрић.

Али, број оних који искрено жале са Џејом много је већи.

– Спојио је срж града и периферију, ракију и шампањац, мало и велико, смешно и тужно, имати и немати, и био родоначелник нове осећајности. Да није било њега, ниједном од ових намуњених  фрајера никада не би пало на памет да је у реду, макар само у кафани – волети и патити и питати „Где ћу сад, моја ружо”. И онда, учинио је нас девојке некако посебним – написала је Мирјана Бобић Мојсиловић.

Присетила га се и водитељка Оља Бећковић, која је, пред своју емисију, испричала и једну анегдоту – када је Џеј, возећи се према Саборној цркви, из таксија угледао патријарха Павла, зауставио је возило, излетео је, притрчао патријарху и у жељи да му укаже поштовање рекао: „Ћале,  је л’ могу да вам пољубим руку.”

Весељак висок свега 165 центиметара баш захваљујући таквој непосредности ушао је у срца својих обожавалаца. Чак и у ратним годинама, када смо се и по музици делили, био је један од ретких који је био добродошао у свакој југословенској републици. Знао је понекад да дође пијан у емисију, чак и да падне са столице, али да на крају ипак испадне шмекер. Прославе на којима је наступао се памте, а како се нашалио један корисник Твитера, када му је Џеј певао за рођење детета, умало да да сину име по њему.

Дружио се и са најжешћим момцима београдског асфалта, али је у његовом срцу било места и за сиротињу, тако да је често знао да покупује сав хлеб и пецива из једне пекаре у комшилуку и подели онима који нису имали за оброк. Остаће упамћена и сцена када се, како је његов кум открио за један таблоид, Џеј закачио за камион са комуналцима и тако путовао по крају, са све прслуком и метлом у рукама. У пицерији на углу Душанове и Јеврејске улице која му је, како кажу станари Дорћола, била други дом, јуче се слушала само његова музика, а посетиоци су могли да виде чак и карте за реми, као и наочаре које је Џеј у овом објекту заборавио пре неког времена. И запослени, али и гости, радо су се присећали чувеног певача.

Транспарент на Дорћолу, код Техничке школе за прераду дрвета (Фото Н. Марјановић)

Познати Дорћолац никад није скривао своје ромско порекло. Рођен је као једини дечак у вишечланој породици обућара Мазлама и раднице „Београдског зеленила” Барије Рамадановски. Детињство је провео у Скендербеговој улици, у којој је након развода родитеља становао са баком по мајци. Када је наш репортер радио причу о ОШ „Браћа Барух”, са поносом су баш Џеја поменули као свог бившег ђака.
Али, шибицарење и џепарење постали су му начин зараде па је због малолетничке делинквенције убрзо смештен у дом за васпитање деце и омладине где је и сачекао пунолетство. Пио је и пушио, али је тврдио да наркоман никад није био.

„Сваки мој порок је највећи. Радио сам све што не ваља”, рекао је Џеј пре десетак година за један београдски таблоид. Из анонимности га је извукао сусрет са текстописцем Марином Туцаковић која је за њега створила песму „Зар ја да ти бришем сузе” којом је 1987. године на фестивалу „Месам” освојио друго место. Каријера је затим кренула узлазном путањом, а осим балада по којима ће га највише памтити, радо је певао и брзе и обешењачке песме као што су „Секси ритам”, „Лубеница”, „Ова мачка до мене”...

– Да се весели, човек може и кад лупа камен о камен, али да плачеш, брате, онако квалитетно и из пета, за то треба уметност. И зато Џеј – написала је на Твитеру корисница потписана као Тарара.
За Џејом који је своју каријеру започео крајем осамдесетих, занимљиво је, жале како старије генерације, тако и публика која тад није ни била рођена. Све њих је некако овај певач успео да споји својим баладама.

„Човек који је од сваке песме правио најскупљу, од сваког стиха најсуровију емоцију, а од сваке кутије ону испод које није кликер. Почивај у миру, господине Рамадановски”, опростила се од Џеја хумористична страница „Негуј мо србски језик” (назив је намерно погрешно написан) коју на Инстаграму прати 516.000 углавном младих људи.

„Кад год будете правили листу најлепших песама, прескочите прво место, јер ту вазда мора бити ’Од љубави до мржње’”, додали су они, док је такође хумористична фејсбук страница „Дневна доза просечног Ивањичанина” закључила да је „Анђеоски хор појачан за први глас”.
И док ће увек бити оних који чувеном Дорћолцу никад неће опростити прошлост, пријатеље из криминалног миљеа и пороке, већина ће се, бар се чини, увек сећати његових песама. А Џеј би вероватно, да је могао да се опрости са својим обожаваоцима, опет и тај растанак опевао. Можда би и последњи пут фајронт најавио нумером „Запалите за мном свеће” или стиховима „Не тражи ме у новинама, вестима, ту имена мога нема, нестао сам као задњи лист, кад се зима спрема”.

Коментари11
bb44b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr.Sreten Bozic -Wongar
Rodjen sam u selu Tresnjevica kod Arandjelovca i odrastao u Srbiji. Do danas nikada nisam cuo za Djeja Ramadamskog. Moj deda Zivko i otac Stevan borili su se na Kajmakcalani i prepesacili Albaniju. Oni koji su ih vodili sahranjeni su u Aleji Vrelikana. Bilo bi zalosno da im drustvo pravi kafanski trubac sa Dorcola o kome po prvi put cijem iz danasnje Politike. Vredjate velikane koji su vam stvorili drzavu a zivite u toj drzavi. Sramota !
Maja
Džej je naš, uz njega smo plakali, pevali, smejali se, tugovali i slavili... Mesto mu je u aleji velikana!
Stevo
Mi smo jedinstvena pojava u svemiru. Sve nam se pobrckalo. Ali i groblje zna pokazati stanje u drustvu, bolje od sociologa.
Jovo
Stevo@ Nismo mi " jedinstvena pojava u svemiru". Na "privilegovanim" grobljima,po Vama, u svetu mozete naci imena odabranih ljudi i od naroda, koji je cenio njihov prirodni talenat , dusu i iskrenost prema sebi i drugima Na cinu sahrane francuskom pevacu Dzoni Holideju koja je bila organizovana od strane drzave prisustvovao je francuski Presednik Makron. Dzoni je bio omiljen pevac u svom narodu, nije imao ni zavsenu gimnaziju, ispracen je sa svim pocastima uglednog gradjanina.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Свашта!
katarina
i sam Dzej bi vam rekao "aman, ljudi, sta cu ja tamo?" toliko ste smesni.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља