петак, 23.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 08.12.2020. у 20:02 Биљана Митриновић

Кримска платформа – антируски фронт

У украјинској дипломатској иницијативи најзанимљивији ће бити развој односа Турске и Русије, невољних партнера у Сирији, који сада имају дијаметрално супротстављене интересе
Јенс Столтенберг и Володимир Зеленски у Кијеву (Фото EPA-EFE/Stepan Franko)

После Турске, САД и европских земаља, Украјина је до јучерашњег дана позвала и чланице НАТО-а, ОЕБС-а и Уједињених Арапских Емирата да подрже „кримску платформу”, пројекат чији је циљ повратак Крима у њен састав. Украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба је прошле недеље на састанку министара спољних послова НАТО-а, коме су присуствовали и представници Украјине и Грузије, које желе да се придруже северној војној алијанси, позвао на активно учешће у обједињавању свих аспеката за поновну интеграцију полуострва и осигурање безбедности у Црном мору. Кулеба је представницима НАТО-а изнео податке о руској нуклеаризацији Крима и упозорио их на последице по безбедност црноморског и медитеранског региона.

Украјина је у јулу најавила покретање иницијативе о формирању „кримске платформе” која би била пандан „нормандијском формату” и Трилатералној контакт групи (Украјина, Русија и ОЕБС) за решавање ситуације у Донбасу. Платформа је замишљена као међународни механизам за координацију мера које укључују обједињавање активности усмерених на сузбијање „руске привремене окупације Крима”, почевши од санкција, политике непризнавања и демилитаризације полуострва. Ова платформа укључује такође праћење безбедносних проблема у црноморској и медитеранској регији, а Украјина је пре неколико дана отворила своје територијалне воде за све бродове осим руских. Украјинска влада навела је да ће међународни самит „кримске платформе” бити одржан у мају идуће године у Кијеву.

По обелодањивању ове иницијативе најављено је очекивање да ће се у консултације укључити Велика Британија, Француска, Немачка и САД. Председник Володимир Зеленски је 23. септембра у УН представио концепт платформе и позвао међународне партнере да се придруже иницијативи. Током самита Украјина – Европска унија 6. октобра и ЕУ је потврдила спремност за такву иницијативу. После протеста који су уследили после насилне промене власти у Украјини и заокрета у спољној политици, што је прерасло у рат, на Криму је одржан референдум на коме се 96 одсто становника изјаснило за повратак полуострва у састав Русије. Совјетски лидер Никита Хрушчов је 1954. године Крим предао Украјини.

Министар спољних послова Мевлут Чавоушоглу је прошле недеље потврдио учешће Турске у овој платформи, а у сусрету са украјинским колегом потврђена је и приврженост потписаним уговорима о војној сарадњи и одбрамбеној индустрији. То је наставак опредељења турског председника Реџепа Таипа Ердогана, који је приликом посете украјинског колеге Володимира Зеленског Анкари средином октобра поновио да Турска не признаје Крим као територију Русије и да намерава да и даље подржава кримске Татаре. Ердоган је рекао да Турска на Украјину гледа као на кључну земљу у обезбеђењу стабилности и безбедности у региону.

То се коси са оним како Русија види своју улогу на Црном мору и у овој украјинској иницијативи најзанимљивији је однос Турске и Русије, као нових партнера у Сирији, и као чланице НАТО која „на своју руку” купује руске системе С-300. Неслагање у овим питањима је очигледно. Турски званичници, поздрављају украјинску платформу и усредсређују се на подршку кримским Татарима, док се, истовремено, труде да у изјавама заобиђу званичну Москву. Поводом подршке Турске „кримској платформи” огласио се једино портпарол Кремља Дмитриј Песков који је рекао да ће Москва стрпљиво и доследно представљати свој став Анкари око овог питања и да око тога постоји озбиљно неслагање. „Односи Русије и Турске важни су за обе земље, као и за регионалну безбедност и стабилност. Они су узајамно корисни и заснивају се на принципима немешања у унутрашње ствари једни другима и поштовања узајамних интереса”, рекао је представник Кремља. Свакако ће најзанимљивије бити пратити како ће се развијати потези ове две силе по овом питању.

Москва и даље инсистира на „нормандијском формату” за решавање Донбаса, у који су укључене Немачка, Француска, Русија и Украјина. Међутим, преговори слабо одмичу, док Украјина замењује преговараче. На иницијативу Русије прошлонедељној неформалној седници СБ УН су присуствовали представници самопроглашених република Доњецка и Луганска, а бојкотовали су је не само представници Украјине него и САД, Уједињеног Краљевства, Француске, Немачке, Естоније и Белгије. Немачка и Француска нису дозволиле ни пренос седнице на сајту УН.

Украјина је у последње време развила са Турском блиску стратешко-војну сарадњу. Кијев је уочи посете Анкари најавио куповину беспилотних летелица „бајрактар” ТВ-2. Ти борбени дронови, које је користила азербејџанска војска били су готово пресудни за исход рата у Нагорно-Карабаху. Владе Украјине и Турске потписале су војни споразум, а договорено је формирање заједничке компаније која би произвела 48 дронова за Украјину. У потписаном меморандуму је изражена и намера о покретању заједничког пројекта изградње ратних бродова, подводних аутономних возила и свих врста турбинских мотора. Украјина и Турска потписале су и низ уговора о трговинско-економској сарадњи који се односе на инфраструктурне инвестиције, енергетику, транспорт и царинску политику.

Коментари11
1dbcf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мирослав
У сваком руском филму, односно комедији, који сам гледао, а у којем глуми Зеленски, он убедљиво игра најблесавијег! Изгледа да те улоге нико у Русији није хтео да игра, па су звали њега, из Украјине. Сад, није ни чудно што не може да изађе из улоге!
Srbija ćuti
Imal' tu gdje nas? EU nema alternativu.
Gorki
Овај председник Украјине још увек мисли да глуми у неком филму. А ови његови статисти око њега му аплаудирају.
SLOBODAN MIKAVICA
Ovaj ukrajinski glumac glumi izvrsno i ma politickoj sceni.
Milan01
Rusi, pozurite sa tim Sjevernim tokom 2 …

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља