понедељак, 25.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 08.12.2020. у 21:21 Миленија Симић-Миладиновић

Може и без закључивања оцена на полугодишту

(Фо­то Д. Јевремовић)

Оцењивање ученика и извођење закључних оцена на полугодишту које је поранило задаје главобоље многим просветним радницима док, држећи се препорука ресорног министарства, праве пресек постигнутих резултата ученика на основу досадашњег учинка. А како би другачије, јер премало је времена да се првобитни планови предавања, утврђивања градива и провере знања испуне пре одласка на предах од школских обавеза, што истовремено значи и крај првог дела наставне године.

Чим су објављене смернице надлежних за рад школа на даљину, наставнике је збунио део упутства за организацију рада од петог до осмог разреда основне школе у којем се наводи да се „сви писмени задаци и провере дуже од 15 минута реализују у школи” и да је „наставник у обавези да најкасније пет дана пре писмене провере знања ученике обавести о садржајима који ће се проверавати”.

Хитром допуном тог упутства из ресорног министарства појаснили су да се то ипак односи искључиво на млађе разреде, јер једино они у овом тренутку имају непосредну наставу.

– Наставник је аутономан у планирању оцењивања и одлучује о томе да ли се писмени задаци могу реализовати путем наставе на даљину, а уколико то није могуће, могу их реализовати у другом полугодишту – прецизирао је просветни врх. Њихове смернице, такође, указују да ће „оцене које су ученици добили у току непосредног образовно-васпитног рада од почетка ове школске године, подаци о напредовању ученика и оцене које ће ученицима бити дате у периоду до завршетка првог полугодишта омогућити извођење закључне оцене”.

Из угла просветних радника то је схваћено тако да се оцене на превременом крају полугођа закључују и без елемената који су за то потребни, јер су у атипичној години условљеној епидемиолошким параметрима и школска правила подложна промени. Међутим, и у време епидемије свињског грипа, школске 2009/10. године зимски распуст је почео раније и био је продужен, али је прво полугодиште завршено тек након што су се ђаци вратили у клупе. Отуда се намеће утисак да се закључивањем оцена без довољно показатеља, испред суштине образовања па и заштите здравља ученика ставља администрација, односно формално бележење у дневник просечне оцене ђачког успеха иако се она неће рачунати за крај школске године. На наше питање да ли је тако, у Министарству просвете тврде да „нема речи о ’формалном задовољавању администрације’, а камоли о томе да се она ставља испред здравља ученика и запослених и суштине образовања и васпитања”.

Подсећају да је чланом 5 став 2 Правилника о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању прописано да ученику који није оцењен најмање четири пута из обавезног предмета и изборног програма други страни језик у току полугодишта, односно најмање два пута у току полугодишта уколико је недељни фонд обавезног предмета, изборног програма и активности један час, не може да се утврди закључна оцена, изузев у случају када због угрожености безбедности и здравља ученика и запослених није могуће оценити ученика потребан број пута.

– Та одредба је на снази и примењује се. То нужно не значи да оцена мора да се утврди, јер правилник каже може да се утврди. Постојећи број оцена и праћење напредовања, постигнућа и ангажовања ученика које наставници обављају у континуитету у току читаве године наставнику обезбеђују довољно елемената за закључну оцену. Подсећамо да школска година траје већ три месеца и да још увек има времена за оцењивање, те се не може очекивати да ће број ученика који ће остати неоцењен бити значајан. Па све и да је реч о значајном броју, оно што школе и наставници одлично знају, а што је вероватно мање познато онима који нису из области образовања, закључна оцена на полугодишту је само пресек постигнућа ученика у току школске године. Она се, по истом правилнику, не узима у обзир приликом утврђивања закључне оцене за крај школске године, већ се у обзир узимају све појединачне оцене које је ученик у току школске године добио било којом техником провере – тумаче зналци.

Истовремено, наглашавају, важно је имати у виду да и када ученик у редовним околностима не похађа наставу из здравствених разлога више од трећине годишњег фонда часова не мора нужно да буде упућен на разредни испит, уколико се оцењивањем утврди да је достигао образовне стандарде на основном нивоу.

Коментари4
15eee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Filip Cosopt
Ovu školsku godinu bi svi učenici/đaci trebali ponavljati. U cijelom svijetu.
Браво геније
А претшколци, где ће они следеће године ако прваци понављају? Можда неким правилником да им забранимо да порасту... Ко може да гарантује да следеће године неће бити ове или неке нове пандемије...
dr Deka
Naravno da ne. Ako se u školu išlo u drugom svetskom ratu, ako se išlo u prvom svetskom ratu, zašto se ne bi išlo sada? Epidemije je pokazala nezainteresovanost nastavnika, države, roditelja i same dece za svoju budućnost.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља