Они који намеравaју да узму готовински или потрошачки кредит наредне године морају да рачунају с тим да ће моћи да га отплаћују на највише шест година. Такав је пропис Народне банке (НБС) и она рокове за отплату зајмова, упркос утицају пандемије на економију, неће мењати. Подсећања ради, у јулу, као једну од мера за помоћ становништву које има кредите, централна банка омогућила је продужење рока отплате за зајмове у отплати за две године.
Прописима усвојеним у децембру 2018. године било је предвиђено фазно скраћивање, и то за кредите одобрене у току 2019. године на осам година, у току 2020. године – седам година и кредите одобрене почев од 1. јануара 2021. године – шест година.
– Сматрамо да је тренутна криза разлог више да се нови кредити одобравају у складу с прописаном динамиком снижавања рочности и да је ограничење максималне рочности на начин како је то предвиђено прописима усвојеним у децембру 2018. године један од делотворних механизама за спречавање презадужености грађана и настанка нових проблематичних кредита у овом сегменту кредитирања – одговарају у НБС на наше питање о евентуалном продуживању рокова отплате. У НБС напомињу да, при том, треба имати у виду да је свако кредитирање на дуже рокове од прописаних и даље дозвољено ако банка након тога одржава одговарајући ниво капитала, односно ако у сваком тренутку има довољно сопствених средстава за испуњење свих регулаторних захтева.
Као што објашњавају у централној банци, краћи рокови су уведени како би се спречила презадуженост физичких лица. Пошто је период отплате осам, седам и шест година, уместо ранијих десет, клијенти банака зато могу да узму и мање суме како би се уклопили у прописе о оптерећености зараде. А то је да дуг банци не може бити већи од 60 одсто плате.
Задуженост грађана, међутим, и даље расте. Према подацима Удружења банака, на крају септембра ове године грађани су банкама за кеш и потрошачке кредите дуговали 577 милијарди динара, а тачно годину дана пре тога 480 милијарди динара.
Чињеница о таквим каматама важи и за стамбене кредите и у овом делу је повећана задуженост грађана с прошлогодишњих 406 милијарди динара на 458 милијарди динара.
Ипак грађани су много више задужени за кеш зајмове, што је и био повод да централна банка скрати рокове за њихову отплату. Према подацима Удружења банака, удео кеш зајмова у укупној задужености становништва је 50 одсто, а стамбених 38,9 одсто.
У НБС кажу да су у децембру 2018. године усвојили сет мера у циљу подстицања праксе одрживог кредитирања становништва, реагујући на, тада идентификовану, све учесталију појаву ненаменског необезбеђеног кредитирања становништва по неоправдано дугим роковима. Подсећају да је примарни циљ ових мера било спречавање негативних последица по грађане и по финансијску стабилност у Републици Србији, уколико би се кроз стварање нових проблематичних кредита материјализовали ризици својствени неконтролисаном ненаменском кредитирању становништва на рокове који нису у складу с ризичношћу ове врсте производа.
С тим у вези, прописани су прихватљиви рокови за одобравање потрошачких, готовинских и других кредита одобрених становништву (који нису стамбени кредити нити минуси по текућем рачуну) које банка може одобрити без утицаја на капитал. Како би се остварио жељени циљ, без значајног утицаја на тржиште кредита, прописано је фазно смањивање прихватљивих рокова (за кредите одобрене у току 2019. године – осам година, у току 2020. године – седам година и кредите одобрене почев од 1. јануара 2021. године – шест година). Изузетак су потрошачки кредити за куповину моторних возила, за које није предвиђено фазно годишње снижавање рока отплате и од 1. јануара 2019. године прихватљива рочност тих кредита јесте до осам година. Оваквим регулаторним решењима подстакнуто је опрезно преузимање ризика од стране банака њиховим усмеравањем на одрживо кредитирање и избегавање прекомерне изложености одређеним врстама кредитних производа, и то без увођења административне мере забране појединих видова кредитирања.
– У јулу ове године извршена су одређена прилагођавања поменутих мера, како би се уважиле околности изазване пандемијом ковида 19. Не урушавајући смисао и идејни концепт с разлогом усвојених прописа отворене су додатне могућности банкама да у току ове и наредне године дужницима који су се задужили пре наступања ванредних околности понуде адекватне олакшице у вези са отплатом потрошачких, готовинских и осталих кредита одобрених до 18. марта 2020. године (рефинансирање или промену датума доспећа последње рате под одређеним условима), а да то не утиче на капитал банке, што је опредељено тиме да су након тог дана и дужник и банка упознати са околностима у вези с пандемијом и ванредним стањем, па су могли да процене могућност измиривања нових обавеза у постојећим околностима – објашњавају у НБС.
