недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 08.12.2020. у 21:11 Бране Карталовић

Кинези шире бесцаринску зону „Шумадија”

Крагујевац има и другу слободну зону пословања којом управља компанија „Фијат–Крајслер аутомобили Србија”
„Јанфенг ентеријери” (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Откако је основана марта 2019. године, бесцаринска зона „Шумадија” је, одлуком града, двапут проширивана, прво са пет на 10 хектара, а недавно јој је придодато још шест хектара. У Србији, закључно са крагујевачком „Шумадијом”, постоји 15 слободних зона пословања у којима раде 204 компаније са око 35.000 запослених, а њихово учешће у извозу је 14 одсто.

Формирање бесцаринске зоне „Шумадија” покренула је кинеска компанија „Јанфенг”, која је новембра прошле године отворила први погон у Крагујевцу, фабрику за израду аутомобилских ентеријера. Друга „Јанфенгова” фабрика је у изградњи, у њој ће се правити аутомобилска седишта, а уз њу се гради и погон компаније „Сенчи” која, такође, долази из Кине.

– Фабрике гради холандска компанија ЦТП по систему кључ у руке. Град је ЦТП-у продао земљиште, а имао је обавезу и интерес да парцеле опреми саобраћајном и комуналном инфраструктуром – објашњава Марко Вујновић, директор предузећа Слободна зона „Шумадија”.

Кинески „Јанфенг” је заправо велика мултинационална компанија са 111 погона у 120 земаља и са око 32.000 радника. И изграђена фабрика „Јанфенг ентеријери”, и друга у изградњи „Јанфенг ситинг” послују са највећим светским произвођачима четвороточкаша, немачким гигантима „Мерцедесом” и Бе-Ем-Веом којима испоручују седишта и друге унутрашње делове аутомобила. Компанија „Сенчи” увек прати компанију „Јанфенг ситиниг”.

– Досадашња улагања су око 36 милиона евра, а до 2023. године инвестиција би могла бити дуплирана, барем је тако најављено приликом отварања фабрике „Јанфенг ентеријери”. Предвиђено је и запошљавање око 800 радника. Ово би била велика корист за Крагујевац и да нема слободне зоне пословања која додатно убрзава развој града. Административне ствари се далеко брже решавају у бесцаринским зонама, а послови се онда шире и ван тих зона – наводи Вујновић у разговору за „Политику”.

Формирање бесцаринских зона пословања, на иницијативу локалних власти, одобрава Управа за слободне зоне Министарства финансија која је основана 2008. године, уочи доласка „Фијата” у Србију. Данас компанија „Фијат–Крајслер аутомобили Србија” располаже са 176 хектара земљишта на десној обали Лепенице којим је некада углавном газдовала крагујевачка „Застава”. Слободна зона „Шумадија” формирана је на левој обали Лепенице, на самом улазу у град путем из Баточине.

– „Фијат” је направио бесцаринску зону искључиво за своје и потребе својих коопераната који су изградили погоне у Грошници, на месту где су се налазили војни објекти. Због тога је, за потребе кинеских компанија, морала да се формира друга бесцаринска зона. Крагујевац је у том смислу привилегован, јер нигде другде у Србији не постоје две бесцаринске зоне на тако малој удаљености – каже Вујновић.

Компаније које послују у слободним зонама ослобођене су ПДВ-а и пореза на увоз репроматеријала и делова за своје производе намењене извозу. Локације на којима граде фабрике не морају бити физички повезане, што једној слободној зони, као предузећу, омогућава да послује и са компанијама ван свог седишта. Због тога су за сарадњу са крагујевачким предузећем Слободна зона „Шумадија” заинтересоване и стране фирме из других градова, као што је италијанска компанија „Вибак” која послује у Јагодини.

Коментари3
4c469
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Budimir
A Kragujevac i dalje "Dolina Gladi" , gde i kome idu sve te pare ? Dok je Zastava bila nasa Kragujevac je bio "centar sveta" ...Ali bio jednom drug Tito !
Kragujevcanin
Kad se ovako napise pomislio bi neko u kragujevcu blagostanje. A ono 19000 nezaposlenih zvanicno na Birou, a i oni koji rade vecina prima minimalac
Домаћи предузетник
Стране фабрике које добијају субвенције из буџета који Срби пуне граде холандске фирме. И после се питају зашто смо сиротиња. Код нас нема ко да води привреду.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља