По обелодањивању жреба у Цириху, где смо сазнали ривале у квалификацијама за наредни Мундијал, јасно је да за посрнулу фудбалску Србију, која никако да подигне главу, и није толико важан жреб за Катар, колико су важне корените промене у нашем фудбалу. У овдашњој фудбалској полемици, сви се с правом питају: до када ће трајати ово стање у и око репрезентације. Јасно је да су нам после нове фудбалске бламаже, потребни оштри и јасни резови, нови људи.
Сви се с правом питамо: шта и колико уопште можемо да очекујемо од наших фудбалера у предстојећим квалификација, за двадесет и други по реду Куп нација у фудбалу? По свему судећи, Србију очекује велика и неизвесна борба. Посебно са главним фаворитом, селекцијом Португалије - актуелним прваком Европе. Мада, не очекује нас уопште лак посао и са осталим тимовима у групи. Садашњи селектор Тумбаковић, који броји дана на клупи Србије, неуспешно је дебитовао баш против нашег највећег фаворита на путу ка Мундијалу 2022. године. Нашег најчешћег ривала у квалификацијама са клупе пуних седам година предводи сјајни Фернандо Сантош, човек коме је пошло за руком да у својој земљи води три највеће клуба (Бенфика, Порто, Спортинг). Са том селекцијом немамо добар међусобни скор и то је оно што посебно забрињава пред нове наступајуће окршаје.
У квалификацијама за првенство Европе 2008. године оба пута смо играли нерешено. Осам година касније, на путу ка Француској, доживели смо оба пораза, а у овим најновијим квалификацијама за првенство Европе 2020. Било је 1:1 у Лисабону док смо у Београду доживели пораз од 4:2. Са три ремија и исто толико пораза и без иједне победе чекамо их у новим квалификацијама за Мундијал 2022. године.
Кристијано Роналдо, који ће идућег фебруара напунити 36 година је пре неколико месеци пробио границу од 100 датих голова за своју селекцију. И на пролеће ће фудбалер Јувентуса предводити свој тим а Мундијал у Катару ће по свему судећи бити опроштајни за овог сјајног фудбалера, који је за национални тим дебитовао још 2006. године када је са двадесет и једном годином заиграо на светском првенству у Немачкој са легендарним Фигом, чувеним Нуном Гомешом...
Ирска до сада има три учешћа на Мундијалима. Ирци су први пут учествовали 1990. године у Италији, када су као дебитанти успели да стигну чак до четвртфинала. Тада је тим Џекија Чарлтона, брата познатијег Бобија Чарлтона, задивио фудбалски свет. Изгубили су од домаћина, голом Скилачија, али су код истинских љубитеља фудбала придобили све симпатије. Четири године касније у Америци су изборили пласман у осмину финала Мундијала. Тада је од њих била боља Холандија са Рајкардом, Куманом, Бергкампом... Учествовали су и на Мундијалу у Јапану и Кореји (2002), где су такође стигли до осмине финала. Шпанија их је савладала тек после бољег извођена једанаестераца. Дакле, на сва три учешћа успели су да прођу групну фазу. Данашњу екипу чине Шејн Дафи, дефанзивац Селтика, голман Дасрен Рендолф, први чувар Вест Хема, затим дефанзивац Њукасла Кларк, Кристи из Нотинген Фореста, док је њихов најбољи нападач Џош Кулен, играч белгијског Андерлехта.
Са Луксембуржанима, који никада нису видели не само европско већ и светско првенство састајали смо се укупно четири пута. Први пут у квалификацијама за Мундијал у Јапану и Кореји. Тада смо их убедљиво савладали у Београду са 6:2, док смо и у гостима били успешнији са 3:0. Они су били наш ривал и у овим за нас неуспешним квалификацијама за првенство Европе које је померено за наредну годину. Оба пута је било тешко и у гостима (2:1) али и у реваншу код нас ( 3:2). Селектор Лук Холц углавном се ослања на исте играче: дефанзивца Стандарда Лорена Жана, Бирка Карлсона играча немачког Карлсруеа, Сеида Кораћа из Нинберга, Матијаса Олесена из Келна, али је, ипак, њихов најбољи играч нападач кијевског Динама Жерсон Родригез.
И на крају, селекцију Азербејџана, коју са клупе предводи Италијан Ђани де Бјази, дугогодишњи селектор Албаније, неће бити лако савладати. Углавном селекцију чине играчи из домаће лиге а прва звезда тима је капитен Карабага Максим Медведев. У сећању су нам дуели са њима у квалификацијама за Еуро у Португалији , посебно несрећни реми у Подгорици (2:2)...
Пут до Катара неће бити лак а ни једноставан. На крају, од нас зависи какав ће на крају резултат бити. Реално је очекивати велику борбу са фаворитом. Али, не треба потценити ни остале противнике....
За пласман на Мундијал 12 милиона долара
Победник Светског фудбалског првенства у Катару 2022. године зарадиће чак 50 милиона долара, а свака репрезентација ће за пласман на Мундијал добит по 10 милиона долара, плус два милиона долара као бонус за припреме. Наградни фонд за следеће светско првенство требао би да износити око 700 милиона долара, што је 22 одсто више у односу на Мундијал у Русији. Износ одређен за осигурање играча и накнаду клубовима биће одређен накнадно.
Победник Мундијала зарадиће 50 милиона долара, док су, примера ради, Французи пре две године инкасирали 38 милиона долара, а Немачка после славља у Бразилу 2014 - 35 милиона зелених новчаница. Пласман у осмину финала доноси још два, а четвртфинале додатних шест милиона долара.
Улазак у полуфинале вредан је 25 милиона долара, треће место 30, финале 40, а титула првака 50 милиона долара.
