петак, 26.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 12.12.2020. у 18:00 Др Дејан Јововић

Србији не треба нови аранжман с ММФ-ом

Закључивање било каквог новог аранжмана с ММФ-ом значило би да шаљемо поруку страним кредиторима и инвеститорима да немамо сопствени капацитет за даље економске реформе
(М. Каличанин)

У октобру ове године вођени су званични разговори делегације Србије са мисијом ММФ-а (у видео-формату) у оквиру петог, последњег полугодишњег разматрања економског програма подржаног „Инструментом за координацију политике” (PCI – Policy Coordination Instrument). Овај вид сарадње са Србијом, популарно назван „чуваркућа”, ММФ је одобрио у јулу 2018. на период од 30 месеци, саветодавног је карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава, а истиче у јануару 2021.

Како је тада саопштено из НБС, он представља надградњу, односно континуитет ранијег трогодишњег стенд-бај аранжмана из предострожности ММФ-а, који је истекао у фебруару 2018. Циљ овог новог програма је „одржавање макроекономске и финансијске стабилности и наставак структурних и институционалних реформи за подстицање бржег и свеобухватног раста, стварања нових радних места и побољшања животног стандарда”.

Српске власти изразиле су у последњем разговору с представницима мисије ММФ-а интересовање за нови аранжман с ММФ-ом, јер је то „питање сигурности и добре позиције на светском финансијском тржишту, наглашавајући да таква сарадња најбоље промовише Србију као економски стабилну државу и пожељно тржиште за улагање”. Рекли су и да им није потребно финансирање ММФ-а, па би нови програм био консултативни и могао би да буде наследник актуелног инструмента за координацију политике. Представници мисије ММФ-а изнели су да су веома задовољни чињеницом да Србији није неопходна финансијска подршка, и да би, према томе, наредни аранжмани могли бити саветодавног карактера. Када је реч о наставку сарадње са ММФ-ом, најављено је да ће договори ускоро бити и конкретизовани, по завршетку актуелног аранжмана.

ММФ сматра да би нови аранжман могао би да помогне Србији у спровођењу политика за јачање макроекономске стабилности и отпорности финансијског система и да истовремено сигнализира посвећеност реформама. Поред споразума о макроекономским и финансијским политикама, за нови аранжман биће потребан амбициозан програм структурних реформи који би могао да одобри ММФ.

Поставља се питање да ли је Србији уопште потребан нови аранжман с ММФ-ом. У вези с тим, подељена су мишљења у домаћим стручним економским круговима.

Једни сматрају да, ако је Србија близу „инвестиционог рејтинга” (кредитни рејтинг је сада на нивоу ББ+ „стабилни изгледи” и Ба3 „позитивни изгледи”), није потребан никакав аранжман с ММФ-ом, јер било какав, макар и саветодавни, представља сигнал да јој ствари ипак не иду најбоље и асоцира на то да је потребна бар нека врста техничке помоћи. Србија је, како власти наводе, успешно спровела финансијску консолидацију и изашла из проблема, сада се продубљује минус у државној каси и расте јавни дуг земље, али порекло тог стања сада је сасвим другачије природе него раније.

На другој страни, поједини економисти сматрају да је за Србију добро да договори нови аранжман с ММФ-ом и да треба континуирано да га има. Од ММФ-а, како кажу, стижу добри савети и препоруке, којима се побољшавају домаће економске политике, њихов приступ је професионалан и стручан, а репутација земље је боља када има аранжман, јер инвеститори имају поверење у ММФ. Ова међународна институција може да помогне Србији да стабилизује јавне финансије и да доноси добре одлуке у том домену. За земље с карактеристикама које има Србија, аранжман је потребан због инвеститора, јер је тада њихово поверење веће, пошто они више верују ММФ-у него влади.

Сматрамо да Србији није потребан никакав нови аранжман с овом најважнијом светском финансијском институцијом, као што јој није био потребан ни садашњи ПЦИ аранжман, чудног назива и доста нејасне функције и карактеристика, који је ММФ увео у праксу у јулу 2017.

Инструмент за координацију политике по дефиницији представља „нови нефинансијски механизам подршке ММФ-а земљама посвећеним реформама, а договара се у циљу добијања подршке одговарајућем економском програму, када земља нема текућих нити потенцијалних платнобилансних проблема”. Мада ПЦИ не обухвата коришћење ресурса ММФ-а, подржаване политике у оквиру овог инструмента морају задовољити исте стандарде, као оне у оквиру стандардних зајмова ММФ-а, а неизвршење контроле-ревизије ПЦИ за дванаестомесечни период водило би његовој аутоматској обустави.

Овај аранжман ММФ-а, поред Србије, сада користи свега неколико најсиромашнијих земаља (Сејшели, Сенегал, Руанда, Зеленортска Острва).

Будућа сарадња Србије с ММФ-ом требало би да се сведе само на редовне консултације у оквиру члана 4. Статута ове организације, које се обављају са свим земљама чланицама. Ове консултације представљају статутарну обавезу чланица, на основу којих ММФ доноси оцену о економској ситуацији у земљи и адекватности мера економске политике.

Закључивање било каквог новог аранжмана с ММФ-ом значило би да Србија шаље поруку страним кредиторима и инвеститорима да нема сопствени капацитет за даље економске реформе.

Србија, ипак, изгледа да ни убудуће неће моћи без подршке ММФ-а, упркос томе што ова бирократска институција трпи критике широм света због своје ригидне политике условљавања и неуспешног приступа решавању проблема задужених земаља.

Зато је ММФ почео да уводи у своје програме нове финансијске инструменте, попут „развојне компоненте”, а све у настојању да се представи као институција која води рачуна и о привредном расту. Тиме је ММФ почео да шири поље своје делатности, што практично значи одступање од Статута (члан 1) којим је прецизирана његова привремена финансијска подршка државама чланицама, како би отклониле „фундаменталну” неравнотежу платног биланса, односно деловање првенствено у монетарној и фискалној сфери.

Економиста, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари1
d9a65
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Georgije
U Srbiji treba ukinuti uvoz, dozvoliti samo izvoz. Skresati svima plate na minimalac, penzije skresati na minimalac. Vlada nacionalnog spasa i vojna diktatira i to na 10 godina i 5 godisnji plan....sve ostalo je trla baba lan.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља