Водитељка РТС Ивана Миленковић за „ТВ ревију“ каже да слободно време данас представља прави луксуз, чак и немогућу мисију јер се многи људи жале да га уопште немају већ да се дан своди на испуњавање обавеза, а да чак и када уграбе неки тренутак само за себе врло често не знају како да га „потроше” на квалитетан начин или су, с друге стране, толико уморни од свакодневних обавеза да једноставно не могу да се посвете свом хобију иако би то желели.
- Мени идеје не фале, али време често може да буде проблем. Упркос томе, трудим се да уз добар план и организацију искористим сваки слободан тренутак и посветим се хобијима који доносе спој лепог и корисног, јер верујем да када се бавимо активностима које нас усрећују, постајемо креативнији, имамо више самопоуздања и начина за самоизражавање. За мене то није само разонода, већ много више од тога. То су тренуци у којима пуним батерије и помажу ми да боље разумем себе, проширим сопстевни идентитет, негујем дух, обновим енергију и ускладим мисли –с пуно позитивне енергије прича Миленковићева откривајући нам своје пасије.
Скијање на води и роњење
Један од омиљених начина да испуним слободно време је свакако спорт, а фаворит су водени спортови. Одувек сам волела пливање. Од првих студентских дана оно је постало моја готово свакодневна активност. Нажалост, у време пандемије избегавала сам гужве, а било је и времена када базени нису радили тако да нисам могла да му се посветим онолико колико сам желела. Ипак, ту су свакако били тренинзи на отвореном и трчање, а током овог лета почела сам и да скијам на води. На скије сам први пут стала на Сави и проскијала већ из трећег покушаја. Ко год је пробао, зна да је овај спорт веома специфичан јер активира групе мишића које се ретко покрећу неким уобичајеним вежбама и тренинзима, тако да сам после првог скијања добила озбиљну упалу, али ме она свакако није обесхрабрила. Скијање сам касније наставила на мору, где таласи уносе додатну динамику, тако да је читава прича постала још занимљивија. Такође, ту је и незаобилазно роњење.
Гајење цвећа
Гајење цвећа је свакако нешто чему свакодневно поклањам пажњу, а о томе сведочи и чињеница да је мој стан препун различитих биљака…од краљевских, односно енглеских мушкатли на француском балкону, преко кактуса до орхидеја у ентеријеру. Свака биљака добија посебну пажњу, али морам да признам да су ми орхидеје ипак најдраже иако нису лаке за одржавање и захтевају посебну негу. Међутим, када видим да се после скоро годину дана неге и стрпљења појављују нове гране и цветови, мојој срећи нема краја.
Свирање клавира
Када смо код споја лепог и корисног, никако не могу да заобиђем музику јер је познато да свирање инструмената попут клавира или рецимо гитаре доприноси развоју фине моторике, што као последицу има спајање синапси у мозгу, ширење видног поља, повећавање моћи опажања, развијање креативности и логике… Иако клавир тренутно немам у свом стану, када се укаже прилика или када одем код маме или сестре, обожавам да засвирам. Углавном се подсећам дела класичне музике. Од класичара највише волим Бетовена, а од романтичара Шопена.
Страни језици
Велики део слободног времена провела сам учећи стране језике. Најпре сам, још са четири године, почела да учим енглески, касније француски, па шпански, да бих пре три године кренула на италијански. Могу да кажем да сам заиста уживала у томе, иако се понекад дешава да помешам одређене речи на италијанском и шпанском с обзиром на то да је реч о романској групи језика, па су сличности велике. Међутим, управо то ми, с друге стране, олакшава да познајући један језик, лакше савладам други. Много ми је жао што је актуелна пандемија прекинула бројне лепе ствари, а једна од њих је и курс италијанског. Тако да се надам да ће ускоро то све бити иза нас и да ћу се поново вратити на Италијански инстут за културу.
Фотографија
Иако мој посао подразумева да углавном будем испред камере или фотоапарата, морам признати да ми се допада да се нађем и с друге стране. Данас када сви имамо телефоне које су толико близу професионалне опреме, са одличним апликацијама, није толико тешко направити добру фотографију, али је ипак потребно оштро око и, наравно, осећај за композицију кадра што је мени као архитекти веома блиско. Обожавам да правим фотографије природе, заласка сунца, реке, града, али и портрете.
Пробати нешто ново
Сматрам да у слободно време увек можемо да научимо нешто ново и корисно. У мом случају, пре неколико недеља, то је била замена точкова аутомобила. Већина ће рећи да је то мушки посао или посао за вулканизера, али ја верујем да је то нешто што би сваки возач, а самим тим и свака дама требало да зна јер никада нисмо сигурни шта можемо да очекујемо на путу, а од „вишка” знања глава не боли. Било је то једно крајње занимљиво искуство.
