понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 10.12.2020. у 20:15 Љиљана Ћинкул

Смрт уметности, живела уметност!

Терет историје 19. Бијенале уметности у Панчеву је превазишло новим читањем и премрежавањем историјских артефаката
Група Горгона, кадар из документарног филма 2012. (Фото Љ. Ћинкул)

Нови изложбени пројекти и актуелни модели уметничке и критичарске праксе стварају потребу за другачијим профилисањем уметничких догађаја, а живи пример је и управо завршено панчевачко бијенале које је у перманентној транзицији и свако ново издање, по угледу на светске манифестације, ауторски је пројекат изабраног селектора, овога пута селекторског тима.

Тако је концепција 19. издања Бијенала уметности, у опасно време ковида, био студиозан рад ауторског тима, др Иване Башичевић Антић, Сање Латиновић, др Селмана Тртовца и Стевана Вуковића, а од оснивања реализује га Културни центар Панчева. Природно је да свака нова генерација историчара уметности и теоретичара интерпретира и реинтерпретира уметничку баштину, евалуирајући доприносе личности и догађаја, а овај четверац дужну пажњу је посветио питањима наслеђа радикалних уметничких пракси у нашем региону, тј. простору некадашње Југославије.

У историографији овај феномен се идентификује и као друга линија, а Јеша Денегри, један од агилних актера те сцене, пише у публикацији бијенала о ауторима са друге линије, тим рубним појавама у времену њиховог настанка.

Симптоматично је да су ови аутори самониклих и игнорисаних идеја данас део сегмента историјских авангарди референтних музејских колекција. Разумевајући рад на бијеналу као културну парадигму која надилази локалне границе професионалног задатка, ауторски тим је остварио значајан уметнички пројекат, у чијем својеврсном дурбину историје прати ту другу линију и њене токове у периоду од 100 година – од часописа „Зенит” Љубомира Мицића, Мангелоса и Горгоне, Еџата, преко нове уметничке праксе из седамдесетих и деведесетих година до данас.

Провокативан и контрадикторан наслов овог пројекта „Смрт уметности! Живела уметност!” контекстуализује питање свих питања: Шта је уметност? Слоган бијенала је и наслов студије Иване Башичевић Антић, која полази од премисе да се прошлост не сме заборавити и одбацити, као и да је овај избор један од могућих одговора на питање шта је уметност, јер управо историзација уметничке праксе, којој је панчевачка изложба посвећена, преиспитује значење и смисао уметности. Зар није потврђено да су се највећи прогреси у уметности дешавали захваљујући уметницима чија се дела не уклапају у уобичајена правила и норме времена у којем су живели, а ово бијенале је управо проблематизовало ове радикалне идеје које су у времену настанка, иако су евиденетирани, сматрани ексцесима.

Бијенале је имало и свечано отварање (ко је поменуо пандемију?) конвенционалним говорима и перформансима. У Народном музеју (присуствовали) Славко Богдановић је поновио свој рад „Fragrance of life”. Потом је у Биоскoпу „Војводина” реализовао свој перформанс Драган Војводић, 30 минута касније и Катарина Јовановић Алфа; многољудно гурање повећало је ризик од ковида, па су само храбрији били сведоци догађаја. Документарни видео-записи су тек помоћна средства.

У оквиру овог концепта аутори се крећу кроз прошлост и садашњост фокусирајући континуитет ове естетичко-етичке опције и њену рецепцију у уметничким радовима рецентне сцене. У три излагачка простора – Галерији савремене уметности, Галерији Милорада Бате Михаиловића и Биоскопу „Војводина” – били су постављени радови и обимна историографска грађа 20 уметника и уметничких група из Србије и Хрватске. Уметничке и активистичке вредности музејских артефаката и документи времена у симбиози су са радовима нове генерације визуелних и интелектуалних креативаца. Радови из треће деценије најављују промене и другу линију, ту су поред оригинала часописа „Зенит” и радови А. Чернигоја, М. Петрова, Бранка Ве Пољанског. Парола Димитрија Башичевића Магелоса „Најлепше је не бити присутан” и Милице Ракић „Ваздух мирише на лудило” (парола на уласку у Биоскоп „Војводина”) својом идејном актуелношћу кореспондирају као да су обе настале исте, ове године. Раша Тодосијевић и његов чувени (данас видео-документ) перформанса „Was ist kunst, Marinela Koželj?” или Единбуршка изјава из 1975. у корелацији је са видео-перформансом „Обећање” Милице Билановић, а провокативни видео-запис „Каква источноевропска уметница треба да буде” Тијане Петровић, најмлађе учеснице овог избора, илустровао је све апсурде нашег времена и раскораке чак и кад се медицинске опције консултују. Посебну дијалошку форму са идејама Мангелоса развио је Дамир Стојнић у својој просторној инсталацији „Планетаријум Мангелос” као и Ивана Арманин, стрип-ауторка и Голуб Марко у својој зидној инсталацији „Мангелос стрип”.

Може се рећи да је есенција овог бијенала био документарни филм ХРТ-а из 2012. посвећен ауторима уметничке групе Горгона, који са изузетном мером за уметничко и историјско време афирмише њихове појединачне и заједничке уметничке егзистенције. У оквиру овогодишњег програма, илуструјући непосредно и посредно тематски концепт, учествовали су и Никола Џафо, Синиша Илић, Куда орг – уметничка група, Ера Миливојевић, Зоран Поповић, Слободанка Ступар, Зоран Тодоровић, Весна Токин, Трећи Београд – уметнички колектив, Вељко Павловић, Сања Ивековић и Владимир Фрелих.

На питање зашто се бијенале бави музејским послом, одговор гласи: музејски простор за стручно тумачење и презентовање одређених материјала данас постаје простор профита, спектакла, масовних посета, а успех мери бројем посетилаца.

Умрежавајући кодове из уметничке прошлости с кодовима рецетне сцене избор је осветлио јак ауторски дискурс и флуидну линију која спаја уметнике са друге линије током једног столећа. Терет историје ово бијенале је превазишло новим читањем и премрежавањем историјских артефаката. Ово је и потреба да се разуме и (пре)живи агресивно и нестабилно у времену које је у знаку креативних индустрија (уметност као роба, забава) и под притиском пандемије, а данас то значи, упркос свему, одржати континуитет овог бијенала. Капитални део 19. бијенала у Панчеву је, поред изложбе, обимна публикација (300 страна) са студијама, историјским анализама и пригодним текстовима који реферишу из различитих углова феномен друге линије.

Коментари0
afa6b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља