петак, 26.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 13.12.2020. у 18:00 Франсоаз Жакоб

Људска права у ковид кризи

Дугорочно, људи ће увек остати у центру акције Уједињених нација у Србији, вођени принципима Циљева одрживог развоја. Људска права су у сржи Циљева, понајпре у принципу „Да нико не буде изостављен”
Где почињу универзална људска права: Београд (Фото А. Васиљевић)

Где напослетку почињу универзална људска права: БеоградОве године прослављамо Дан људских права усред глобалне кризе, са широкодосежним здравственим, економским и друштвеним утицајем. Дефинитивно је 2020. година када се агенда људских права актуелизовала у пуној снази у животима свакога од нас. Сви смо, широм света, на овај или онај начин, осетили да су наша слобода кретања, наша права, као и наше шансе за добар живот погођене. Међутим, ковид 19 пандемија имала је несразмерни негативан утицај на групе у ризику – укључујући и раднике на првој линији одговора, особе са инвалидитетом, старије особе, жене и девојчице, мањине, неформално запослене, између осталих. Криза је оголила системске и дуготрајне полуге занемаривања, које настављају да буду претња по људско достојанство и права. Такође је створила нове облике рањивости и несигурности, стављајући велики део становништва под ризик.

Пут Србије ка потпуном остварењу људских права је оивичен и праћен под окриљем више међународних оквира, који се фокусирају на права жена, особа са инвалидитетом, детета, мањина и других. Србија такође има континуирану интеракцију са Саветом УН за људска права, као и кроз процес Универзалног периодичног прегледа. Као држава усмерена на придруживање Европској унији, она је такође посвећена процесу широке реформе и трансформације, који је неопходан за обезбеђивање ефектне и транспарентне управе, правичне, ефикасне и транспарентне владавине права, ради универзалног остваривања људских права и пуне смислене партиципације грађана и грађанки.

Уједињене нације у Србији имају фундаменталну одговорност да одрже есенцијалне вредности и принципе који су садржани и у Универзалној декларацији о људским правима, као и да подрже земљу да испуни своје амбиције и дужности из међународног контекста. Разлог за то је да свако у земљи равноправно ужива у безбедном, здравом, просперитетном и слободном животу. У последњих 10 година, упркос релативном успеху економског напретка, расту БДП-а и смањењу апсолутног сиромаштва, све смо више сведоци о новим или појачаним неједнакостима које проширују размак између богатих и сиромашнијих, не само у монетарном смислу, али и у погледу живота у здравом и незагађеном окружењу, приступу основној инфраструктури, здравственим и услугама социјалне заштите, добром и инклузивном образовању, безбедним и достојанственим пословима, политичкој партиципацији и другим правима.

У практичном смислу, у току кризе, Уједињене нације и партнери су кроз активности Високог комесаријата за људска права и других специјализованих УН агенција пружале снажну подршку групама у ризику, са крајњим циљем очувању људских права и ублажавања негативног утицаја усвојених мера, као што је губитак посла и прихода, немогућност приступа чистој води или струји, пад услуга заштите, између осталог.

Дугорочно, људи ће увек остати у центру акције Уједињених нација у Србији, вођени принципима Циљева одрживог развоја. Људска права су у сржи Циљева, понајпре у принципу „Да нико не буде изостављен”. Овај уникатни принцип подсећа нас на рањивости које постоје међу нама и око нас, и говори нам о потреби за комбинацијом неодложне интервенције, свесности, емпатије и солидарности међу људима, заједницама и генерацијама, да би се неједнакости отклониле.

Сада је тренутак, међутим, да уложимо сву снагу у суочавање са свим друштвеним и економским неједнакостима, као и да промовишемо равноправност и недискриминацију. Досегнућемо свој заједнички циљ једино ако смо решени да омогућимо једнакост могућности за све, адресирамо неуспехе откривене и утврђене у ковид 19 кризи, и да применимо стандарде људских права да бисмо разрешили системске и међугенерацијске неједнакости, маргинализацију и дискриминацију.

Овај задатак је огроман. Од појединаца до владе, од цивилног друштва до приватног сектора, свако има улогу у изградњи света после вируса корона који је бољи и равноправнији за садашње и будуће генерације.

Свака инвестиција у Србији и инвестиција Србије треба да обезбеди да се друштвени, економски и еколошки утицај разматра у најбољем интересу свих људи. Ова партнерства треба да су ојачана и проширена, на основама поверења, солидарности и узајамне одговорности.

Речи Еленор Рузвелт из 1958. поводом 10. годишњице од усвајања Универзалне декларације о људским правима једнако одзвањају као и тада:

„Где напослетку почињу универзална људска права? У малим местима, близу дома – тако блиским и тако малим да се не могу видети ни на једној карти света (...) Ако та права не значе ништа тамо, мало значе било где другде. Ако их удруженим настојањима грађана/ки нећемо штитити код куће, узалуд ћемо тражити напредак у остатку света.”

Стална координаторка Уједињених нација у Србији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари8
38705
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Konstantin
''Ljudska prava'' - eufemizam za kolektivizam? Prava pojedinca prvo...
Konstantin
@Lili Vu Pojedinac želi da gleda svoja posla i bude ostavljen na miru, a ne da ''kolektiv'' brine o njemu, neka hvala.
Lili Vu
Gospodin Konstantin zaboravlja da... gde nema Kolektivizma t.j. Drustva = NEMA NI DRZAVE ! Zar nekoga onda cudi cinjenica da u ovoj "NEDRZAVI" nista ne funkcionise ? Pojedinci/Individualci su SEBI NAJBLIZI zbog cega nemaju pravo da se o njima KOLEKTIV brine. Eto vam ga onda !
nikola andric
Svako ima pravo da spava ispod mosta, osim u Kini.
Aleksandar Maricic
demokratija i ljuska prava....paravani za kradju i silovanje
Џејми Шеј
Дугорочно, људи ће увек остати у центру акције Уједињених нација у Србији... Bilo bi mi mnogo drago da ne budemo nikad u centru bilo cije spoljne akcije u Srbiji. Kad god se neki tudjinci zainteresuju za Srbiju nama krene po zlu - ili nas bombarduju ili opljackaju. G-dju razumem, placena je, ali mi koji nismo, ne moramo da se glupiramo.
Iz Donje Osipaonice
Sto se tive nas mogu ih uzeti nazad (ljudska prava itd) - ko nova, nismo ih ni koristili.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља