субота, 27.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 10.12.2020. у 16:21

Дечани међу 12 најугроженијих манастира

Манастир Дечани из 14 века, иако под заштитом КФОР-а био мета четири напада минобацачким гранатама од 1999. до 2007. године.
Манастир Високи Дечани (Фото А. Васиљевић)

ПРИШТИНА - Организација цивилног друштва "Европа ностра", објавила је листу 12 најугроженијих објеката културног наслеђа за 2021. годину, међу којима је и Манастир Високи Дечани на Косову и Метохији.

"Европа ностра", која се бави заштитом културе и природе, објавила је на својој интернет страници да је манастир Дечани из 14 века, иако од 1999. године под непрекидном заштитом мировних трупа КФОР-а под вођством НАТО-а, био мета четири напада минобацачким гранатама од стране локалних екстремиста током периода од 1999. до 2007. године, као и покушаја терористичког напада тзв Исламске државе 2016. године.

Истовремено, додаје се, манастир са посебном заштитном зоном суочава се са озбиљним претњама по животну средину, јер локални општински просторни план није у складу са строгим правилима заштите УНЕСКО светске баштине или сродним националним законима и прописима.

Такође, организација наводи и да стално постоји ризик од изградње неодговарајућих урбаних објеката у близини манастира, као и опасност од експропријације земљишта које припада манастиру Дечани, а нарочито је опасан план да поред капија манастира пролази главни међународни аутопут.

Организација наводи да је овај најугледнији споменик свог доба урађен у српско-византијском и романичко-готичком стилу, као и да је непрекидно насељен скоро седам векова.

Саветодавни одбор 7 најугроженијих програма приметио је да је манастир Дечани једини споменик у Европи под тако снажном војном заштитом у континуитету од 20 година, а да представља споменик од огромног историјског и културног значаја за Европу и свет, што потврђује и његов статус светске баштине.

„За жаљење је што су данас манастир Дечани са својим културним и природним наслеђем и монашком заједницом постали таоци нерешеног статуса Косова. Стога је хитно и императивно потребно обезбедити пуно поштовање владавине закона и посветити јачу пажњу одговарајућој заштити овог места светске баштине у оквиру текућих разговора о нормализацији односа између Београда и Приштине”, наводи се у образложењу.

Како наводе то је функционалан манастир са дневним литургијским службама и активном монашком заједницом коју чини 25 монаха који се брину о свакодневном одржавању манастира са околином, чувају нематеријално наслеђе монашког живота и редовно дочекују ходочаснике и туристе.

Манастир се, заједно са још три српска православна хришћанска манастира и цркве на Косову - Грачаницом, Пећком патријаршијом и Црквом Богородицом Љевишком у Призрену од 2006. године налази на Унесковој листи светске баштине.

Игуман тог манастира Сава Јањић захвалио се на Твитеру организацији, рекавши да се нада ће то нагласити потребу заштите локалитета СПЦ на Косову, преноси Танјуг.

„Надам се да ће ово нагласити потребу заштите локалитета СПЦ на Косову од којих су четири УНЕСКО локалитети”, написао је Јањић.

Осим манастира Дечани, на листи се налазе Ахензе железница у Аустрији, гробни комплекс Мирогој у загребу, Модерни театар у Бугарској, Централна пошта у Скопљу, капела Сан Хуан де Сокуева у Кантабрији и многи други.

Коментари1
61dfa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kipreos
Gde su sad albanski kvazi istoričari da pojasne zašto je ova ‘albanska’ kulturna baština pod minobacačkom paljbom

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља