Европска свемирска агенција (ЕСА) потписала је уговор о организовању свемирске мисије 2025. године којом ће по први пут почети сакупљање свемирског ђубрета које се нагомилало од бројних остатака старих сателита. Велика количина отпада годинама орбитира око Земље и представља опасност, јер врло лако може да оштети сателите који су у активној употреби.

Мисију „Чишћење свемира 1” осмислила је швајцарска компанија „Clear Space”. План је да специјална летелица са четири пипка хвата отпад величине веш машине и спушта га у ниску орбиту где ће полако да сагорева током уласка у Земљину атмосферу и нестане, преноси сајт Сајенс.

Дарен Мекнајт, стручњак за свемирско ђубре, похвалио је стручњаке ЕСА, јер су они међу првима начинили конкретне кораке ка почетку чишћења свемирског отпада. Међутим, брине га да ће тај процес да се обавља веома споро чиме ће сателити и астронаути који лете ка свемиру и даље бити у великој опасности од судара. Ипак, како каже, битно је да се што пре почне са послом.

Земљина  орбита сваког дана све је више затрпана старим сателитима који истеком века употребе настављају да се крећу без икакве контроле.

У вишој орбити могу да се крећу стотинама па и хиљадама година. Осим сателита, другу врсту опасности представљају ракете које се откаче од летелице када је лансирају у свемир, а не падну на Земљу.

За протеклих 60 година било је више од 5.500 лансирања после којих је у орбити остало више од 23.000 предмета већих од јабуке. Ситнијих предмета има на милионе и не постоји могућност да се прати њихова путања. Због брзине којом се ти предмети крећу у ниској орбити Земље, изузетно опасан био би судар чак и са предметом величине шрафа.

Године 2009. активни сателит сударио се са старим и одбаченим руским војним сателитом, после чега је дошло до стварања на хиљаде крхотина које су наставиле да се крећу. Две године касније, Међународна свемирска станица морала је да се помери за 120 метара како би избегла судар са парчићима насталим током судара.

Изазов мисије биће да сонда препозна предмет и начин кретања пре него што га зграби. Научници су били у дилеми око одлуке да ли да сонда хвата предмете или да са безбедне даљине баца мрежу. Договорили су се да почну са мисијом хватања предмета, јер сонда тако има могућност да из више покушаја обави задатак.

Пре две године организована је слична мисија када су научници тестирали хватање мањих предмета харпуном и мрежом.

Следеће године јапанска компанија „Астроскејл” планира приватну мисију током које ће тестирати летелицу која ће предмете хватати магнетом.

Мисија коју ЕСА планира није нимало јефтина – за чишћење 100 килограма отпада потребно је око сто милиона евра. То значи да би уклањање старог, 8.000 килограма тешког сателита, Агенцију коштало баснословно, иако је то тренутно можда и најризичнији предмет који орбитира око Земље.

На недавном конгресу направљен је списак 50 најризичнијих предмета. Једанаест светских тимова научника анализирало је и пописало најкритичније објекте. Првих 20 на листи су совјетске и руске ракете које су лансиране између 1985. и 2007. године и од тада круже око Земље. Свака од њих величине је аутобуса, тежине једног слона. Оне су знатно већа опасност од комуникационих сателита који су знатно мањих димензија.