петак, 26.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 14.12.2020. у 18:00 Ненад Кецмановић
ПОГЛЕДИ

Разочарани победници и очарани поражени

„Изетбеговић изгубио у Сарајеву, а Додик у Бањалуци!” – гласио je један од многих сличних новинских наслова сутрадан по окончању локалних избора у РС и ФБиХ. Двострука неистина! Ниједан од њих није се ни био кандидовао за градоначелника, а ако се њихова имена узму као персонификација странака које предводе, обе су у ствари победиле. То се поготово односи на СНСД, који је са партнерима освојио највећи број градоначелничких и одборничких места и укупан број гласова, плус три општине у ФБиХ, те остварио бољи резултат него на претходним локалним изборима. О чему се онда ради? „Није вест ако пас уједе човека, него ако човек уједе пса”.

Да је СНСД добио изборе не само у великој већини општина у РС него, као и обично, и у Бањалуци, то и не била нова вијест, него готово монотоно  понављање. У новинским насловима би писало „према очекивању ...”, „и овог пута ...”, „опет непобедиви ...”, СНСД–Милорад Додик. Жељни сензације, медији су у први план истакли половичан успех у Бањалуци, што је бацило у сену баналну информацију да је СНСД–Милорад Додик већ по ко зна који пут тријумфовао и на овим изборима. Необично, међутим, јесте што су искривљеној слици о локалним изборима у РС на властиту штету знатно допринели и сами кадрови СНСД-a.

Уместо да на конференцију за медије изађу насмejаних победничких лица, први људи странке су оборених погледа, са маскама на лицима слушали лидера који је разочаран говорио искључиво о Бањалуци, као да су избори једино одржани у том граду и као да у Градској скупштини нису освојили већину, што улогу градоначелника чини готово церемонијалном. Како објаснити тако неадекватну реакцију? – После општих избора 2018. око СНСД-а се окупио значајан број мањих странака или подељених странака из опозиције, укључив њихове лидере, тако се стекао утисак да је владајућа странка остала готово без опозиције до негације плурализма. Аспирације су нереално порасле, а показало се да нови партнери нису довољно лојални, да нема добре игре са слабим противником, да публика тражи нова, свежа лица, да су неопходне савременије методе и технике политичке борбе те да бирачи понекад хоће промене само ради промене. Искушења кроз која пролазе велике и дуговладајуће партије.

 Нови градоначелник Драшко Станивуковић је релативно ново и насмејано лице. Младалачки дрзак и агресиван, он је као посланик својим неконвенционалним провокацијама успео да изненади и збуни политичке ауторитете и испровоцира неадекватне реакције на испаде „неваспитаног клинца који не поштује старије колеге и скупштински пословник“.  То се морало допасти пре свега младим и гневним људима којима је пун куфер старијих који не узмичу са политичких функција, али и средовечних који на власт гунђају из запећка, а не ради су да се сами политички ангажују. Тако је Драшко успео да придобије широк спектар гласача из најурбанијег и све гушће насељеног центра Бањалуке, који је иначе у досадашњем градоначелнику препознавао по хабитусу и резултатима свога човека.

 Уз неоспорне личне перформансе, Драшко је и врло стручно припреман. Конкретно, у предизборној кампањи ишао је методом „продаје од врата до врата”, ситних акција на локалу које бирачи непосредно осећају, интензивним радом на друштвеним мрежама.  А у свој политички програм је, у постмодерном маниру, укључио свега помало да се сваком понешто свиди, па макар било политички неспојиво. Приликом постизборног гостовања на ТВ у Београду препоручивао се нападно дугом тирадом о љубави према Србији да би надјачао емоцију коју је актуелна власт у РС већ исказала. У Сарајеву је опет у центру пажње била његова иницијатива за градњу споменика „три војника на заједничком подесту”, који недвосмислено симболише императив поратног помирења три националне стране у БиХ на путу ка јединственој држави, што се наравно допало бошњачкој публици и западним амбасадама. Бањалучанима је обећао бесплатан комунални превоз, не водећи рачуна да се први избори добијају обећањима, а сви следећи резултатима. Но, он је већ најавио кандидатуру за председничке изборе 2022.

Драшков сарајевски колега Богић Богићевић не спада у нову генерацију политичара, ни по годинама (67) , ни по политичким референцама (пионирски активиста, омладински функционер,  секретара ОК СК Центар итд.), ни по идеолошком профилу (реформисани комуниста).  Срби га „злопамте” по томе што је као члан Председништва СФРЈ из БиХ пресудним гласом против увођења ванредног стања, спречио последњи покушај спасавања Југославије. У сецесионистичким Словенији и Хрватској је баш зато добио висока државна одликовања из руку Кучана и Месића. А Бошњаци то цене и као заслугу за сецесију БиХ, против воље српског народа у БиХ.

 Занимљиво је да су у Београду млађи који не памте YU агонију и старији грађанисти његов избор доживели као велику вест: „Србин на челу града у ком више нема Срба”, „Бошњаци изабрали Србина за градоначелника”, „Нешто се позитивно мења у муслиманском Сарајеву”. Тзв. грађанска опозиција, у престоници БиХ, избор Богића је опет доживела као потврду илузије да је Сарајево, упркос једнонационалној структури, духом остало мулти-култи.

У ком грму лежи зец?!  Богић се уклапа у политичку оријентацију бошњачке опозиције која јесте против власти СДА, али са њом у потпуности дели став: против РС и за унитарну БиХ. Ако се међу преосталим Србима у граду нађе неки поуздан играч за бошњачки национални тим, онда је за Бошњаке џек пот! Богић је српски политички близанац Жељка Комшића, и да

Бошњаци могу да бирају и српског члана Председништва, као што бирају хрватског, био би то он.

  Очигледно, медији су више прижељкивали сензационалну вест из БиХ, док су бирачи опет дали гласове актуелној власти у општинама РС, па и у ФБиХ. Али не зато што су новинари опозиционо расположени него зато што им је требала новост „да је човек ујео пса”.

Професор емеритус

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари0
62c80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља