четвртак, 25.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 11.12.2020. у 21:00

Дечани међу 12 најугроженијих локалитета у Европи

Листу је саставио међународни Саветодавни одбор, а коначна листа „Седам најугроженијих споменика културе Европе“ биће објављена у марту
Манастир Дечани (Фото А. Васиљевић)

Европа ностра, глас цивилног друштва Европе посвећен културном и природном наслеђу, и Институт Европске инвестиционе банке објавили су јуче листу 12 најугроженијих локалитета културног наслеђа, који су у најужем кругу за програм „Седам најугроженијих споменика културе Европе” за 2021. и међу њима се налази и Манастир Дечани на Косову и Метохији. Поред једне од наших најлепших и најзначајнијих богомоља, на листи су Зупчаста парна железница на Ахенском језеру уТиролу (Аустрија),

Зграда биоскопа „Цанко Церковски” (Модерно позориште) у Софији (Бугарска), Гробље Мирогој у Загребу (Хрватска), Црква Сен-Дени у О де Франсу (Француска),Тврђава Нарикала у Тбилисију (Грузија), Зелени појас шума и паркова у Келну (Немачка), Пет јужних егејских острва (Грчка), Врт Ђусти у Верони (Италија), Палата Зенобио у Венецији (Италија), Зграда Главне поште у Скопљу (Северна Македонија) и Капела и испосница Сан Хуана де Сокуеве у Кантабрији (Шпанија).

Избор је направљен на основу историјског значаја и културних вредности, као и ургентности њихове угрожености. Панел је узео у обзир и досадашње ангажовање заједница на локалном и националном нивоу, посвећеност институција, власти и невладиних актера, као и дугорочну одрживост и друштвено-економски потенцијал локалитета.

У делу саопштења који се тиче Дечана каже се да „јединствен спој елемената источних и западних уметничких израза, енциклопедијски колаж фресака у српско-византијском стилу, као и спој романичко-готичке архитектуре и скулптуралне декорације, чине манастир Дечане једним од најистакнутијих примера културно-историјске целине своје епохе. Изграђен у првој половини четвртанестог века, овај манастир Српске православне цркве је такође један од најбоље очуваних средњовековних споменика у Европи. Манастирски комплекс окружен је богатом шумом, која заједно са њим чини јединствен културни предео и неодвојив је део манастирског културног наслеђа. Континуирано насељен готово седам векова, Дечани су и данас функционалан манастир у којем се редовно служи литургија и у којем живи активна заједница од 25 монаха. Они одржавају манастир и његову околину, чувају нематеријално наслеђе монашког живота, и редовно дочекују како ходочаснике, тако и туристе”.

Припадници италијанског контингента Кфора испред манастира (Фото Кфор)

Додаје се да је манастир 2004. уписан на Унескову Листу светске баштине, док је овај статус 2006. године проширен на још три српске православне средњовековне цркве и манастира на Косову – Грачаницу, Пећку патријаршију и Цркву Богородице Љевишке у Призрену, под називом „Средњовековни споменици на Косову”. Од 2006. године, сва четири локалитета, укључујући и Дечане, такође се налазе на Унесковој Листи угрожене светске баштине.

Даље се додаје: „Од јуна 1999. године манастир Дечани је под сталним надзором и заштитом мировних јединица КФОР, под вођством НАТО пакта. И поред овога, манастир је у периоду 1999‒2007. године четири пута био на мети напада локалних екстремиста и изложен оружаним минобацачким нападима. ИСИС је 2016. покушао терористички напад, који је довео само до мање материјалне штете. Истовремено, манастир Дечани суочен је са озбиљним проблемима који прете да наруше његову природну околину. Урбанистички план локалне самоуправе није усаглашен са строгим правилима Унескове заштите, као ни са важећим државним законима и прописима који се односе на заштиту културног наслеђа. Манастир је изложен сталном ризику од изградње неодговарајућих урбаних објеката у његовој околини, као и опасности од одузимања манастирске земље. Поготово је опасан план за изградњу међународног ауто-пута који би пролазио поред саме манастирске капије.”

Према образложењу стручне комисије „то је једини споменик у Европи који се 20 година у континуитету налази под овако снажном војном заштитом. Ипак, он представља споменик огромне историјске и културне важности за Европу и свет, што потврђује и статус на Унесковој Листи светске баштине. Тужно је да су данас Дечани и његово наслеђе, како културно тако и природно, као и монашка заједница, постали својеврсни таоци нерешеног статуса Косова. Стога је нужно да се осигура пуно поштовање владавине права и да се посвети већа пажња одговарајућој заштити овог локалитета Светске баштине у оквиру актуелних преговора о нормализацији односа између Београда и Приштине”.

Листу 12 угрожених локалитета који су у ужем избору за програм „Седам најугроженијих” саставио је међународни Саветодавни одбор који чине стручњаци из домена историје, археологије, архитектуре, конзервације, пројектног планирања и финансија. Коначна листа „Седам најугроженијих споменика културе Европе“ 2021. биће објављена у марту.

Програм „Седам најугроженијих” спроводи „Европа ностра” у партнерству са Институтом Европске инвестиционе банке, а уз подршку програма Креативна Европа Европске комисије. Овај програм, покренут 2013. године, део је кампање цивилног друштва да сачува угрожено наслеђе Европе. Програм не обезбеђује директно финансирање, али обезбеђује стручну и заговарачку подршку, и доприноси мобилизацији локалне и међународне јавности у очувању културног наслеђа.

Коментари3
8fbc1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Verujući pravoslavac
Albanci će se osvestiti i sagledati da su se njima poslužili i da je oteto-prokleto! Taj građevinski teror je više nego očigledan. Hvala monasima sto čuvaju Dečane
SLOBODAN MIKAVICA
Trebalo bi se obratiti narocito zvanicnicima SAD i EU koji kumuju onima koji ugrozavaju ovaj spomenik pod zastitom UNESKA, vec sama potreba da ga moraju stititi od lokalnih vlasti govori gde je problem i od koga dolazi.
Gradjanin
Siptari sada tvrde da je manastir Visoki Decaninavodno gradila neka njihova dinastija Nimani,te je zato ovo njihov spomenik kulure.A toliko je njihov da su ga samo u zadnjih 20 godina napadali 28 puta, a o napadima u vreme turske okupacije da i ne govorim. Toliko je njihov da manastir od 1999 godine kada su"oslobodili"Kosovo i Metohiju mora da cuva vojna naoruzana jedinica NATO pakta od tih istih Siptara, "vlasnika" manastira.Frustracija zbog nemanja ni jednog znacajnog spomenika kulture na KiM

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља