недеља, 28.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 11.12.2020. у 21:21 Драгана Јокић-Стаменковић

Приватни издавачи питају ко умањује њихов допринос образовању

Сматрају и да их повезује стварање квалитетних уџбеника и одговорност, што, између осталог, постижу ангажовањем највећих ауторитета, било као аутора или као рецензената
(Фото Н. Марјановић)

„Ко и зашто тенденциозно умањује допринос приватних издавача уџбеника у подизању квалитета наставе и упорно износи неистине”, питају се у Удружењу издавача уџбеника, наставних средстава и учила Србије у саопштењу којим су, после десет дана, одговорили на питања „Политике” о ставу којим део Српске академије наука и уметности исказује забринутост за домаће тржиште школских књига.

Због све чешћих напада у медијима и полемике о тржишту уџбеника, „рђавих оцена Историјског одељења САНУ и директора УО Завода за уџбенике, као и флоскуларних изјава Александра Кавчића на рачун уџбеника које објављују” кажу да износе чињенице о издавању уџбеника и квалитету образовања у Србији.

Удружење постоји од 2004. године и окупља 15 издавачких кућа, од којих већина послује око две деценије и дуже, чији се уџбеници, тврде, користе у свим школама у земљи. Сматрају да је оно што их повезује стварање квалитетних уџбеника и одговорност према квалитету образовања, што, између осталог, постижу ангажовањем из сваке области највећих ауторитета, било као аутора или као рецензената. Ови издавачи тврде да се труде да садржаји њихових уџбеника буду изложени на што занимљивији начин, привлачан ученицима, а да истовремено садрже све што је прописано. Они подсећају да је тржиште уџбеника постепено демонополизовано од 2003. до 2011. године у складу са позитивним искуствима најразвијенијих земаља, а да је до тада завод био једини издавач па се у време његовог монопола највећи број уџбеника, кажу, годинама није мењао и, уз радне свеске, много штампао у црно-белој техници.

– Исте грешке понављале су се деценијама у уџбеницима. Конкуренција на тржишту допринела је бољем квалитету уџбеника свих издавача, па и самог завода. Неистина је да он једини издаје нискотиражне уџбенике. Члан радне групе за израду актуелног Закона о уџбеницима био је и Милорад Марјановић, садашњи в. д. директора завода. Тим законом дефинисана је обавеза завода да формира Центар за нискотиражне уџбенике, који би се финансирао тако што би сви приватни издавачи уџбеника издвојили по два одсто од својих прихода. Завод није на време испунио ту обавезу и чланови удружења су на себе преузели објављивања нискотиражних школских књига и превели више од 300 својих уџбеника на језике националних мањина. Поред тога прилагодили смо више од 1.000 издања својих уџбеника за ученике са посебним потребама – кажу приватни издавачи.

Тврде да су несумњиво допринели подизању квалитета уџбеника и осавремењавању наставе. Наводе да упориште у њиховим издањима имају последње две реформе наставних програма и да су у томе око две деценије партнери Министарства просвете из чега су, сем штампаних, произашли и дигитални уџбеници и образовне платформе на које су поносни. Њихов значај, напомињу, видео се у ванредном стању када су их сви чланови удружења бесплатно дали на коришћење поменута дигитална издања и платформе.

– Годинама се у новинским написима наводе неистинити подаци о вредности тржишта уџбеника. Она се представља вишеструко већом него што је то заиста јесте. Из званичних биланса лако се може установити стварни приход и уочити да укупан годишњи приход свих приватних издавача није већи од 30 милиона евра. У односу на број запослених и ангажованих сарадника, овај износ никако не би смео бити представљан сензационалистички. Зачуђени смо чињеницом да медијске куће уступају простор особама које нису довољно стручне да говоре о квалитету уџбеника. Због тога се велики део јавности доводи у заблуду. Како је могуће да неко ко сматра да је способан да креира уџбенике које ће поклонити свим ученицима каже да су сви уџбеници исти? Како је могуће да сматра да је стављање ПДФ варијанте уџбеника на сајт довољан наставни материјал? Уступање ПДФ-а родитељима да га самостално одштампају знатно ће их више коштати од куповине новог уџбеника, јер је цена дигиталне штампе појединачног примерка знатно већа од цене уџбеника. Или тај неко мисли да ће деца учити из црно-белих копија, што би у данашње доба естетике и афирмативности било скарадно, а при томе и погубно за учениково поимање градива – тврди у саопштењу 15 најзаступљенијих издавача код нас.

Они зато истичу неопходност друштвене одговорности свих који на недовољно одговоран начин приступају теми уџбеника, „како оних који дају изјаве без исцрпних анализа и стручног знања, тако и новинара који таквим особама уступају медијски простор”.

На крају кажу да на основу „чињеница које су навели”, постављају наредна питања: Зашто се тенденциозно умањује допринос приватних издавача образовном процесу, када је он неупитан? Због чега се непрестано износе неистине о вредности тржишта уџбеника? Да ли неко размишља колики број високостручних и образованих људи запошљавају или ангажују приватни издавачи? Да ли је циљ одрећи се квалитетних издања приватних издавача како би се вратио монопол државном издавачу и сви проблеми које би такав поступак са собом носио? Да ли неко осећа одговорност што се на сензационалистички начин приступа једној од најзначајнијих тема сваког друштва – образовању и уџбеницима?

Удружење је избегло да прокоментарише став САНУ да национални издавачи треба да буду носиоци образовања ђака једне земље, као и да одговори на питање треба ли Србији 15 буквара? Из свега се некако намеће закључак да су све поменуте стране усаглашене око битности теме, па да је „Политика” у праву што је о овоме покренула јавну полемику. А да прозваним медијима и није преостало ништа друго нeго да прикажу све изворе које сматрају релевантним док савремени и дигитализовани приватни издавачи десет дана усаглашавају свој став, упркос чињеници да им се бесплатно нуди медијски простор. Бар они знају колико се скупо наплаћује штампана реч.

Коментари13
52c33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DW
Kontranapad je počeo. Ružić mudro ćuti.
Милош
Треба раздвојити пар ствари: Издавачи (приватни и државан) дужни су да објављуљу уџбенике по наставном програму који доноси Министарсво просвете а одобрава Завод за образовање. За мањкавости у садржају нису одговорни издавачи већ доносилац програма. Конкуренција свакако доприноси квалитету, свуда па и у издавању уџбеника. Проблем је у избору уџбеника и огромној корупцији који га прати, а у којој предњаче страни издавачи. То не решава САНУ, бесплатан pdf. проф. Кавчића, треба а не решава државa.
Пол Омон
"Уступање ПДФ-а родитељима да га самостално одштампају знатно ће их више коштати од куповине новог уџбеника, јер је цена дигиталне штампе појединачног примерка знатно већа од цене уџбеника." Ово, напросто, није тачно. Цена комплета од 17 уџбеника и приручника за други разред средње школе износила је, јесенас, око 15.000 динара. Већ од 16 или 17 хиљада динара крећу се цене ласерских колор штампача, који могу да трају барем неколико година. А и мање штампарије дале би одличну цену за мале тираже.
jedna učiteljica
Немојте да бркамо бабе и жабе. За квалитет уџбеника није одговоран издавач, већ рецензенти и комисије Министарства просвете које уџбенике oдобравају. Мени се чини да је управо конкуренција, на коју се сви позивају, велики проблем. Сећам се да сам једном прочитала да се на тржишту (!?) појавило више од десет читанки за исту годину основне школе. Питала сам се који наставник може да прочита десет читанки и по којим ће они критеријумима да бирају на основу које да раде.
Milan
Ne bi trebalo da se pitaju ništa. Očigledno je da im država pomaže. Zavod za udžbenike sputan u preko 30 zaakona na koje privatni izdavači ne moraju da se obaziru. Profit koji prave je preko grbače roditelja. Štampaju svake godine nove i nove jer je tržište udžbenika teško 300 miliona evra. Ko je Taj ko ne brine o našoj deci, kvalitetu udžbenika, i omogućava eldorado za sticanje profita privatnih izdavača na štetu kvaliteta pre svega.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља