недеља, 18.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 12.12.2020. у 19:00 Јелена Каваја

Трамп убрзао егзекуције осуђених на смртне казне

Пет планираних погубљења у периоду преноса власти није забележено у последњих 130 година у САД
Бернард се прекјуче пред извршење казне исповедио свом пастору (Фото EPA-EFE)

И поред бројних апела за помиловање, у затвору у Индијани у четвртак је извршена смртна казна над Брендоном Бернардом (40). То је девето убиство смртоносном инјекцијом од јула, када је администрација Доналда Трампа прекинула 17 година дугу паузу у извршењу смртне казне на федералном нивоу. Такође је прво од пет планираних погубљења у периоду преноса власти, што није забележено у последњих 130 година у САД. Посебно је необично да се то чини када из Беле куће одлази председник који подржава смртну казну, а усељава се политичар који јој се противи. Ако се остваре планови, Трамп ће бити уписан у историју као председник за чијег је мандата извршено највише федералних егзекуција – чак 13.

За одлагање извршења заложило се неколико поротника који су га 2000. осудили за убиство младог свештеничког пара из Ајове. Кристофер Вијалво их је убио из пиштоља, а Бернард је запалио тела у гепеку аутомобила док је једна од жртава можда још била жива. Одбрана је тражила да се извршење одложи за две недеље да би се проширила петиција јер су активисти и правни стручњаци упозоравали да је смртна казна погрешна. Истиче се да је имао само 18 година када је извршио злочин и да је порота, сачињена углавном од белаца, имала расне предрасуде према младом црнцу. Иначе је најмлађи Американац осуђен на смрт у последњих 70 година и то за злочин који је починио као адолесцент.

Извршењу казне је претходила одлука Врховног суда, у којем је само троје од девет судија било за одлагање. Трампа је за милост према Бернарду молила и ријалити звезда Ким Кардашијан Вест. Пошто молбе нису услишене, прокоментарисала је на „Твитеру” да је систем „сје... и да се мора мењати”.

Саучесник Вијалво, који је у време злочина имао 19 година, погубљен је у септембру. Пре него што је упутио последње речи породици убијених, Бернард је деловао смирено.

„Жао ми је. То су једине речи које могу да кажем, а да потпуно опишу како сам се осећао тада, и како се осећам сад,” рекао је он, а пренео АП.

Врховни суд је поново увео смртну казну на федералном нивоу 1988, али су се врло ретко извршавале. Од те године па до овог лета спроведене су само три од 2001. до 2003. за време Џорџа Буша млађег. Један од погубљених у том периоду је Тимоти Маквеј, озлоглашени бомбаш из Оклахоме. Савезне државе су наставиле извршења, али и њихов број опада. Прошле године их је било 22.

Трамп је мало по уласку у Белу кућу започео напоре да оконча де факто мораторијум који је трајао за време Барака Обаме. Његов државни тужилац Вилијам Бар је прошле године, најављујући планирани наставак извршења, рекао да „дугују жртвама и њиховим породицама спровођење казни које је донео правосудни систем САД”. Критиковале су га демократе и борци за људска права, који сматрају да је ту праксу требало укинути пре неколико деценија. Када је Бар најавио пет погубљења за јул и август, избор затвореника је изазвао критике да је одлука политички мотивисана. Наиме, сви су били бели мушкарци, а у то време су трајали антирасни протести. За после избора је планирано погубљење скоро само црнаца.

Један од проблема за власт је и несташица лекова за смртоносни коктел. Пошто је ЕУ забранила продају тих супстанци, америчко Министарство правде је већи део 2018. и 2019. набавио тајним каналима снабдевања са приватним компанијама које су тестирале пентобарбитрал који је заменио три лека из ранијег протокола. Међутим, пред судовима су се водили бројни процеси у којима су тужитељи тврдили да нови протокол са само једном супстанцом изазива екстреман бол и није по уставу.

Противљење смртној казни у САД расте, мада је 54 одсто грађана подржавало у анкети Пју центра из 2018. године . Тренутно је дозвољена у 28 америчких држава, на федералном нивоу и у војсци. Последњих година је укинута у Новом Мексику, Илиноју, Конектикату, Мериленду, Њу Хемпширу и Колораду. Замењена је доживотном робијом без могућности помиловања. У Небраски је укинута 2015, али је поново уведена 2016.

Бајденова администрација најавила је да ће радити на укидању смртне казне, мада је Бајден, док је био сенатор деведесетих, проширио списак злочина за које се најтежа казна може изрећи.

Коментари12
c1f01
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

lela mirkovic
Zašto ne bi doživotno radili u rudnicima? Doživotno kopali kanale? Doživotno bili oni na kojima će se ispitivati nove vakcine i lekovi? itd. Može biti mnogo više koristi od njih ako ostanu u životu!
Gradjanin ovdasnji
Tramp zeli da ostane zapamcen po bilo cemu. Ako ne moze po necemu dobrom, daj sta das.
Zoran Knezevic
Znate šta? Ima još jedna "mala i nebitna" činjenica koja bi trebala da je mnogo važnija po tome zašto bi Donald Tramp trebao da bude upamćen. Verovali ili ne NIJE VODIO NIJEDAN RAT, što je za predednike SAD gotovo nezamislivo. Uprkos svom nediplomatskom i nekonvencionalnom ponašanju i retorici, Tramp je jedan od retkih koji je hteo da razvlasti ratni lobi u SAD i EU, koji se više bojao Trampovog načina vladavine nego najkrvavijeg rata. Vojni budžet SAD je u pitanju. Nažalost nije upeo.
Deki
Dali Politika postaje dio ono što u Americi zovu Mainstream Media (cnn, abc, nbc,...)? Zašto Politika počinje da crni Trampa bez razloga i na temu za koju mi neznamo dali Tramp ima direktan lični uticaj ili su izvršenja vremenski došla sama po sebi? Tramp nije počeo nijedan rat. Pomirio je dosta muslimanskih država sa Izraelom. Nadam se da će Politika da objavi ovaj komentar.
santa
zapalio zivog coveka pustio ga da umire u paklenim mukama i trebalo da ga postede samo zato sto je imao 18 godina???????????i niko od tih sjw i liberala da pomene zrtve.
Драган Поповић
Какво црно убрзање? Убио 1999. Осуђен 2000. а погубљен 2020. године! Џабе становао, јео и пио 21 годину у затвору и притвору. За то време имао на располагању двориште за рекреацију, теретану, ТВ, гардеробу и 80-150 долара недељно за трошак у кантини, зависно од државе у којој чека извршење смртне казне. Више се исплати бити осуђен на смрт у САД него професор гимназије у Србији. И још нешто: Није њега Трамп ухапсио, ни тужио, ни осудио ни одбио његове жалбе. Тамо то раде полиција, тужилац, судије

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља