понедељак, 01.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 12.12.2020. у 20:00 Биљана Митриновић

Вашингтон и Брисел удружени против Анкаре

„Показујући зубе” према Анкари, ЕУ припрема амбициозан савез са Бајденовом администрацијом, усклађујући своју спољну политику
Шетња пред полицијски час: Турска (Фото EPA-EFE/Sedat Suna)

После дуге игре упозoравања, изазивања Анкаре и претњи Брисела, лидери ЕУ су рано јуче на Самиту показали јединство, одлучивши да наметну санкције Турској због њених акција на Медитерану. И не само да је постигнуто јединство европских чланица него je озбиљно изражена намера да потезе ускладе са америчким акцијама и одлукама у вези са Турском.

Новинарима је то јасно рекао шеф Европског савета, Шарл Мишел, обелоданивши да ЕУ планира да поново створи „амбициозан савез са САД након инаугурације изабраног председника” Џозефа Бајдена. Санкције које САД уводи Турској утицаће на турску одбрамбену индустрију и њеног шефа Исмаила Демира и свакако на билатералне односе Вашингтона и Анкаре. Турски званичници сматрају да су санкције последица политичког утицаја, а не војне некомпатибилности везане за куповину противракетног сисетам С-400. Ту су и разлике у погледу политике према Сирији.

Тако је Турска постала прва „пролазна рампа” на којој је исказано јединство „најближих партнера и пријатеља”, како је односе Брисела и „новог” Вашингтона представио Мишел. Ипак ово су само симболичне санкције, јер ЕУ није била јединствена у намери да тешко казни Турску. Савет ЕУ је у ранијој изјави указао да ће заједнички напори у одбрани и безбедности, укључујући повећану сарадњу ЕУ и НАТО, бити један од важних праваца. Међутим, лако је предвидети да ће то продубити пукотину у НАТО, јер санкције Вашингтона против Анкаре представљају „непоштовање веома важног партнера у НАТО-у”. Ова Ердоганова констатација имплицира много више од чињенице да је Турска друга армија по снази у Северноатлантској алијанси. Она је важан партнер на крајњем истоку Савеза, са базом на својој територији, и у крајњој консеквенци уједињење ЕУ и САД против Ердогана значиће истовремено његово приближавање „пријатељима заједничких непријатеља”.

Безбедност ЕУ је на известан начин у рукама Турске, барем када су у питању мигранти. На заједничкој конференцији за новинаре са турским колегом Мевлутом Чавушоглуом, мађарски министар спољних послова Петер Сијарто је у Анкари рекао да би ЕУ требало да буде захвална Турској јер би без њене помоћи западни Балкан брзо био „прегажен” стотинама хиљада илегалних миграната. Сијарто је поменуо четири милиона избеглица које се налазе у Турској и рекао да би ЕУ требало да исплати обећаних шест милијарди евра Турској, на шта се обавезала Споразумом о мигрантима 2016. године.

Уместо тога лидери евproропских држава су јуче у зору наложили проширење листе особа и компанија у Турској које ће бити санкционисане због истраживања гасних резерви у медитеранским водама на које полажу право Грчка и Кипар. Нова имена ће бити додата на прошлогодишњу новембарску листу на којој се налазе имена двојице турских држављана којима је забрањен улазак у ЕУ и замрзнута имовина. Прошлог месеца су ове санкције продужене за годину дана, до 12. новембра 2021.

Председник Реџеп Тајип Ердоган је најављивао да се Турска неће покорити претњама у спору са Грчком и Кипром и да жели преговоре око опречних тврдњи о континенталном појасу и праву на енергетске ресурсе. Атина сматра да то подручје припада грчком континенталном појасу и налази се на само 6,5 наутичких миља (12 километара) од обале Кастелориза, најудаљенијег острва и најисточније тачке Грчке. Територијалне воде грчких острва у Егејском мору дефинисане су на шест наутичких миља, а Анкара тврди да бродови раде искључиво у турском континенталном појасу, 15 километара од турске обале и 425 километара од грчке обале.

Ердоган је у свом стилу био сликовит рекавши да Турска неће дозволити „пиратски менталитет” који показују друге земље како би је огрничиле на уски обалски појас. „Нећемо дозволити империјалистички експанзионизам”, најавио је Ердоган. Лидери ЕУ су такође наложили шефу дипломатије да сачини извештај о односима са Турском и даљим акцијама до марта 2021. године, а високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозеп Борељрадиће на сазивању међународне конференције о ситуацији у источном Медитерану. Иако и сам тражи међународну арбитражу питање је да ли Ердоган верује да би на тој конференцији ЕУ могла да превазиђе „стратешко слепило” и демантује његов став да ЕУ никада није поштено наступила према његовој земљи.

Коментари11
20980
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeljko Adzic
Erdogan cini stetu Turskoj..Kao i uvek istina je na polovini.Ambiciozan,nestrpljiv...Svugde se mesa...Ima i on svojih aduta...puc..migranti...granica sa Rusijom...NATO..druga vojna klasicna sila...ali sve to pada u vodu kad mu zavrnu kreditne linije...Rusima je jako vazan NATO...i razdor u njemu.Ima puno jos sitnica...Svako po svojim interesima...
Ljupco Andreev
Ovi kako krenuli, uvesce sankcije i sebi. Svijet se drasticno mijenja. Oni sto su palili i gasili do sad, drasticno gube moc.
Mile Rad
Zapad ovde ne podnosi neposlusnost Turske. Najvise ih boli Tursko kupovanje Ruskog oruzja sto za NATO ovo znaci, od koga ce to Turci da se brane sa ovim oruzjem. Na bliskom istoku Rusija i Turska zajedno igraju vecu ulogu nego zapadne zemlje. Poslednji problemi oko Jermenije i Azarbajdjana, Turska i Rusija resavaju bes ucesca zapada. Da vidimo, mozda je ovako i bolje.
Zadnj branik plava 04
Izreal je stalno tajno narusavao vazdusni prostor turske i spijunirao,sad vise gotovo. Zato je turska kupila od rusiju s400
danilo obradovic
Politicko preslagivanje je u toku ,neki evidentno gube bivse pozicije ,drugi uznapreduju u areni svetskoj ,tako je to odvajkada .Turska evidentno novi i to u buducnosti svetski buldozer bez njenih interesa vec sada u delovima Evrope i Azije nemoze se resiti ni jedan problem .DZoker Zapada u toj klackalici moze biti otvaranje pitanja dvadeset pet miliona Kurda u regiji .
Dusan T
"ЕУ требало да буде захвална Турској јер би без њене помоћи западни Балкан брзо био „прегажен”" A istocni Balkan ne bi bio pregazen? Neobicna je ova situacija u kojoj se Bugarska granici i sa Turcima i sa Grckom, a tamo migranata prakticno ni nema, dok su rezimi "zapadnog Balkana" potpuno nemocni da zaustave navalu migranata. Mozda da se "Severna Makedonija" i Srbija raspitaju kod Bugara kako se cuva granica, ili Nemackoj pokazuje neki znak rukom?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља