После дуге игре упозoравања, изазивања Анкаре и претњи Брисела, лидери ЕУ су рано јуче на Самиту показали јединство, одлучивши да наметну санкције Турској због њених акција на Медитерану. И не само да је постигнуто јединство европских чланица него je озбиљно изражена намера да потезе ускладе са америчким акцијама и одлукама у вези са Турском.
Новинарима је то јасно рекао шеф Европског савета, Шарл Мишел, обелоданивши да ЕУ планира да поново створи „амбициозан савез са САД након инаугурације изабраног председника” Џозефа Бајдена. Санкције које САД уводи Турској утицаће на турску одбрамбену индустрију и њеног шефа Исмаила Демира и свакако на билатералне односе Вашингтона и Анкаре. Турски званичници сматрају да су санкције последица политичког утицаја, а не војне некомпатибилности везане за куповину противракетног сисетам С-400. Ту су и разлике у погледу политике према Сирији.
Тако је Турска постала прва „пролазна рампа” на којој је исказано јединство „најближих партнера и пријатеља”, како је односе Брисела и „новог” Вашингтона представио Мишел. Ипак ово су само симболичне санкције, јер ЕУ није била јединствена у намери да тешко казни Турску. Савет ЕУ је у ранијој изјави указао да ће заједнички напори у одбрани и безбедности, укључујући повећану сарадњу ЕУ и НАТО, бити један од важних праваца. Међутим, лако је предвидети да ће то продубити пукотину у НАТО, јер санкције Вашингтона против Анкаре представљају „непоштовање веома важног партнера у НАТО-у”. Ова Ердоганова констатација имплицира много више од чињенице да је Турска друга армија по снази у Северноатлантској алијанси. Она је важан партнер на крајњем истоку Савеза, са базом на својој територији, и у крајњој консеквенци уједињење ЕУ и САД против Ердогана значиће истовремено његово приближавање „пријатељима заједничких непријатеља”.
Безбедност ЕУ је на известан начин у рукама Турске, барем када су у питању мигранти. На заједничкој конференцији за новинаре са турским колегом Мевлутом Чавушоглуом, мађарски министар спољних послова Петер Сијарто је у Анкари рекао да би ЕУ требало да буде захвална Турској јер би без њене помоћи западни Балкан брзо био „прегажен” стотинама хиљада илегалних миграната. Сијарто је поменуо четири милиона избеглица које се налазе у Турској и рекао да би ЕУ требало да исплати обећаних шест милијарди евра Турској, на шта се обавезала Споразумом о мигрантима 2016. године.
Уместо тога лидери евproропских држава су јуче у зору наложили проширење листе особа и компанија у Турској које ће бити санкционисане због истраживања гасних резерви у медитеранским водама на које полажу право Грчка и Кипар. Нова имена ће бити додата на прошлогодишњу новембарску листу на којој се налазе имена двојице турских држављана којима је забрањен улазак у ЕУ и замрзнута имовина. Прошлог месеца су ове санкције продужене за годину дана, до 12. новембра 2021.
Председник Реџеп Тајип Ердоган је најављивао да се Турска неће покорити претњама у спору са Грчком и Кипром и да жели преговоре око опречних тврдњи о континенталном појасу и праву на енергетске ресурсе. Атина сматра да то подручје припада грчком континенталном појасу и налази се на само 6,5 наутичких миља (12 километара) од обале Кастелориза, најудаљенијег острва и најисточније тачке Грчке. Територијалне воде грчких острва у Егејском мору дефинисане су на шест наутичких миља, а Анкара тврди да бродови раде искључиво у турском континенталном појасу, 15 километара од турске обале и 425 километара од грчке обале.
Ердоган је у свом стилу био сликовит рекавши да Турска неће дозволити „пиратски менталитет” који показују друге земље како би је огрничиле на уски обалски појас. „Нећемо дозволити империјалистички експанзионизам”, најавио је Ердоган. Лидери ЕУ су такође наложили шефу дипломатије да сачини извештај о односима са Турском и даљим акцијама до марта 2021. године, а високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозеп Борељрадиће на сазивању међународне конференције о ситуацији у источном Медитерану. Иако и сам тражи међународну арбитражу питање је да ли Ердоган верује да би на тој конференцији ЕУ могла да превазиђе „стратешко слепило” и демантује његов став да ЕУ никада није поштено наступила према његовој земљи.
