четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 14.12.2020. у 18:13 Далиборка Мучибабић

Нови подземни депо за Народну библиотеку Србије

Он ће решити проблем са чувањем библиотечке грађе, а његово решење тражи се архитектонским конкурсом
Симбол културе добиће нове просторије (Фото Н. Марјановић)

Недостатак простора за смештај библиотечке грађе повод је за расписивање архитектонског конкурса за идејно решење за изградњу-проширење постојећих депоа Народне библиотеке Србије (НБС) на Светосавском платоу. Тај вишедеценијски камен око врата националне институције културе могао би да склони нови подземни објекат од око 4.500 квадратних метара између Небојшине и Скерлићеве улице и здања библиотеке, споменика културе. У будућем укопаном простору осим складишног дела – депоа треба да буду и канцеларије и мултифункционални изложбени простор намењен фундусу Народне библиотеке и књижевној делатности. То су само неки од захтева наручилаца и расписивача овог јавног надметања Народне библиотеке и Друштва архитеката Београда. Како ће архитекте обликовати тај простор водећи рачуна да „кровне и приступне површине нових садржаја задрже намену јавног, пешачког и озелењеног простора” биће познато 1. марта следеће године када ће бити објављени резултати архитектонске утакмице.

– Проширење депоа Народне библиотеке планирано је као подземни објекат, потпуно укопан до коте која обезбеђује да се на крову у потпуности сачува постојеће уређење зелених и пешачких површина, односно да раван, проходан, уређен и озелењен кров свих планираних подземних дограђених капацитета буде на нивоу трга. Дозвољена је изградња у две или више подземних етажа – између осталог је наведено у програму конкурса.

Ласло Блашковић, управник Народне библиотеке Србије, каже за наш лист да ће изградња новог објекта у продужетку постојећег депоа од 11.000 квадратних метара решити проблем установе на чијем је челу.

– Још не знам када би градња могла да почне нити колико ће да кошта – кратко је прокоментарисао Блашковић.

У том делу Светосавског платоа предвиђена је и јавна подземна гаража – није обухваћена конкурсом – између објекта Народне библиотеке и Скерлићеве, као и испод трасе те улице.

Зграда Народне библиотеке Србије грађена је између 1966. и 1972. године према пројекту архитекте Иве Куртовића који укључује и решење ентеријера комплетног објекта. Отворена је 6. априла 1973. у први пут наменски подигнутом здању од оснивања библиотеке 1838. године. На тој локацији убрзано се развијала − 1982. располагала је у својим фондовима са више од 2.700.000 јединица библиотечког материјала. Поседовала је штампарију и књиговезницу, електронски каталог формиран је 1989, а интернет је у библиотеку уведен 1996. године. Прва интернет презентација НБС-а почела 1998. Виртуелна библиотека Србије заживела је 2003, дигитална је покренута наредне године, а електронски обавезни примерак 2011. године. Између 2007. и 2011. реконструисан је ентеријер и технолошки осавремењен кориснички део библиотеке, према решењу архитекте Зорана Радојчића.

Наградни фонд од 900.000 динара

Уколико на конкурс стигне најмање пет радова и они задовоље пропозиције, наградни фонд од 900.000 динара биће распоређен на следећи начин: победнику ће припасти 500.000 динара, другопласираном 250.000, док је за трећу награду резервисано 150.000. Који учесници ће их добити одлучиваће петочлани жири: Ласло Блашковић, управник Народне библиотеке Србије, Милисав Вуловић, начелник техничко-безбедносне службе, и архитекте др Милена Кордић, проф. др Нађа Куртовић Фолић и др Игор Марић.

Коментари5
24892
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Obnavljanje važnih stvari
Sadašnja grada Narodne biblioteke bi mogla da postane neki fakultet ili i mođda "Prirodnjački muzej" sa Biološkim fakultetom .Sadašnji mizej je neuslovan i potpuno neodrživ jer postoji od Kneževine ili bar Kraljevine Srbije .Plac "Kosančićevog venca" zaista "traži " povratak Narodne Biblioteke i poništavanje bar vidljivih posledica pretposlednjeg bombardovanja .
Nema para ne donosi profit ?
Biblioteka je vidljivo manja od zgrade koja se nalazi levo od ulaza u Hram Svetog Save za koju neki kažu da je buduća zgrada Patrijaršije. Ako smo u stanju da krenemo u obnovu zgrade Pošte na Savskom trgu zašto se ne bi obnovila bombardovana zgrada -plac Narodne biblioteke jer ova sada gubi svaku trku Evo sada će 8o godina od tog događaja u kome je glavni izvođači radova bili H. Gering i "Saša iz Pančeva " -Akeksandar fon ler .To je "Inat "ili?
Косанчић
Када ћемо као друштво да покажемо снагу и виталност, одговорност и зрелост ... и обновимо, по првобитном изгледу Народну Библиотеку на Косанчићевом Венцу... попут Феликса... а не којекакве новотарије ... стоји као трн у оку пред светосавским платоом!!?? Обновимо бомбардовану библиотеку!! Није нас срам ... толико год... рупа ... да нас подсећа на стање у нашем знању... паре за обнову нису проблем, у чему је онда проблем, да је рупа на месту храма знања!!?? ОБНОВИМО БИБЛИОТЕКУ!!!
Meda
Zgrada na kosancicu bi bila dovoljno velika da prihvati taman 1/100 sadasnjeg fonda, ali bi lepo bilo da bude istureno odeljenje za romanticare i istoricare.
Мали Ђокица
Србија је зрела да добије потпуно нову, савремено пројектовану, као рецимо енглеска библиотеку бар два а можда и више пута већу. Уовој згради би могли да буду студентски и научни одељци. А о истом "трошку" могла би да се и архиве скупе у једну зграду исто многоструко већу. Бар да прими грађу за следећих 50 година.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља