Недостатак простора за смештај библиотечке грађе повод је за расписивање архитектонског конкурса за идејно решење за изградњу-проширење постојећих депоа Народне библиотеке Србије (НБС) на Светосавском платоу. Тај вишедеценијски камен око врата националне институције културе могао би да склони нови подземни објекат од око 4.500 квадратних метара између Небојшине и Скерлићеве улице и здања библиотеке, споменика културе. У будућем укопаном простору осим складишног дела – депоа треба да буду и канцеларије и мултифункционални изложбени простор намењен фундусу Народне библиотеке и књижевној делатности. То су само неки од захтева наручилаца и расписивача овог јавног надметања Народне библиотеке и Друштва архитеката Београда. Како ће архитекте обликовати тај простор водећи рачуна да „кровне и приступне површине нових садржаја задрже намену јавног, пешачког и озелењеног простора” биће познато 1. марта следеће године када ће бити објављени резултати архитектонске утакмице.
– Проширење депоа Народне библиотеке планирано је као подземни објекат, потпуно укопан до коте која обезбеђује да се на крову у потпуности сачува постојеће уређење зелених и пешачких површина, односно да раван, проходан, уређен и озелењен кров свих планираних подземних дограђених капацитета буде на нивоу трга. Дозвољена је изградња у две или више подземних етажа – између осталог је наведено у програму конкурса.
Ласло Блашковић, управник Народне библиотеке Србије, каже за наш лист да ће изградња новог објекта у продужетку постојећег депоа од 11.000 квадратних метара решити проблем установе на чијем је челу.
– Још не знам када би градња могла да почне нити колико ће да кошта – кратко је прокоментарисао Блашковић.
У том делу Светосавског платоа предвиђена је и јавна подземна гаража – није обухваћена конкурсом – између објекта Народне библиотеке и Скерлићеве, као и испод трасе те улице.
Зграда Народне библиотеке Србије грађена је између 1966. и 1972. године према пројекту архитекте Иве Куртовића који укључује и решење ентеријера комплетног објекта. Отворена је 6. априла 1973. у први пут наменски подигнутом здању од оснивања библиотеке 1838. године. На тој локацији убрзано се развијала − 1982. располагала је у својим фондовима са више од 2.700.000 јединица библиотечког материјала. Поседовала је штампарију и књиговезницу, електронски каталог формиран је 1989, а интернет је у библиотеку уведен 1996. године. Прва интернет презентација НБС-а почела 1998. Виртуелна библиотека Србије заживела је 2003, дигитална је покренута наредне године, а електронски обавезни примерак 2011. године. Између 2007. и 2011. реконструисан је ентеријер и технолошки осавремењен кориснички део библиотеке, према решењу архитекте Зорана Радојчића.
Наградни фонд од 900.000 динара
Уколико на конкурс стигне најмање пет радова и они задовоље пропозиције, наградни фонд од 900.000 динара биће распоређен на следећи начин: победнику ће припасти 500.000 динара, другопласираном 250.000, док је за трећу награду резервисано 150.000. Који учесници ће их добити одлучиваће петочлани жири: Ласло Блашковић, управник Народне библиотеке Србије, Милисав Вуловић, начелник техничко-безбедносне службе, и архитекте др Милена Кордић, проф. др Нађа Куртовић Фолић и др Игор Марић.
