четвртак, 21.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 14.12.2020. у 15:55 Александар Апостоловски
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Прва недеља без Џеја

Џеј Рамадановски катапултиран је у народњачког суперстара као антизвезда, који је искреношћу до бола, разголитио не само свој живот, већ и свих осталих

Џеј Рамадановски никада се није прилагодио, ушавши као један од краљева народне музике, у главне токове новца, медија и шоубизниса. Није постао медиокритет, нити је поседовао виши степен адаптибилности и моралну аморфност, већ је трчао трагом својих песама и гласа који су исувише вредни да би остали заробљени у дорћолским кафићима, или међу ситним преварантима, шибицарима и шанерима, тој владајућој касти доњег Дорћола, северно од трамвајских шина.

Сећам га се како је на журки, на јахти једног од тајкуна, на горњој палуби, певао из џакузија. За свакога другог призор би био крајње понижавајући, али глас који се чуо, утишао је полупијане званице, све саме власнике Србије, по азбучном реду. Певајући једну од својих балада, „Од љубави до мржње” незаборавним, промуклим вокалом који као да је долазио из старих, ромских черги које путују у круг и никада се не заустављају, Џеј је показао да је и у купаћим гаћама, насапуњан, он тај који је цар међу транзиционим племством. Шта је знао Џеј? Да ће га и последњи припадник такозване друштвене елите, позвати кад жени сина. Желеће да му се на свадби пева класика!

То је једини пут када сам га изблиза слушао. Могуће је да је власник јахте желео да демонстрира осталима своју друштвену и финансијску моћ тако што је краља, уместо на бину, ставио у каду са више брзина. Могуће је да је хтео да га исмеје, али Џеј никада није ни скривао ко је он. Дете улице са досијеом делинквента, одрастао у баракама и поправном дому, био је исти на горњој палуби тајкунске јахте, као и пред десетинама хиљада гледалаца на концерту или у задимљеној прчвари, у којој чека на ред за гурманску пљескавицу.

Низак и ћелав, дангуба и губитник са улице, имао је боју гласа између Френка Синатре, Џејмса Брауна и Шабана Бајрамовића, у зависности од количине вискија с ледом који би сасуо у себе. После дуплог чиваса, подсећао је на Синатру. После боце на Џејмса, после две, на Шабана. Марина Туцаковић одмах је препознала омаленог Рома, који је певушио за себе, не за њу. Певајући често баладе написане за женске вокале, Џеј је убедио Србе да је мушки плакати и да их нико због тога неће сматрати девојчицама.

Његове песме у кафани наручивали су академици и кримоси, верници и безбожници, интелектуалке и спонзоруше, они са 100.000 евра по џеповима и они – без цвоњка у џепу. Као што су нарицали док су га слушали, спајајући столове у јединствени клуб изгубљених душа, заборављајући уз његове рефрене своје социјално порекло, идеологију, богатство и сиромаштво, тако је и данас, прве недеље без Џеја. И прексиноћ, пошто је сахрањен у Алеји заслужних грађана, мада би Џеју било свеједно, могли су да га закопају било где, одржао је последњи концерт са онога света за Дорћолце. И мушкарци и жене ридали су као стрине, не плашећи се да ће им се ико због тога подсмевати. То их је научио Џеј Рамадановски!

Свакоме ко је слушао његове песме, јасно му је зашто. Свако ко га је познавао, још му је јасније. Момак из епицентра Београда, преокренуо је историју фолка. Много раније, у једном од сеоских свадбарских шатора, српској Бакингемској палати, Шабану Шаулићу ставили су позлаћену круну на главу, док су наљоскани сватови, чланови реда витезова од подвезице, ритуално кидали печење, наливали се ракијом и вињаком, посматрајући крунисање краља српске народне музике. Руке су им биле масне, а главе крваве, јер ко се није од присутних, мазећи флашом своје наборано чело, препознао у Шабановом народњачком класику „С намером дођох у велики град...”

Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, када се догодио велики прасак југословенског рокенрола, већ је стасала генерација деце чије је родитеље Маршал силом отерао у град, да шљакају тешку индустрију и веру се уз зграде по мусавим предграђима, али та деца никада нису заборавила краве, пашњаке и селендре у које су одлазила лети на распусте.

Ако је Горан Бреговић припадао тој класи, која је једном ногом марширала рокерским асфалтом, а другом газила по балези, свестан да тај урбано-сељачки слој становништва тражи новог месију у младом, дугокосом Сарајлији, творцу пастирског рока, Шабан Шаулић, Синан Сакић, Љуба Аличић и читава плејада народњачких грла на линији Шабац–Лозница, остала је доследна шаторској и вашарској идеологији, одупирући се рокенрол звуку.

Ако су Синан и Љуба остали аутистични становници шаторских енклава, Синан са онога, а Љуба са овога света, поставши с временом последњи отпадници постпанка, музичког правца који је прерастао народњачки треш заливен мелодијама оријента, Џеј Рамадановски имао је другачији пут. Почео је да одмах игра на домаћем терену, усред балканске метрополе, стварајући нова правила! По свом опусу, најсличнији је Томи Здравковићу. Наиме, обојица су тако брзо и лудо живели, да се чинило да једва чекају да оду са овога света. Где си толико журио, Џеј?

Али, док је Тома из родног Алексинца жудио да се некако дочепа великог града, затим да га шармира и коначно освоји, док га је све време издавао егзотични јужњачки акценат, Џеј је катапултиран у народњачког суперстара као антизвезда, који је искреношћу до бола, разголитио не само свој живот, већ и свих осталих. У његовим манама и пороцима, свако је пронашао по део себе, јер, док су га слушали како пева и како брбља, свако је у огледалу препознао свој одраз. Нимало савршен, нимало безгрешан!

Коментари35
14509
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ne_tako
Globalizacija kao zamisao je ovim pokazala svoju svrhu. Najintilegentniji i najsposbniji se koncentrisu na mestima gde je bogatstvo vec ranije stvoreno, Najsiromasniji migranti takodje odlaze na mesta koncentracije novca i udobnosti cekajuci svoju sansu da iskoce iz svoje okoline radeci najteze poslove koje niko nece. Oni srednji, neaktivni, zadoivoljni sto su zivi, ostaju gde jesu ne mrdaju i zatvaruju se u svoje male kapsule kako bi bili bolji od prvog suseda i time se zadovoljavaju
ne_tako
@tim FOLK-ROK je izmisljotina iz kafana sa Ibarske Magistrale u ranim 80-ti kada se tamo islo da bi se oslusnuo taj melos ako je to melos. U Zelezniku je bila rampa preko koje narodnjaci nisu ni pokusavali da predju u grad i pokasuju da prodaju svoje umece. A onda se neko setio da poseljaci narod pa je poceo da forsira takvu muziku koja je dobijala vremenom sve gori i gori oblik. A danas je u Metropoli main stream! Kada smotako nadrljali ?
Tomislav
Volim pesme Dzeja ali ovog puta fasciniran sam tekstom kako je napisan. Imam utisak kao da gledam visedimenzionalnu sliku. Promenite malo ugao gledanja vidite jedno, iz nekog drugog ugla jos nesto i tako do kraja teksta pa mi bude krivo sto je kraj i krenem opet da ga citam. Hvala gospodine Apostolovski!
Pavle
Dzej je bio i ostao isti: i kad je kao jako mlad, iz zezanja pevao za raju u vozdovackom tramvaju ( a imao sam srecu da to cujem) i posle kad je postao zvezda. Za razliku od Bregovica i nekih drugih, kojima se ljudi ovde hvale, iz meni nedokucivih razloga. Hvala na objavi, prethodni vrlo slican ovom niste, iz meni zaista nedokucivih razloga.
Јован Петровић
Је ли то аутор себе похвалио тиме што је био на тајкунској јахти на ,,партију”?
kuca sa bazenom na Santoriniju!
@Jovan Petrovic : Ne vjerujem da se Aleksandar time pohvalio. Pohvalio bi se da je iznajmio stan u kuci sa bazenom na famoznom grckom ostrvu Santorini, odakle puca pogled na siroko more modre boje sa usidrenim kruzerima. I ja bih se u tom slucaju pohvalio. A, ko ne bi? Santorini, najljepse ostrvo na svijetu! Pogledajte ga i «parite oci" na muzickom «clipu». /YouTube Zdravko Colic - Zar se nismo shvatili (Official Video 2014) HD/. Vjerujte mi, garantovano zaboravimo na postojanje korone! (Dj.Te.)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља