четвртак, 15.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 14.12.2020. у 22:00
АУТОРСКИ ТЕКСТ МИНИСТРА ФИНАНСИЈА СИНИШЕ МАЛОГ ЗА „ПОЛИТИКУ”

Држава не субвенционише „Ер Србију” испод жита

Директне уплате у буџет Републике Србије од стране ове компаније до 17. новембра 2020. године износиле су 82,1 милион евра
(Фото Танјуг)

Шта „Ер Срби-ја” представ-ља за нашу земљу и њене грађане? Она је системски важна компанија, највећи појединачни авио-превозник, наша нераскидива спона са светом, која даје велики допринос укупној економији државе. „Ер Србија” је симбол нове, модерније, европске Србије.

Број путника ове компаније из године у годину расте, а само у 2019. износио је 2,74 милиона, односно дуплиран је у односу на 2013. Сваки други путник на Аеродрому „Никола Тесла” лети „Ер Србијом”, а само у 2019. години реализовала је 33.322 лета, са 21 авионом у флоти.

Пре почетка пандемије, директно је летела ка 62 дестинације у Европи, Медитерану, Блиском истоку, Северној Америци и Африци… У 2019. години, „Ер Србија” је отворила 23 нове дестинације – 10 из Београда, 12 из Ниша и једну из Краљева.

Према извештају Airports Council International Europe за 2019. годину, директна повезаност Србије са светом је 2019. повећана за 74 одсто у односу на 2009., индиректна 79 процената, док је хаб конективност већа за чак 611 одсто у односу на 2009. Само „Ер Србија”, директно и примарно, допринела је конективности Републике Србије и њених грађана у 2019. години са светом.

Такође, према студији утицаја на eкономију Србије коју је радио „Оксфорд економикс” у 2016. укупан економски утицај „Ер Србије” износио је милијарду долара и допринео је стварању скоро 100.000 радних места. Допринос БДП-у је процењен на 1,7 одсто. Дакле, подаци једног независног и стручног тела показали су значај те компаније за српску привреду.

И поред свих чињеница које говоре у прилог „Ер Србији”, од 2013. године, када је основана, па до данас, српска национална авио-компанија налази се на мети критика и оптужби. Претходних дана оне су биле много бучније и теже, али и даље неосноване и нетачне.

Главна критика са којом се национална авио-компанија суочава је наводна непрофитабилност, лоше пословање, необјављивање извештаја о пословању, као и константно добијање помоћи кроз субвенције из буџета Републике Србије.

Али, треба размотрити чињенице и финансијске извештаје о пословању компаније који су јавни и који се могу пронаћи у евиденцији Агенције за привредне регистре.

Пословање „Ер Србије” од 2013. до 2019. обележили су добри резултати, односно остварена је нето добит која је позитивно утицала на укупни капитал компаније. Приходи из пословања конзистентно расту сваке године уз стабилне новчане токове, вредност имовине такође расте. Од 2014. до 2019. године, сви извештаји независног ревизора били су позитивни и није идентификован ниједан ризик који би могао да доведе до прекида сталности пословања.

Укупан приход „Ер Србије” у 2019. износио је 356 милиона евра, што је раст у односу на 2018., када је износио 323,1 милион евра. Нето добит у 2019. години, а након велике експанзије, покретања нових дестинација и завршетка реструктурирања, износила је 9,5 милиона евра, док је годину раније била 12,2 милиона евра. Укупне финансијске обавезе према кредиторима наставиле су да иду силазном путањом, па су тако са 146,64 милиона евра од 31. децембра 2018. смањене годину дана касније на износ од 117,98 милиона евра.

Треба узети у обзир веома важан податак – на дан 31. децембра 2013., који се сматра датумом затварања трансакције између Републике Србије, „Етихад ервејза ПЈСЦ” и „Јат ервејза”, укупни капитал „Ер Србије” био је негативан и износио је 27 милијарди динара, односно 235,9 милиона евра. Верујем да је то био пресудан тренутак када је било потребно определити се о смеру којим компанија иде, и да је влада донела исправну одлуку. Парадоксално, та ситуација није била идентификована као фискални ризик од стране појединаца у том тренутку, док ова сада јесте.

Током наредних шест година, захваљујући мерама реструктурирања и примени мера рационализације и ефикасног пословања, „Eр Србија” бележи нето добит у пословању. Сваке године, од 2014. до 2019, остварена нето добит распоређивана је на покривање губитака из ранијих година, што је допринело знатном смањењу пренетих губитака. Тако је негативни капитал на дан 31. децембра 2019. износио 15,2 милијарде динара, или 129,5 милиона евра. То је 106 милиона евра допринос покрићу пренетих губитака из 2013, који представљају последње финансијске извештаје „Јат ервејза”. Подсетићу да је уговор између „Ер Србије” и „Етихада” јаван, и да се налази на сајту Владе Републике Србије, као што се биланси пре 2015. године налазе у АПР-у. Не треба заборавити да је поред негативног капитала који је остао „Ер Србији”, на дан 31. децембра 2013. друштво имало укупне обавезе у висини од 304,31 милион евра и то превасходно према српским добављачима и српским банкама. Тај дуг је 2014. у највећој мери преузет законом од Републике Србије и плаћен у две рате 2014. и 2015. године, чиме су сви добављачи, а пре свега наше компаније и банке, наплатиле и примиле новчана средства за деценијске дугове „Јата” и оствариле ванредне приходе у билансу успеха. На тај начин су се одговорним потезом решили проблеми које је направила претходна власт, остављајући за собом огромна дуговања.

Све ово показује да „Ер Србија” ни на који начин не представља фискални ризик нити по државу Србију, нити по грађане. Напротив, директне уплате у буџет републике од стране „Ер Србије” до 17. новембра 2020. износиле су 9,8 милијарди динара, односно 82,1 милион евра. Дакле, то је директан допринос „Ер Србије” буџету републике.

Постоје оптужбе и да се „Ер Србија” субвенционише испод жита, тајно, из буџета Србије. Оно што критичари изгледа не знају, или се праве да не знају, јесте да је свака помоћ и уплата, сваки динар који би из буџета ишао према „Ер Србији”, предмет анализе и контроле због државне помоћи, јер се на такав начин може нарушити конкуренција међу компанијама. Ми смо усвојили Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, и ако желимо да постанемо чланица једног дана и ако желимо да имамо приступ европском тржишту морамо да поштујемо одређена правила игре. Она су јасно прописана, а у крајњој инстанци и контролисана од стране Европске комисије. „Ер Србија” је ушла у нову фазу развоја од 2014. године, а с обзиром на нагомилане губитке „Јата”, била је у обавези да изради и имплементира План реструктурирања у складу са правилима о државној помоћи Европске уније и домаћим законодавством. Последице старих дугова још се осећају, али и рефлектују на билансе компаније, које неки не желе да растумаче искрено. Дакле, држава не може ни са једним динаром да помогне „Ер Србији” а да то не буде предмет усаглашености са Споразумом о стабилизацији и придруживању и правилима о државној помоћи.

И поред свих наведених чињеница, ова компанија је константно изложена нападу и притиску дела јавности, што ствара неоправдано нестабилне услове у којима послује и подстиче бригу и ризике код добављача, лизинг компанија и кредитора.

Најновији напади последица су ситуације која је изазвана пандемијом вируса корона, која је приземљила авионе у целом свету. Смањењем броја путника, услед ограничења и рестрикција путовања, авио-компаније у свету редуковале су међународне и домаће комерцијалне летове, приземљујући флоту и смањујући број запослених.

Пре пандемије, „Ер Србија” није била компанија у потешкоћама. По њеном избијању, одмах се прилагодила новонасталим околностима и спровела мере ради обезбеђивања одрживости пословања, вођена најбољом праксом управљања у сектору авијације. Напомињем и да се све ово о чему говорим налази у стручној анализи утицаја поремећаја проузрокованог епидемијом заразне болести ковид 19 у сектору ваздушног саобраћаја и у пословању домаћег авио-превозника, коју је усвојила Влада Републике Србије.

По избијању пандемије, „Ер Србија” је ставила све своје капацитете на располагање држави и хиљадама грађана које су превезли. У више од 200 летова, допремљени су респиратори, тестови, заштитне маске, заштитна одела, наочаре, визири, кисеонички генератори. Управо у таквим околностима је јасно да овај авио-превозник представља системски важну компанију, те да је национални интерес државе да интервенише у циљу спречавања даљих негативних ефеката пандемије.

Наравно, многе земље су се одлучиле за помоћ авио-превозницима кроз субвенције, повећање капитала, позајмице, ослобађање дуговања, али у оквиру нових прописа Европске комисије у сврху подршке привреди у условима пандемије ковида 19, које је Влада Републике Србије пренела у домаће законодавство. О томе је обавештена Европска комисија, од које су затим уследиле афирмативне реакције.

Међународна асоцијација за ваздушни превоз (ИАТА) проценила је да би губици авио-компанија због короне могли да буду 157 милијарди долара, што би данашње критичаре вероватно подстакло на то да све компаније морају да се реструктурирају. То се претпостављам односи и на једну од најјачих, ако не и на највећу авио-компанију на свету, немачку „Луфтхансу”, коју је Влада Савезне Републике Немачке докапитализовала са шест милијарди евра. Истовремено, помоћ је додељена и њеним повезаним лицима који припадају „Луфтханса” групацији. Такође, Влада Француске дала је државне гаранције у вредности од седам милијарди евра ради пружања хитне ликвидности авио-компанији „Ер Франс”, док је Летонија определила 250 милиона евра за докапитализацију „Ер Балтика”.

Са друге стране, авио-превозници који нису примили помоћ од матичних држава или су у стечају или су банкротирали. Међу њима су чувени „Вирџин Аустралија”, јапанска „Ер Азија”, јужноамеричке „Латам ерлајнс”, Авијанка холдингс” и други.

Као и свим другим авио-компанијама у свету, и „Ер Србији” је потребна помоћ. Испуњени су сви услови за давање помоћи државе, односно давање доброг ветра за наша гвоздена крила. Та помоћ је условљена тако да се превасходно односи на наставак рационализације пословања, које је компанија и започела по избијању кризе. Пре свега, то се односи на смањење флоте, и то оних авиона који су најбучнији или највише загађују животну средину, на оптимизацију броја запослених, отказивања појединих линија.

Да смо бар кренули од нуле, да нам нису оставили негативан капитал и огромне дугове, лакше бисмо летели. Био је огроман изазов умањење негативног капитала компаније за 106 милиона евра и то за свега пет година. Повезали смо Србију са Европом и светом, о чему говори чињеница да је скоро сваки други путник који је дошао или отишао из Србије превезен авионима наше националне компаније. Настављамо да и у овим тешким временима поносно чувамо наша крила која опстају скоро читав век, још од давне 1927. године. Уз добар ветар, летећемо још брже и боље, до краја света и назад, захваљујући нашој „Ер Србији”.

Коментари17
1077c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бојан
На сваку реченицу овог текста се може одговорити са две нове реченице које је побијају. Држава Србија је 304,31 милиона евра дуговања Ер Србије преузела тј. пребацила на грађане Републике Србије да они плаћају као порески обвезници. То је де факто помоћ у износу од 304 милиона евра. И сада хоћете још да помажете новцем грађана Србије? Колико милиона овог пута и са којим ефектом? Када ће да врате тај новац? Француска је само дала гаранције за кредит а није дала директно новац свом превознику!
Vlada
Poštovani urednici, zašto mi ne objavite komentar da je glavna kritika to da ugovor sa Etihadom i dalje nije dostupan javnosti u celosti? Da sadržinu ugovora zna samo njih nekoliko a da posledice snosimo svi. Ispada da, ne samo da ne smemo da vidimo ugovor, nego ne smemo ni da kažemo da je tako?
Radovanka
Ja ne verujem,ali se ne razumem u modalitete takvih radnji.
Vagar
Umesto gomile podataka,za pravilno ekonomsko rasuđivanje relevantni bi bili samo podaci koliko je ova kompanija od njenog osnivanja do danas uplatila u budžet,a koliko je uzela iz budzeta i to bez bez dugovanja JAT-a.A ako je ta razlika negativna po budzet,kako tvrde stručnjaci,zašto je vlasnički udeo Arapa ostao neizmenjen u procentu od 49%?
Max Max
Svejedno da li to gospodin Mali radi javno ili tajno. Slabasna je srpska ekonomija i siromasan je srpski narod da bi se novac poreskih obveznika trosio na luksuz kakav je dotacija delimicno privatne aviokompanije kakva je Air Serbia. Tri prebogate skandinavske zemlje imaju jednu aviokompaniju - razmislite o tome!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља