понедељак, 25.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 15.12.2020. у 12:33 Бранко Пејовић
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА

Генерала непораженог у ратовима покосила епидемија

Генерал Вукоман Арачић

Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године.

Тако је прекраћен пут српског генерала Вукомана Арачића, првог команданта Ужичке војске у Великом рату,  официра који се истакао још у младости у бојевима против Турака и Бугара.

Његову биографију истраживао је историчар Милорад Искрин.  Док је за своју књигу пописивао споменике на ужичком гробљу Доварје, Искрин дознаје да је ту некад био сахрањен и генерал Арачић. Трага на гробљу за генераловим спомеником, али га не налази. Испоставља се да је Арачићева породица посмртне остатке генерала, на Доварју сахрањеног 1915, двадесетих година 20. века пренела у Београд у породичну гробницу на Новом гробљу.

Искрин о Вукоману Арачићу пише да је рођен 1850. у Ланишту код Јагодине, да jе Војну академију завршио 1874. године. Официр Арачић убрзо ступа у ратне окршаје. Војује у рату против Турака (1876–1878) и као начелник штаба Јагодинске бригаде на челу својих земљака улази у Нишку тврђаву 1877. године. После тог рата је капетан друге класе и официр ордонанс Шумадијске дивизије, да би 1880. као државни питомац отпутовао у Беч да студира инжињерију. По повратку из Беча обавља дужност начелника штаба Инжињеријског пука.

Учествује у рату против Бугара, начелник је штаба Дринске дивизије првог позива, а 1887. постаје командант Шестог пешадијског батаљона. Деведесетих година 19. века обавља дужности при централној војној управи (уз остале је и начелник Општевојног одељења Министарства војног, помоћник начелника штаба Команде активне војске). Од  априла 1902. командант је Тимочке дивизијске области и почасни ађутант краља Александра Обреновића.

Арачић је и професор на Војној академији, уредник је часописа „Ратник” и „Службеног војног листа”, члан војнокасационог суда, објављује две књиге. Један је од утемељивача првог коњичког клуба у Шумадији.

Пуковник постаје 1897, али његово напредовање зауставља Мајски преврат и промена династија, па је у том чину (као обреновићевац) 1903. пензионисан из политичких разлога. Наредну деценију Вукоман проводи као пензионер у родном Ланишту, где је око 1910. саградио велику кућу која и данас стоји у центру села. Ланиште је захваљујући њему добило железничку станицу, названу Арачићево између два светска рата.

Али кад је држави опет било тешко, сетила се занемареног Арачића. У освит балканских ратова 1912. активирају га и као резервног генералштабног пуковника постављају за команданта Тимочке дивизијске области. Искрин наводи да Арачићево умеће командовања долази до изражаја у Другом балканском рату 1913, после јунског препада Бугара на Брегалници.

Тада је он са својим јединицама разбио налет Бугара и прешао у контранапад, заузевши Кулу и Белоградчик у Бугарској и опседајући Видин, где су се зауставили. За те успехе крајем 1913. године унапређен је у чин генерала и враћен у активну војну службу. Одликован је Карађорђевом звездом, а Зајечар га проглашава почасним грађанином.

Уследио је Велики рат, у коме је генерал Арачић командовао Тимочком и Шумадијском дивизијом при ослобађању Шапца у лето 1914.. Затим је постављен за команданта Ужичке војске. На њеном челу је у јесен прве ратне године са својим војницима одолео аустроугарској офанзиви, па у противудару водио борбе у источној Босни. Тамо су продрле српске јединице и нанеле велике губитке непријатељу да би се потом, из стратешких разлога, повукле у Србију.

За време Колубарске битке командовао је борбама на линији Варда–Кадињача–Поникве, где је противофанзива српске војске добро напредовала. Гонећи окупатора, Арачићеве трупе улазе у Ужице 29. новембра 1914. године.

„После победоносне Колубарске битке генерал Арачић се предано ангажује на стварању услова за оздрављење и опоравака војника заражених у епидемији пегавог тифуса. И он се заразио од аустроугарских заробљеника. Преминуо је од тифуса 12. фебруара 1915 (по старом календару) и сахрањен у Ужицу”, пише о генералу Арачићу, одликованом високим ордењем, нашим као и страним: руским, француским и црногорским. О њему је „Политика” писала 26. фебруара 1915. у тексту „Ђенерал Вукоман Арачић – над гробом једног јунака и војсковође”. 

Коментари5
51710
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

арсеније
Између два рата Ланиште је носило назив Арачићево.
Миодраг Стојковић
Поменуо би саборца команданта специјалне јединице при команди Петра Стојковића, по коме је Арчибал Рајс рекао , " благо Србији кад има овакве војнике". Петар је прошао све Балканске ратове и у великом рату стигла га "шпанска куга". Десна рука краља Петра, за специјална дејства.
Дрић
Вечна му слава!!!!
Darko
Ako u danasnjoj vojsci Srbije postoje ovakvi profili staresina,onda za nas nema zime.
rez. potporucnik Fandjo
Oficirska familija, i sin mu je bio general, drugi poslanik, unuk ilegalac JVuO...Eto ko ide Karaburmom, kad cuje stajaliste generala Aracica, tu je i ulica koja nosi ime po njemu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља