понедељак, 08.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 15.12.2020. у 22:00 Јована Рабреновић

Криза изазвана короном спречава пад камата

Због ризика да не могу да наплате зајам, банке опрезне. – Цена позајмице најзаступљенијег готовинског кредита снижена у просеку на 9,2 одсто
(Фото Д. Јевремовић)

Камате на зајмове и становништва и привреде код нас се константно снижавају, што је уосталом и светски тренд, а нема сумње да ће бити још и ниже. Пре неколико дана Народна банка (НБС) смањила је своју основну стопу на само један одсто, а тај ниво је за 1,25 процентних поена нижи него пре избијања пандемије. Тренд пада камата видљив је и код кредита у отплати. Пошто су камате смањене, последично су ниже и рате зајмова.

Према подацима НБС у септембру, а то им је последњи податак, просечна камата на динарске кредите износила је 8,3 одсто. У односу на мај 2013, када је започето ублажавање монетарне политике, нижа је за чак 12,2 одсто. Каматне стопе на најзаступљеније, готовинске кредите снижене су за 0,1 процентни поен на 9,2 одсто. Многи ће рећи да је ово и даље висока цена зајма с обзиром на то колика је цена задуживања самих банака.

Да ли је дошло време да банке значајније оборе цену зајмова с обзиром на то да је позајмљени новац за њих сада најјефтинији? Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да банке имају простор за то, али да их спречава ризик кризе изазване короном.

-Дефинитивно банке имају могућности да снизе камате, јер је референтна камата од само један одсто најнижа у историји и врло близу базне стопе коју одређује Европска централна банка, што никад није било. Да ми је неко пре пет година рекао да ће референтна камата да износи само један одсто не бих му веровао. Убеђен сам да ће банке одреаговати, али када и за колико, видећемо. Мени се чини да је 9,2 одсто на кеш кредит велика камата. Међутим, мора се имати у виду да банке вагају како ће се корона криза одразити на запосленост и смањење зарада клијента, јер ако неко остане без посла, банке неће моћи да наплате зајам. Средства обезбеђења су у случају кеш зајма врла мала. Зато банке криза изазвана короном спречава да реагују онако како би требало”, каже Грубишић.

Што се тиче евроиндексираних кредита становништву, а ту се махом ради о стамбеним зајмовима, просечна каматна стопа на новоодобрене зајмове у септембру износила је 3,3 одсто и у односу на јун била је нижа за 0,4 одсто. У централној банци објашњавају да је пад просечне стопе резултат раста учешћа стамбених кредита у укупним новоодобреним кредитима у евро знаку, са 66 одсто у јуну на 78 одсто у септембру. Они се одобравају по нижој каматној стопи од просечне.

Резултати новообјављене октобарске анкете о кредитној активности показују да су кредитни стандарди за становништво пооштрени током трећег квартала. Пооштравање стандарда односило се пре свега на готовинске кредите и кредите за рефинансирање, а у мањој мери на стамбене кредите. На пооштравање стандарда утицао је пре свега повећан утисак ризика и мања спремност на преузимање ризика у условима пандемије, а у истом смеру деловала је и конкуренција међу банкама, док је утицај трошкова финансирања био неутралан. Према очекивањима банака, у четвртом кварталу се очекује ублажавање стандарда, на шта ће утицати конкуренција међу банкама и нижи трошкови извора за кредите. Пооштравање стандарда одразило се на строже захтеве у погледу обезбеђења кредита – вредност средстава обезбеђења, хипотеке и обавезног учешћа и депозита, као и ценовне услове кредита – више каматне марже и провизије и накнаде.

Према оцени банака, тражња становништва за кредитима повећана је у периоду август–септембар. Повећана је, пре свега, тражња за девизно индексираним стамбеним и динарским готовинским кредитима и кредитима за рефинансирање. На раст тражње утицали су куповина непокретности и рефинансирање постојећих обавеза, а исти фактори требало би да допринесу расту и у периоду до краја године.

Раст кредита становништву у септембру је износио 13,8 одсто и повећани су за 49,5 милијарди  динара. Поред повољних услова задуживања, расту кредита становништва допринео је и додатни двомесечни мораторијум на отплату кредита, као и кредитирање предузетника у оквиру гарантне шеме. Готовински и стамбени кредити су и даље две најзаступљеније категорије међу кредитима становништву, са учешћем 44,7, односно 35,7 одсто. Поред тога, расту кредита допринело је и кредитирање предузетника у оквиру гарантне шеме. Истовремено, благо су повећана и потраживања банака по основу потрошачких кредита и кредитних картица, док су прекорачења по текућим рачунима била на сличном нивоу као у јуну.

Коментари1
39ae3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бојан
Може ли неко од банкара нама простом народу да објасни какве везе има ризик кредита са ценом коштања кредитног производа? У условима епидемије је исти ризик за кредит од 9,2% камате као и за кредит од 6,2%. Ако неко изгуби посао неће вратити ни један ни други кредит. Ово је само прича "за малу децу" док банкари трљају руке и послују исто као и пре епидемије док привреда грца у губицима. Али претпостављам да је тешко очекивати од банкара да покажу солидарност јер им то не спада у "опис посла".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља