Највећи произвођач нафте у Европској унији направио је историјски корак ка „зеленој економији”. Данска је донела одлуку којом зауставља експлоатацију нафте и гаса у Северном мору до 2050. године чиме је дала снажан подстрек климатским циљевима ЕУ да се у наредних десет година више него преполови емисија штетних гасова.
„Највећи смо произвођач нафте у ЕУ и ова одлука ће одјекнути широм света. То се поклапа са циљем да до 2050. године престанемо са коришћењем фосилних горива”, поручио је дански министар за климу и енергетику, Дан Јоргенсен, после гласања у парламенту о споразуму о Северном мору.
Посланици су споразумом забранили давање нових лиценци за истраживање и експлоатацију нафте. Уговори потписани са нафтним компанијама пре 3. децембра биће поштовани најкасније до 2050. године. Наслућујући такву одлуку француски „Тотал” је недавно повукао захтев упућен Копенхагену да му се омогући експлоатација у Северном мору, преноси дански портал „Рицау”.
Прелазак на обновљиве изворе енергије у наредних 30 година за Данску неће бити јефтин и износиће 2,1 милијарду долара. Министар Јоргенсен за „Вашингтон пост” каже да је ова одлука скупа, али и исправна и да је његова земља спремна да плати ту цену у циљу обуздавања негативних климатских промена.
Од 1972. до данас на концесијама за вађење нафте и гаса у Северном мору ова чланица ЕУ зарадила је милијарде круна што јој је омогућило да подигне привреду и изгради „државу благостања” за својих 5,8 милиона становника. Одустајање од прихода које обезбеђује „течно злато” једини је начин да Данска испуни бриселске циљеве на заштити климе.
ЕУ је у октобру усвојила амбициозан план по којем 27 чланица треба да до 2030. године смање за 60 одсто емитовање гасова који изазивају ефекат стаклене баште. Према оцени професора Америчког универзитета Вашингтона Вила Барнса који се залаже за престанак пропагирања коришћења карбонских горива потез Копенхагена је једини начин да ова земља оствари климатске циљеве ЕУ.
До гласања о споразуму о Северном мору у данском парламенту дошло је и због појачаног притиска код куће. Копенхаген је крајем 2019. године најавио план да у наредних пет година постане прва престоница на свету са нултом емисијом угљен-диоксида. Осим тога Дански савет за климатске промене, независно тело које саветује владу заузео је став да је заустављање нафтних и гасних активности једини начин да ова земља спаси кредибилитет лидера у борби против климатских промена.
„Заустављањем даљих истраживања у Северном мору Данска би могла да пошаље снажан сигнал међународној климатској политици, чиме би могла да подстакне и друге земље да следе тај пример”, саопштило је ово независно тело у јуну ове године.
Одлука да се 2050. престане са производњом нафте у територијалним водама Данске дочекана је са одобравањем, али нису изостале ни критике. Осим позитивних реакција из Европске комисије и највећа еколошка организација „Гринпис” изразила је подршку Копенхагену називајући усвајање споразума у парламенту прекретницом у борби против климатских промена.
Финска министарка животне средине Криста Миконен је на „Твитеру” поручила да је свету потребно још оваквих примера како би се зауставиле климатске промене. Међутим, шведска климатска активисткиња Грета Тунберг није баш импресионирана одлуком Копенхагена: „То значи да ће Данска у наредних 30 година наставити са експлоатацијом нафте и гаса”, поручила је она на „Твитеру”.
Данска одлука, ипак, показује да Париски климатски споразум из 2016. године није мртав упркос томе што је САД изашла из њега одлуком Доналда Трампа. Регионалне и националне обавезе које из њега проистичу из договора о клими под покровитељством УН како би се смањила емисија штетних гасова почињу да дају резултате.
После потеза Данске сада и Норвешка и Велика Британија осећају притисак да и они остану лидери у спровођењу климатске агенде. Реч је о два великa произвођачa нафте и гаса који су изван ЕУ. Али жеља да остану предводници у борби против климатских промена може их натерати да следе рецепт Копенхагена, сматра професор Вил Барнс.
