четвртак, 25.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 16.12.2020. у 08:43 Миленко Пешић

Данска одустаје од експлоатације нафте у Северном мору

Највећи произвођач нафте у ЕУ прелази на обновљиве изворе енергије у наредних 30 година што ће коштати 2,1 милијарду долара
Данска нафтна платформа у Северном мору (Фото EPA/CLAUS FISKER)

Највећи произвођач нафте у Европској унији направио је историјски корак ка „зеленој економији”. Данска је донела одлуку којом зауставља експлоатацију нафте и гаса у Северном мору до 2050. године чиме је дала снажан подстрек климатским циљевима ЕУ да се у наредних десет година више него преполови емисија штетних гасова.

„Највећи смо произвођач нафте у ЕУ и ова одлука ће одјекнути широм света. То се поклапа са циљем да до 2050. године престанемо са коришћењем фосилних горива”, поручио је дански министар за климу и енергетику, Дан Јоргенсен, после гласања у парламенту о споразуму о Северном мору.

Посланици су споразумом забранили давање нових лиценци за истраживање и експлоатацију нафте. Уговори потписани са нафтним компанијама пре 3. децембра биће поштовани најкасније до 2050. године. Наслућујући такву одлуку француски „Тотал” је недавно повукао захтев упућен Копенхагену да му се омогући  експлоатација у Северном  мору, преноси дански портал „Рицау”.

Прелазак на обновљиве изворе енергије у наредних 30 година за Данску неће бити јефтин и износиће 2,1 милијарду долара. Министар Јоргенсен за „Вашингтон пост” каже да је ова одлука скупа, али и исправна и да је његова земља спремна да плати ту цену у циљу обуздавања негативних климатских промена.

Од 1972. до данас на концесијама за вађење нафте и гаса у Северном мору ова чланица ЕУ зарадила је милијарде круна што јој је омогућило да подигне привреду и изгради „државу благостања” за својих 5,8 милиона становника. Одустајање од прихода које обезбеђује „течно злато” једини је начин да Данска испуни бриселске циљеве на заштити климе.

ЕУ је у октобру усвојила амбициозан план по којем 27 чланица треба да до 2030. године смање за 60 одсто емитовање гасова који изазивају ефекат стаклене баште. Према оцени професора Америчког универзитета Вашингтона Вила Барнса који се залаже за престанак пропагирања коришћења карбонских горива потез Копенхагена је једини начин да ова земља оствари климатске циљеве ЕУ.

До гласања о споразуму о Северном мору у данском парламенту дошло је и због појачаног притиска код куће. Копенхаген је крајем 2019. године најавио план да у наредних пет година постане прва престоница на свету са нултом емисијом угљен-диоксида. Осим тога Дански савет за климатске промене, независно тело које саветује владу заузео је став да је заустављање нафтних и гасних активности једини начин да ова земља спаси кредибилитет лидера у борби против климатских промена.

„Заустављањем даљих истраживања у Северном мору Данска би могла да пошаље снажан сигнал међународној климатској политици, чиме би могла да подстакне и друге земље да следе тај пример”, саопштило је ово независно тело у јуну ове године.

Одлука да се 2050. престане са производњом нафте у територијалним водама Данске дочекана је са одобравањем, али нису изостале ни критике. Осим позитивних реакција из Европске комисије и највећа еколошка организација „Гринпис” изразила је подршку Копенхагену називајући усвајање споразума у парламенту прекретницом у борби против климатских промена.

Финска министарка животне средине Криста Миконен је на „Твитеру” поручила да је свету потребно још оваквих примера како би се зауставиле климатске промене. Међутим, шведска климатска активисткиња Грета Тунберг није баш импресионирана одлуком Копенхагена: „То значи да ће Данска у наредних 30 година наставити са експлоатацијом нафте и гаса”, поручила је она на „Твитеру”.

Данска одлука, ипак, показује да Париски климатски споразум из 2016. године није мртав упркос томе што је САД изашла из њега одлуком Доналда Трампа. Регионалне и националне обавезе које из њега проистичу из договора о клими под покровитељством УН како би се смањила емисија штетних гасова почињу да дају резултате.

После потеза Данске сада и Норвешка и Велика Британија осећају притисак да и они остану лидери у спровођењу климатске агенде. Реч је о два великa произвођачa нафте и гаса који су изван ЕУ. Али жеља да остану предводници у борби против климатских промена може их натерати да следе рецепт Копенхагена, сматра професор Вил Барнс.

Коментари6
75f9e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Veljko Vuk
naivno je misliti da ce velike nacije prestati da skoluju nuklearne inzinjere, prestati da proucavaju svemir...ipak su vizije Artura Klarka iz 60tih i dalje aktuelne. mozda tzv. zapadni svet nece ici u tom pravzu. ali najkasnije kada nebudu imali inzinjere koji prave odbrambenu tehniku ce shvatiti kako funkcionise ovaj svet.
milenko popić- etnoseljak
Да Творевина слави Божић,ово би јој био најдражи дар.Искрено и дубоко поштовање заслужује нација која,одричући се енормно високих будућих концесионих прихода,жели на овај начин да спаси КРЕДИБИЛИТЕТ ЛИДЕРА у борби против климатских промена.За наук је видјети како се преко улоге независног тијела које савјетује владу долази до овако вриједних дјела.Наше поднебље зна за пословицу коју је користио митрополит Амфилохије,која каже да је "мудрост у сабору многих,а не у памети појединца"
asinus
Otprilke ista prica kao sa sumama u Norveskoj. Zabranili su secu svojih, pa kupuju drvo iz Rusije, za kamine u vikendicama. Cim Dancima stigne jevtin gas iz Rusije, sva nova ulaganja u skupe platforme Severnog mora, postaju besmislena. Uvoz je daleko jevtiniji, a nafta je i tako na ivici rentabilnosti Ali, ovako ipak lepse zvuci i dobijaju se politicki poeni. Nema dobrih namera u politici. Samo postoji korist.
rade
Dok ne iscrpe lezista nafte i gasa.
Белосветски
Заиста лепо подухват, само се бојим да ће ова цифра од 2,1 милијарде бити премала да се оствари овако амбициозан пројекат. У целом тексту не каже како планирају да добију тако велике количине енергије. Они од Сунца не могу, ветар може нешто, неће атомске централе,... па како онда да потпуно замене нафту и гас?
Dule Astro
Odlično pitanje. Mnogi ljudi nisu svesni koliko je neisplativo dobijati struju iz vetra ili od sunca i koliko su ugalj, nafta i gas tu superiorni. Jedino rešenje koje nauka priznaje je nuklearna energija, ali naftni lobi tu ideju stalno minira besmislenim kritikama.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља