Није ово била година за венчања из снова, уз балску хаљину, оркестар и велики број званица. Знају то младенци који су морали да одустану од свадбе из маште, али и власници салона венчаница који већ годину дана готово да не отварају врата својих радњи, и бележе пад пословања од 95 одсто. Од нових колекција које се набављају од новембра већина је одустала. Јер свима стоје још необучене хаљине од ове године.

И није то више, како каже Виолета Шоћ, председница Удружења салона венчаница Србије, само питање преживљавања. Порез, кирија, плате запосленима... не знају за пандемију и колико год смањен био обим посла, то су трошкови који морају да се плате. А пошто доста људи у овом послу нема новца да измири та дуговања, остали су у зачараном кругу јер због тога не могу чак ни да затворе своје продавнице.

– Има салона који би се затворили, али не могу због неплаћених доприноса за запослене и дуговања за кирију, рачуне за струју, „Инфостан”. Готово сви су отпустили раднице и задржали само жене које су на трудничком боловању. Без посла је остало најмање 200 људи, углавном жена, међу којима је доста и разведених, самохраних мајки, оних са нерешеним стамбеним питањима – каже Шоћ.

Потребна је реакција државе и оно чему се власници салона надају јесте помоћ од три паушалне нето месечне плате.

– Некима ће то помоћи да прегурају период до маја када се надамо почетку нове сезоне или да врате дугове држави да би скроз затворили објекте. Многе чланице удружења су спремне да се повуку, али ово је ситуација „даш динар да уђеш, два да изађеш”. Бојимо се и да ће се део салона затворити, а венчанице ставити на интернет и продавати их испод сваке цене. За оне који преживе биће то нелојална конкуренција и доћи ће до поремећаја на тржишту од којих се нећемо опоравити у наредне две године – каже Шоћ.

Ако се неко усред пандемије и венчава, најчешће су то труднице или девојке које морају да се региструју због придруживања породица у иностранству. Већина је одложила заказане свечаности и чека неке боље дане.

– Ако се младенци само уписују у општини, углавном купују кратке, беж или беле хаљине, које су због нагомиланих колекција доста јефтиније. Већина невеста ипак је померила венчања јер то је наша традиција, поготово у мањим местима. У јужним деловима Србије очеви не дозвољавају да ћерке изађу из куће без свадбе и пуцња у јабуку. Све је углавном померено за мај, али плашимо се какве ће тада бити мере, колики скупови ће бити дозвољени. Власници салона су јако забринути јер локалима се и даље гомилају трошкови, а последњи приход је био 18.000 динара које смо у септембру примили од државе – објашњава наша саговорница.

Сезона за власнике салона венчаница траје шест месеци, али после фебруара који је обично „мртав” јер се у то доба обично удају само труднице, баш у периоду када је требало да почну да раде, они су морали да затворе радње.

– После ванредног стања кренули смо да идемо у салоне, али девојке су углавном долазиле да отказују и померају резервације за септембар. Међутим, ни тада није било ништа. Практично целе године на посао одлазимо само зато што морамо да откуцамо касе – истиче Шоћ.