Произвођачке цене пољопривредних производа више су у односу на 2019. за 10,9 одсто, када се упореде подаци из октобра ове и прошле године. Највећи утицај на овакво стање на тржишту хране имали су раст цена житарица (21,1 одсто), индустријског биља (12,6 процената) и воћа (21,6 одсто), показују најновији подаци Републичког завода за статистику.
Цене житарица вртоглаво су расле током пандемије у целом свету, али тренутно стање на берзама указује да се полако назире успоравање, ако не и крај тим поскупљењима. Према извештају Продуктне берзе из Новог Сада, протеклу недељу обележили су пад цена пшенице, кукуруза и соје.
Како се наводи, на домаћем тржишту дошло је до смиривања цена, па тако и до пада промета. Кукуруз је као и протекле недеље наставио да бележи негативне трендове. На то су, истичу, утицали смањена активност извозника и логистички проблеми. Кукурузом се трговало по цени од 18,2 динара по килограму, без ПДВ-а. У односу на претходну недељу, цена је била нижа за 4,2 одсто.
Истовремено, напомиње се да је пад цене пшенице на берзи омогућио да домаће жито буде конкурентно на страним тржиштима. На неконкурентност наше пшенице недавно је указало и удружење „Жита Србије”, истичући да је извоз протеклих месеци због више цене био успоренији као и да је Србија имала значајно боље резултате с продајом кукуруза на страним тржиштима.
И у Новосадској берзи потврђују да је пласман на страна тржишта, у претходном периоду, спречавала висока цена домаћег жита. Истичу да су компаније сада били више заинтересоване за извоз у Италију. Пшеницом се трговало од 20 до 20,8 динара по килограму, без ПДВ-а, што је за 5,2 одсто нижа цена у односу на недељу дана раније. Како напомињу, соја је и даље била најинтересантнија роба у трговању, иако је и код ње дошло до пада цене за четири одсто.
