За неколико месеци стара депонија у Винчи биће затворена, а на простору који је окружује биће изграђенo неколико нових погона. Један од њих је нова санитарна депонија, погон за прераду комуналног, али и грађевинског отпада, постројење за прераду процедних вода... Јуче је депонију обишао Горан Весић, заменик градоначелника. Он је подсетио да у Винчи од 1977. године постоји градска депонија на коју се годишње довози око 570.000 тона комуналног отпада и да је она после оволико деценија полако почела да клизи према Дунаву и постала највећи еколошки проблем не само Београда, већ и овог дела Балкана.
– На основу јавно-приватног партнерства са француском компанијом „Суез” и јапанском компанијом „Иточу” кренули смо у санирање постојеће депоније која ће бити затворена, санирана и еколошки третирана, и на изградњу нове. Ова санитарна депонија има канале за прикупљање отпадних вода, а већ је урађено и постројење за њихову прераду. Све отпадне воде ће се извлачити из депоније, прерађивати и тако прерађене одлазити у Дунав. С друге стране, ту су и цеви кроз које ће се извлачити гас који ће бити транспортован до енергане где ће се правити електрична енергија и то ће бити први пут да се прави електрична енергија од отпада. Радимо и топлодалековод Коњарник–Винча који ће омогућити да се из отпада извлачи гас који ће служити за грејање Коњарника, чиме ћемо смањити куповину гаса који сада користимо за грејање грађана – нагласио је Весић.
Заменик градоначелника подсетио је да је ово посао вредан више од 375 милиона евра и додао да се гради постројење за производњу електричне енергије, градиће се и енергана, а гради се и нова трафостаница која ће опслуживати сва ова постројења, као и постројење за прераду грађевинског отпада.
– Ми годишње имамо више од милион тона грађевинског отпада у Београду који се баца на различитим локацијама и који ће сада бити прерађиван. Сада ћемо коначно решити највећи еколошки проблем на територији града Београда – рекао је заменик градоначелника.
Он је нагласио да је посебно поносан што овде у сваком тренутку има више од 500 радника и што посао раде домаће компаније.
– Када цео посао буде завршен, овде ће радити више стотина људи, како у фабрикама тако и у другим постројењима. Ово је доказ како можемо заједно са партнерима да решавамо велике еколошке проблеме, а овај нико није ни покушао да реши од 1977. године. Уједно је то и почетак једног новог начина третирања отпада у Београду и коначно се према овом проблему односимо као и друге земље Европе – рекао је Весић.
Изградњом нове депоније делимично се решава и проблем загађења ваздуха.
– За четрдесет година, колико постоји ова депонија, више од четири милијарде тона метана је отишло у ваздух, да не причам о пожарима који су се стално дешавали и којих више неће бити – навео је Весић.
Постројење за одлагање комуналног отпада, како је рекао Филип Тил, директор предузећа „Бео чиста енергија”, биће пуштено у рад за неколико месеци, а након тога почеће санација и затварање постојеће депоније. После тога, додао је, следи отварање објеката који су тренутно у изградњи.
– За период од једне године, колико је до сада прошло, много тога смо урадили и то све захваљујући доброј сарадњи са градом. Објекат који ће служити за одлагање комуналног отпада – санитарна депонија, један је од најважнијих и то је велико достигнуће – појаснио је Тил.
Догађају су присуствовали градска секретарка за заштиту животне средине Ивана Вилотијевић, директор ЈКП „Градска чистоћа” Марко Попадић, Владимир Миловановић из „Бео чисте енергије” и Жељко Ребрешак, управник градилишта.
