среда, 03.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 19.12.2020. у 22:00
РЕАГОВАЊЕ ДРУШТВА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КАТЕДРИ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА

Осмаци на завршном испиту ове године из српског добили – јединицу

Како је могуће да је у генерацији са чак 45 одсто одличних и 35 одсто врло добрих, само 288 ђака тачно одговорило на свих 20 питања из српског језика и књижевности?
(Илустрација Новица Коцић)

Насловна страна „Политике”  за 17. децембар 2020. једноставно је поражавајућа. „Матуранти без основног знања српског језика”, водећи је чланак у којем је представљена анализа резултата завршног испита основаца школске 2019/20. године. Та анализа показала је да су задатке који проверавају основно знање из српског језика и књижевности исправно решили 60 одсто дечака и 72 одсто девојчица. Просечни успех генерације на тесту је 11,18 од 20 могућих бодова. Уколико се прихвати уобичајени критеријум да је за најнижу прелазну оцену потребно знати 60 одсто градива – осмаци генерације 2019/20. добили су оцену недовољан (1) из српског језика и књижевности. Како је то могуће, када су безмало половина те генерације одлични (45,1 одсто), трећина врло добри (35,3 одсто), а петина добри (18,9 одсто) ученици? Како је могуће да је од толико одличних и врло добрих ученика свега 288 њих у целој Србији тачно одговорило на свих двадесет питања из српског језика и књижевности?

Нажалост, ништа од овога није изненађујуће за онога ко познаје стање у српском школству, а нарочито када је реч о настави српског језика и књижевности.

Катедра за српски језик и Катедра за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду (основане 1844. и 1851. године) и Друштво за српски језик и књижевност Србије (основано 1910) одавно својим активностима и  бројним дописима на различите адресе упозоравају на проблеме када је реч о настави српског језика и књижевности, али то нажалост има мало одјека у јавности, а у Министарству просвете нимало. Слично је било и са интеркатедарском србистичком конференцијом одржаном летос у Тршићу, на којој је донета „Декларација о неопходности повећања броја часова српског језика и књижевности у основној и средњој школи”. Она је објављена у темату „Књижевних новина” (бр. 1297–99, јун-јул-август 2020), заједно са прилозима врсних србиста, професора Универзитета у Београду Весне Ломпар, Рајне Драгићевић, Александра Милановића, Александра Јовановића, Зоране Опачић, као и Радивоја Стојковића, председника Националног просветног савета који је декларацију подржао.

Позивајући и ширу јавност да се на интернет страници Друштва за српски језик и књижевност Србије упозна са потпуним текстом декларације, овом приликом желимо да поновимо само оно најважније: да матерњи језик има пресудан утицај на изграђивање језичке и књижевне културе, као и односа према култури уопште, али и способности усвајања знања из свих осталих предмета (јер се она у највећој мери посредују језиком). Са пет часова у нижим разредима основне школе и четири часа у вишим, настава српског језика и књижевности у Србији је далеко слабије заступљена од наставе матерњих језика и књижевности у, рецимо, Француској (осам до 10), Турској (осам до 10), Русији (девет), Словачкој (девет), Аустрији и Португалији (осам) – земљама које припадају различитим културним традицијама, али подједнако предано негују наставу матерњег језика и књижевности. Верујемо да би се и у нашем школском систему стање побољшало са седам часова недељно у нижим разредима основне школе, шест часова у вишим, пет часова у гимназијама, и четири часа у средњим школама – то би наставницима дало довољно времена да са ђацима темељно обраде наставне садржаје чији богатство и разноврсност нису у складу са малим бројем часова.

Осим очигледне потребе за повећањем броја часова, у прилозима поменутог темата „Књижевних новина” (који се цео може прочитати на интернет страници Друштва за српски језик и књижевност Србије) изложени су и други предлози за побољшање наставе српског језика и књижевности: од давања натпредметног статуса учењу матерњег језика и књижевности (као што је случај у Русији), до измењене политике писања и рецензирања уџбеника. Овом последњом темом „Политика” се у последње време интензивно бави, посебно постављајући питање о статусу уџбеника за националне предмете – резултати прошлогодишњег завршног испита показују да то заиста јесте изузетно важна тема и одлично је што је покренута на страницама наших најстаријих и најугледнијих новина.

Наравно, не треба затварати очи ни пред чињеницом да су многи наставници демотивисани за рад положајем који имају у школи и превеликом бирократизацијом њиховог посла. Такође, забрана запошљавања онемогућила је природну смену генерација у школама, односно преношење знања и вештина старијих наставника на оне који су тек изашли са факултета – надамо се да ће укидањем те забране од почетка 2021. године ствари по том питању постати боље.

Коначно, анализа резултата завршног испита основаца школске 2019/20. године открила је и проблем који није везан само за српски језик и књижевност већ за наше школство у целини: изразита несразмера између школског успеха ђака и њихових постигнућа на завршним тестовима указује на притисак који се са разних страна врши на наставнике да ученици буду одлични или барем врло добри, без разумевања да се тиме ђацима чини медвеђа услуга, јер их незаслужено високе оцене демотивишу да уче. Овај проблем се прећуткује, а о њему је нужно говорити како би се дошло до системске подршке наставницима да нијансираним оцењивањем подстичу ученичко залагање.

Дубоко уверени у потребу да се што шире расправља о садржајима и начину предавања српског језика и књижевности, писању и рецензирању уџбеника, статусу наставника и принципима оцењивања ђака, остајемо отворени за сваку дискусију, спремни да своје професионалне способности ангажујемо за превазилажење овог стања, имајући на уму првенствено добробит ђака, српског школства и друштва у целини, наводи се у заједничком саопштењу Друштва за српски језик и књижевност Србије, Катедре за српски језик са јужнословенским језицима и Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета УБ.

Коментари90
f0096
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

goli život
Simulakrum u vremenu reagovanja. Potpisnici ne kažu da su profesori katedre za srpski jezik i katedre za srpsku književnost autori udžbenika i gramatika iz kojih se uči u školama. Ne kažu da je profesorka jedne katedre urednik Kleta. Ne kažu da su članovi obe katedre bili u Prosvetnom savetu i Zavodu za unapređenje kad je odatle izbačena Desa nacionale. Tad su čašu žuči osvešćene univerzitetske elite popili profesori srednje škole.
Brandao
Термини "бели штрајк" и интелектуална сиротиња су довољни за опис стања у српској просвети. За 10 година када добар део српских просветних радника оде у пензију, биће немогуће пронаћи особу за рад у тој бранши.
Драгољуб Збиљић
Кад је реч о слабом познавању српског језика у Срба, по мом мишљењу у поправљању се мора кренути најпре од поправке у нормирању језика Срба. Лингвисти још нису обавили свој посао у нормирању. Нормативни језик Срба вуче велику фалинку још од Вука Караџића. Није нормално да једино српски језик иде у четири варијанте. Срби имају ове варијанте у стандарду: екавицу на латиници и ћирилици, ијекавицу на латиници и ћирилици. Тако У НОРМИ разједињен народ у изговору и писму не постоји нигде више у свету
Дејан.Р.Тошић
Поштовани Збиљићу, дијалекти и изговори, постоје и у другим језицима, француском, енглеском, немачком и тд. Да ли је толики проблем у нормирању српског у ијекавици или екавици? Какву је ту грешку Вук направио? Разумем гдина. Косту, који би очигледно желео да Вукова реформа никад није ни постојала а да није постојала ми би данас имали руску азбуку у српском правопису са огромним бројем речи из руског језика, имали би црквенословенски језик. Да ли разумете свештеника који прича црквенословенским?
Коста
На жалост, у праву сте. Слаба је шанса да се промени на боље. После 152 године од непотребне реформе до данас ни ткз. стручњаци не знају и(ли) не смеју да поправе наказно стање стандардног српског језика. Тај предмет је оптерећен не само пропалом политиком и лажним култом, већ и личном спознајом да би било какво признање да су одогорвни за хаос сигурно значило крај њихове каријере и привилегија које уживају, и титула којима су се окитли. Њихова "наука" се не практикује нигде на свету.
borko
Bolje bi bilo da se ukine studiranje po Bolonji i da prestane fabrikovanje doktora nauka koji srozavaju nivo nauke u Srbiji i niko neće da ih zaposli jer ih je već na stotine i hiljade. Oksford i Kembridž ne rade po Bolonji.
Lea
@Borko, upravo htedoh to da napišem. Ispiti se svode na uvode i kurseve, pohađanje fakulteta kao škole oduzima vreme za ozbiljno studiranje, a utrpavanje tehnologije i "kreativnog" predavanja pretvara časove književnosti i jezika u slikovnice. Ali bojim se da je na studijama generacija koja je učila od bolonjaških nastavnika, tako da za drugo ne znaju. Ne može se više ništa izmeniti. Jedino iz početka da se krene.
Evropljanin
Oksfordu i Kembridžu uvođenje Bolonje ne treba, jer je bolinjska reforma modelovana po anglo-američkom sistemu. Njom su izmenjeni evropski univerziteti.
Прикажи још одговора
тетак
Наравно, да су сви одлимаши, пошто наставници не желе пуно да се сматрају, дају дјеци петице... Има један модел како би се могао ријешити тај проблем. Дати два пута годишње тест из математике и српског језика, стим да би дјеца истог узраста тачно у исто вријеме одговарали на иста запечаћена питања (отварање истих пре времена најстроже кажњавати) и збир оцјена које добију из та два теста, утичу на општи успех тако да би коначна оцена могла бити само за једну вредност мања или већа.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља