петак, 26.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 20.12.2020. у 17:49 Марија Бракочевић

На послу највише страдају грађевински радници

По слову закона, радник коме нису обезбеђена средства личне заштите има могућност да одбије задатак, без последица по свој статус
(Фото Н. Марјановић)

„Експлозија у фабрици воде у Зрењанину, повређена два радника”, „Трагедија у Абердаревој на паркингу, један радник погинуо, две особе повређене”, „Радника затрпала земља на градилишту на Палилули” – ово су само неки од бројних новинских наслова посвећени смртним повредама на радном месту које су најчешће у јавности виђене као последица непоштовања мера заштите на раду. Тако сматра и Саша Торлаковић, председник Синдиката радника грађевинарстава Србије, уверен да се на недавном примеру из београдске Абердареве улице где је радник изгубио живот износећи боце са кисеоником јасно види да је још један живот могао да буде сачуван само да су одговорни за посао на прави начин водили бригу о обезбеђивању радног места. Иако је приликом инспекцијског надзора утврђено да је настрадали био у радном односу, уредно пријављен код послодавца, Торлаковић истиче да је у том конкретном случају нема личне неодговорности радника.

– То што је био пријављен не оправдава послодавца да га тако пошаље на рад, већ је одговорност управо на ономе који га је послао на терен. Тај радник један је од 39 оних људи који су за 11 месеци ове године изгубили живот на свом радном месту. Од тог броја, њих 12 имало је тешке повреде са смртним исходом, а од укупног броја страдалих 13 је у грађевинарству, што је трећина од свих радника – подсећа Торлаковић.

Погибије се најчешће догађају међу запосленима у малим предузећима, а тамо где има синдикалног удруживања, ретко кад се то догађа.

– Где год је присутан, а то је углавном у великим предузећима, наш синдикат организује едукације и води разговоре са послодавцима о безбедности и здрављу на раду, што је веома добра ствар. У малим фирмама је важно да се област безбедности и здравља на раду покрије само папиролошки, а запосленима се најчешће потура да потпишу да су упознати са мерама и свим опасностима. Кад се деси трагедија, послодавац се ограђује тако што најчешће каже да је радник био упознат са мерама – објашњава Торлаковић.

Према појединим члановима Закона о безбедности здравља на раду,  радник коме нису обезбеђена средства личне заштите, што може да угрози његов живот и здравље, има могућност да одбије да ради, без последица по свој статус. То је његово право, али он то најчешће неће урадити из страха од отказа или неке санкције, додаје Торлаковић.

– Исто тако, ако радник не поштује мере које су прописане законом послодавац, а и инспекција рада, може да га казни. Додатни је проблем што тим законом није решено ни питање колективних уговора за запослене, па нам се тако рецимо недавно догодило да су индијски радници ангажовани на неком градилишту у Србији остали без зарада – подсећа Торлаковић.

По узору на постојећи Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у пољопривреди, планирано је и проширење обухвата тог закона на друге послове. У НАЛЕД-у подсећају да је већ формирана радна група која треба да изради предлог закона о поједностављеном ангажовању сезонских радника у угоститељству и туризму, грађевини и пословима за помоћ у кући. Тиме ће, додају, десетине хиљада људи бити уведено у легалне токове рада.

Председник Синдиката радника грађевинарстава ипак истиче да су се већ на првом састанку радне групе на тему тог закона сви једногласно сагласили да грађевинарство не може бити сезонски посао, јер то и није.

– Грађевинска сезона сада траје 12 месеци, а ако тај закон прође, послодавац ће грађевинске раднике ангажовати само накратко и по потреби. Како ћемо онда да повратимо нашу грађевинску индустрију, раднике вратимо у погоне, додатно их обучавамо за рад, ако буду стекли статус сезонаца – пита се Саша Торлаковић.

Коментари3
6d9cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

veselnik
"Према појединим члановима Закона о безбедности здравља на раду, радник коме нису обезбеђена средства личне заштите, што може да угрози његов живот и здравље, има могућност да одбије да ради, без последица по свој статус. То је његово право, али он то најчешће неће урадити из страха од отказа или неке санкције". Ту је кључ - постоји ЗАКОН, али се не примењује, јер нема санкција!
Саша Микић
Нажалост и сами радници се доста пута не придржавају прописа и не користе средства за заштиту, све под изговором да им смета у раду. Санкције и то добре треба првенствено да постоје за послодавце, а онда ће они сами наћи начина да натерају раднике да користе заштиту.
Dejan
Čudno. Da je suditi po beneficiranom radnom stažu, moglo bi se zaključiti da najviše stradaju kancelarijski službenici u državnim firmama. Poznajem ih lično koji imaju beneficirani radni staž a nikakvom riziku nisu izloženi na poslu. Osim da se prehlade od prejako podešenog klima uređaja

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља