Припадници Жандармерије обављају појачану контролу у шумама на подручју Сремске Митровице због несвакидашњег проблема – учесталих сукоба мештана због тартуфа.

Као да је мало то што људи у нашој земљи страдају у обрачунанима нарко-кланова, па сад још треба да се убијају и због скупоцених гљива.

У Србији је све више трагача за тартуфима, а због недостатка регулатива које уређују ову област, све се дешава у сивој зони, због чега долази до обрачуна међу тартуфарима.

Пре неколико дана, одржан је хитан састанак у полицији у Сремској Митровици на коме су присуствовали министар унутрашњих послова Александар Вулин, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, градоначелница Сремске Митровице Светлана Миловановић и начелник Полицијске управе у том граду Ђуро Мандић. На састанку је разматрана актуелна безбедносна ситуација у Сремској Митровици, а све због крвавих обрачуна тартуфара.

Министар Вулин је нагласио да уз борбу против организованог криминала и корупције, полиција приоритетно и ефикасно мора реаговати и у оваквим случајевима (општег криминала), који у највећој мери погађају грађане.

Случај који је упалио црвену лампицу у вези са тартуфима догодио се 6. децембра када су у атару села Јарак код Сремске Митровице хицима из ватреног оружја убијана браћа Предраг (43) и Станислав Јеличић (37) из Футога. Осумњичени за ово убиство су браћа Дејан Е. (38) и Небојша Е. (35) и они се тренутно налазе у притвору.

Браћа Јеличић из Футога убијена су у шуми код села Јарак. Сумња се да је до инцидента дошло након свађе Предрага и Станислава са браћом Дејаном и Небојшом, током потраге за скупоценим гљивама. Наводно су се најпре вербално, а потом и физички сукобили приликом чега су коришћени ашовчићи и мотике за проналажење тартуфа. Према незваничним информацијама, Дејан је у једном тренутку извадио пиштољ за који нема дозволу, испалио неколико метака и у шуми усмртио браћу из Футога.

Неколико дана након овог злочина, трагач за тартуфима Н. С. (28) чуо је јак прасак у шуми код Купинова док је тражио гљиве. Уплашен, јер је мислио да је неко пуцао на њега, позвао је полицију. Инспектори су одмах изашли на место позива, али нису нашли ни чауре нити други доказ да је било ко пуцао у берача. Полиција је потом утврдила да је непозната особа бацила петарду у близини овог тартуфара.

Како незванично сазнајемо, број тартуфара у Србији порастао је на око 5.000. Није неуобичајено да на местима где би могло бити тартуфа, домаћи ловци на ове гљиве сретну и стране држављане који су у потрази за тартуфима. Ове ситуације су увек „наелектрисане” и на ивици сукоба.

Фрушка гора једна је од омиљених дестинација ловаца на ове гљиве у нашој земљи. Трагача је све више и у остатку земље: на Делиблатској пешчари, планинама Космај, Рудник и Опленац, Обедској бари, те у близини река Босут и Луг.

Како сазнајемо у царини, тартуф је заштићен националним прописима због чега је потребна посебна дозвола за његов извоз. Рекордна заплена ове гљиве у Србији догодила се у марту 2017. када је на граничном прелазу Батровци спречен покушај шверца више од 44 килограма црног тартуфа. Возач камиона, који је ухваћен у покушају шверца, превозио је вино у Италију, а гљиве је понео да би их тамо продао. Вредност ових црних тартуфа процењена је на више од 22.000 евра.

Црни тартуф изузетно је скупа и ретка гљива, која расте под земљом у дубини и до пола метра. Многи је третирају као „подземно благо”, а могуће је открити је само уз помоћ специјално дресираних паса. Цена црног тартуфа зависи од врсте, класе и величине. Килограм на светском тржишту је око 500 евра, а осим Француске за коју многи сматрају да је колевка ове гљиве, плантажно се гаји у Италији и Шпанији. Тартуф има врло специфичан мирис и укус и важи за веома јак афродизијак. Гастрономи широм света још не могу да се сложе да ли је то намирница или зачин. Ова гљива се термички не обрађује и не пере се. Пре употребе се очисти посебним четкицама.

Најцењенија врста је бели тартуф и он постиже највећу цену на тржишту. Док је црни тартуф могуће засадити и вештачки узгајати, бели се не може добити вештачким путем.

Истра у Хрватској такође је позната као подручје где расту тартуфи. Почетком 1896, захваљујући краљу Милану Обреновићу који је увезао псе за тражење ових гљива, у Србији је откривено и прво налазиште тартуфа у шуми Ковиљачи, између Крагујевца и Горњег Милановца.

Данас се на тржишту може наћи много различитих скупоцених производа са аромом тартуфа као што су уља, ракија, со, намази, чоколадне куглице…