Лаж је да су у Европском парламенту сви против Србије. Нису Европа само зелени, левичари и либерали који нас годинама нападају и оптужују. Истинске патриоте и прави Европљани подржавају српску борбу за слободу, достојанство, истину и суверенитет. Овим речима на друштвеним мрежама реаговао је народни посланик и генерални секретар владајуће Српске народне партије Јован Палалић на последње иступе европосланице Виоле фон Крамон, која је ових дана, као известилац ЕП за Косово, далеко више присутна у домаћим медијима него, на пример, Владимир Билчик, њен колега задужен за извештаје о Србији.
Њене оцене о стању у нашој земљи углавном су оштрије од Билчикових и њој се оштрије одговара, па се и Фон Крамон „уписала” на листу оних европских посланика са којима српске власти већ две деценије тешко налазе заједнички језик. Жене су, чини се, биле упечатљивије, почевши од Дорис Пак, преко Улрике Луначек и Тање Фајон, па до Виоле фон Крамон, од, на пример, Едуарда Кукана, Јелка Кацина, Игора Шолтеса, Дејвида Мекалистера, који су такође у неком периоду били известиоци ЕП за овај регион. Њихови извештаји нису спокојно ишчекивани, а са некима од њих су представници Србије често жустро јавно полемисали. Тако је у делу наше јавности створена слика о Европском парламенту у којем су „антисрпски” посланици правило, а „просрпски” – изузетак. На то је заличио и недавни наступ француског парламентарца Тијерија Маријанија, који је на Одбору за спољне послове ЕП критиковао извештај о Косову који је сачинила Фон Крамонова, оцењујући га неуравнотеженим, слепим и идеолошким.
Наравно да у ЕП нису сви исти, указује Слободан Зечевић из Института за европске студије, додајући да европарламентарци пре свега из крајње десних или крајње левих странака доста бране Србију. Осим тога, како додаје, Владимир Билчик даје релативно умерене изјаве о Србији, а он припада најмоћнијој групацији Европских народних партија (ЕПП), која има много одмеренији став према Србији и стању у нашој земљи. Говорећи о томе како се ствара слика о ЕП, Зечевић указује најпре да смо усмерени на оне који критикују власти у Србији, а то су групације зелених и социјалдемократа у ЕП. „Објективно гледано, није проблем само што та два посланичка клуба критикују власт у Србији, него што су овог пута заиста и добили на политичком значају одлукама институција ЕУ (Европске комисије, Европског савета и Савета министара). Ове године су били заустављени преговори о проширењу управо због тих критичких опсервација о стању у Србији. Зато је то сада дошло у први план”, оцењује Зечевић.
Тијери Маријани, члан Националног окупљања Марин ле Пен, који припада десничарској групацији у ЕП – Идентитет и демократија, са 75 посланика четвртој по бројности у ЕП, често иступа у корист Србије или српског народа. Палалић каже да је Маријани његов лични пријатељ и наглашава да има још таквих пријатеља Србије у ЕП – попут Жили Лешенто, Силвије Сардоне, Изабеле Товаљери – за разлику од представника европске левице која је, како додаје, готово увек била против Србије или није била објективна током претходних криза и сукоба. „И Тања Фајон, која долази из групације социјалдемократа (S&D), и Фон Крамонова из Зелених, као и њихове колеге, увек су заступали политику српске кривице на Балкану и то је тај наратив који траје. Реаговао сам јер су се умешали у унутрашњу политику Србије, не говорећи објективно о томе да ли је ситуација код нас добра или није са становишта демократских процеса, него навијајући за опозицију”, каже Јован Палалић за „Политику”.
Маријанијева страначка колегиница Жили Лешенто је недавно, поводом 25 година Дејтонског споразума, на друштвеним мрежама критиковала Уставни суд БиХ, тачније међународно „старатељство” над њим. „Међународни суци, кршећи начело правичности, пречесто су се сврставали уз бошњачке суце, остављајући српске и хрватске у мањини водећи се више политичким него законским одлукама”, оценила је она. Изабела Товаљери, посланица ЕП из Лиге Матеа Салвинија, сматра да између Србије и Италије постоји велико пријатељство засновано на заједничким културним и хришћанским коренима и да је важно учврстити односе између Србије и ЕУ. Како је рекла прошле године, Србија је централна земља за јачање идеје о Европи која се поноси хришћанским вредностима и противи се диктатури званој „политичка коректност”, као и снисходљивости према растућој исламизацији. Силвија Сардоне, такође из Лиге, била је прошле године на Косову и Метохији током избора, и каже, како преносе медији, да није видела ниједну суштинску меру заштите људских права припадника мањина који су махом хришћани, а да су Срби непрекидно на нишану албанске већине.
Палалић наглашава и да у ЕПП (187 од укупно 705 посланика Европског парламента), имају избалансиранији став по питању Србије, иако они не наступају чисто у корист Србије попут групе Идентитет и демократија. Са ЕПП ради СНС, који је придружени члан те групације. „Између Билчика и Тање Фајон постоји нека нијанса разлике”, наводи Палалић и подсећа да је и шпанска Народна партија, која је део ЕПП, против било какве политике признања Косова и увек је била пријатељска према Србији. Таква је и Форца Италија, исто у ЕПП, такође и Фидес Виктора Орбана.
И Слободан Зечевић указује да највећа партија у власти, СНС, има добре односе са појединим партијама које су у ЕПП. Ту је партија Виктора Орбана, имају и релативно добре односе са партијом Ангеле Меркел. Контакти, сусрети, сарадња, обично се успостављају са политички и идеолошки сродном групацијом – напредњаци са европским народним партијама, а наша опозиција највише ради са социјалдемократама и зеленима. Али... „Увек ће остати проблем – да ли испуњавате суштинске услове за улазак у ЕУ, да ли је амбијент такав да хоће да вас приме и коју количину проблема ви са собом носите. Код нас је специфично што имамо завезано око ноге једно ђуле које се зове Косово. То је један озбиљан проблем који ми имамо у односима са ЕУ и са САД. Да би тај проблем Косова остао у другом плану, морали бисмо да будемо малтене перфектни у свим осталим областима”, објашњава Зечевић.
Палалић сматра да Србија има доста пријатеља у ЕП, али мисли да треба још више да се ради по том питању. „Пре короне редовно сам одлазио у ЕП и причао не само са посланицима него и са људима који су запослени у администрацији – има веома много оних који хоће да чују и нашу причу. Нису довољно информисани са наше стране и морамо још више са њима да радимо да би се глас тих пријатељских посланика боље чуо у ЕП. Тако би нестала ова лажна слика о тој институцији, која се ствара у нашим медијима кроз деловање посланика са левице који су агресивно против српске власти, а за опозицију. Чини ми се да смо се превише усредсредили на Европску комисију, али видите да ЕП може да створи атмосферу која нама не погодује”, каже Палалић.
Да нису баш сви десница показује се у случају немачке партије Ди линке (Левица), чији посланици у Бундестагу, попут Жаклин Настић, Севим Дагделен и Александера Ноја, често говоре слично као поменути европосланици са деснице. Разумевања за позицију Србије према питању КиМ, опет, имају и појединци из десничарске Алтернативе за Немачку (АфД), као што су Јенс Кестнер и Антон Фризен. Да не испадне да нас симпатишу само конзервативци, некакви десничари и ултра десничари?
Палалић одговара: „Ако хоћемо да кажемо крајње објективно – од десног центра до деснице (ЕПП, Европски конзервативци реформисти и Идентитет и демократија) је неки простор где се у ЕП може тражити подршка и разумевање за Србију, за независну српску политику, ову која се сада води, у одбрани Косова, Републике Српске. Када је у питању левица – јако тешко. То нису могли ни претходних година када је на власти била Демократска странка, која је у Социјалистичкој интернационали, и то ће и даље бити тешко. Зелени, социјалдемократе, либерали – они се једноставно држе те матрице српске одговорности из деведесетих година, они су на позицији да је Косово независно, да треба укинути РС, да је Србија крива за све злочине и ратове”, наводи Палалић.
Сматра и да ће они увек говорити да у Србији нема довољно демократије, људских права и слобода, јер, како наглашава, не треба потценити ни партијску повезаност. Они желе да на власт у Србији дођу они са којима су блиски, који су тренутно опозиција. „Зато наступају овако оштро против власти у Србији и то крајње пристрасно”, сматра Палалић.
S&D и Зелени највише против интеграција
S&D и Зелени највише су против интеграција Србије у оваквом стању у каквом је сада. Али, не можемо да кажемо да они мрзе Србе, то би било превише, наглашава Слободан Зечевић и додаје: „Има много и са наше стране проблема и грешака, има и са њихове стране. Али не можете читав један посланички клуб да прогласите антисрпским – можете да кажете да се они противе уласку у ЕУ, да се противе политици данашње Владе Србије. Али не знам колико је конструктивно рећи да је цео посланички клуб антисрпски.” Антрфиле
Групација око Ле Пенове за обнову пријатељства
Јован Палалић наводи да се трудио колико је могао да својим политичким пријатељима шаље све за шта је сматрао да би могли да реагују. „Тијерију Маријанију, људима из Лиге и другима... Просто их замолим да кажу нешто ако могу, ако имају простора. Моја странка има контакте са овом групацијом, па ја могу ту да нешто урадим”, објашњава он. Код Француза је специфично, јер читава групација око Марин ле Пен јако воли Србију и држи до тога да се обнови пријатељство између Србије и Француске. Они су доста активни и на страни су Србије у свакој ситуацији.
