недеља, 07.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 21.12.2020. у 15:05

Граовац: Од Призренске лиге до „косовске” луке Драч

Призрен 1913. године (Фото Википедија)

Историчар Срђан Граовац подсећа да граница између Косова и Албаније не постоји од 1999, а да све чешћим позивима на уједињење Албанци покушавају да граде „свој свет”, што се поклапа с промовисањем сарадње у оквиру „малог шенгена”. У разговору за „Политику” Граовац додаје да је идеју „велике Албаније” промовисала још Призренска лига из 1878. године у тренутку када се „компоновао” Балкан, а Русија водила рат против Отоманске империје. Тада су Турци, подсећа Граовац, створили неку врсту пакта с Албанцима у нади да ће они бити њихово оружје за даље остварење интереса Турске. Призренска лига настала је под утицајем Турске и Велике Британије, а у оквиру ове организације Турци су окупили најугледније Албанце у Призрену и успели да формирају мрежу својих испостава на локалним нивоима.

Срђан Граовац (Фото ЦЗДС)

Призренска лига, подсећа наш саговорник, успостављена је на простору који Албанци и данас сматрају својим, а који се поклапа с тзв. великом Албанијом. Албанци су имали 30.000 људи под оружјем, убирали су порез, имали локалну и врховну власт. Тако су постали нека врста државе у држави. Призренска лига се простирала на четири турска вилајета, Скадарском, Јањинском, Косовском и Битољском. Наш саговорник наглашава да је веома значајно истаћи да се албански национални покрет није сам развио, јер су албанска племена била превише разједињена. „Највећи проблем Албанаца је био тај што су они увек везивали своју судбину за велике силе у нади да ће им оне дати ’велику Албанију’, било да су то Италија, Турска, Велика Британија или Америка. Ретко кад су Албанци покушавали да решавају нека питања у разговору са Србијом”, наглашава Граовац.

Напомиње да је Србија за време балканских ратова покушала да промовише идеју „Балкан балканским народима”, у чему је учествовао један од водећих албанских политичара Есад-паша Топтани, који је сматрао да се проблем између Срба и Албанаца може решити само ако се укину границе између ове две државе. „С друге стране, сматрао је да је то начин да Албанци живе у једној држави и један је од ретких који је био спреман на сарадњу и договор са Србима. Ипак, Есад-паша је убијен од стране својих сународника и сахрањен на српском војничком гробљу у Паризу”, каже Граовац и наводи да у Албанији све до појаве Едија Раме нисмо имали политичку личност спремну да сарађује са Србима и гради нове односе на Балкану. „Рама прихвата ’мали шенген’ и брисање граница између Србије и Албаније, а поручује Албанцима на КиМ да немају разлога да се противе ’малом шенгену”, иако они имају страшан отпор према тој идеји. Баш због тога им је поручио да ће Драч бити косовска лука, али је прећутао да ће, уз ’мали шенген’, Драч бити лука Србије и народа у БиХ”, истиче Граовац и додаје да је међу Албанцима тешко промовисати било какву идеју коју подржава Србија јер се понашају као да су у напону снаге и да могу да раде шта хоће.

Коментари12
c74c9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дрић
Ако Срби, МУШКАРЦИ, промене пол и почну да рађају децу, неке шансе има да једног дана избијемо без пушке на луку Драч. Све остало је бајка. Албанци су већ стигли до Ниша, Лесковца, Куршумлије... и повезаће се ускоро са онима што су у БГ. Срба је све мање а територију Србије ће неко попунити. Тако је увек било. Срби гаје децу да иду на запад. Срби вреднују западњачке вредности. Срби су патриоте само на речима, не на делу. Српкиње, ни на речима ни на делу.
Alfred Godot
zbog demografskih okolnosti i u Albaniji i naročito na KiM upitno je na duge staze i zadržavati KiM u sastavu SRB, uslovljavajuća okolnost bi bila da bi za 50 godina albanci bila polovica stanovništva ove države...
unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda
ZABLUDA je na kvadrat da je od Prizrenske lige... Rama prihvatio izgradnju novih odnosa na Balkanu brisanjem granica izmedju SRB i ALB, i prihvatio "mali šengen" (iniciran od Vučića, Rame i Zajeva zbog Kosova, i Vašingtonskim sporazumom - da se "montira" normalizacija sveukupnih odnosa Srbije i Kosova po Briselskom sporazumu (predajom teritorije: Kosovo dobilo sve državne atribute) - za priključenje Kosova u UN (nismo naivni)? STOP Briselskom sporazumu - predaji teritorije KiM!!!
anton stoput sam
Borivoje, Luka Drac je preplitka, ne moze da se ukotvi ni camac na vesla, Solun je jedina opcija i za Srbiju i Makedoniju.
Dogovor o 1916-oj.g bez Drača
Ta stvar nije potpuno izgubljena pod dva uslova : 1. Stalno "guranje " u celom svetu jedne od 14. Programskih tačaka američkog predsednika Vudroa Vilsona iz 1918, g , za koju treba u SAD pronaći sagovornika sa Vilsonovim kapacititetom u budućnosti ( dakle jačeg, od po Srbe ne tako lošeg Trampa )za tačku:" Srbiji slobodan i neposredan pristup moru ".Takvih partija i snaga za sada nema ni u SRB ni u SAD pa; 2.razmeniti sa Albanijom delove KiM-za delove obale Albanije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља