Највише дискриминисане групе на тржишту рада су особе с инвалидитетом, старији радници, Роми и особе другачијих политичких уверења, сматра највећи број послодаваца, запослених и незапослених особа у Србији. Наиме, резултати истраживања под називом „Дискриминација на тржишту рада”, које је спровела повереница за заштиту равноправности и које је подржано од стране Немачке развојне сарадње (ГИЗ), показује да чак 92 одсто послодаваца, 86 процената незапослених и 84 одсто запослених сматра да су ове маргинализоване групе веома дискриминисане на тржишту рада.
Како у разговору за наш лист објашњава Петар Антић, менаџер пројекта „Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији”, који спроводи ГИЗ, резултати овог истраживања говоре о ставовима испитаника, а не о објективној дискриминацији на тржишту рада. Ипак, ови подаци у великој мери одговарају и реалном стање ствари на тржишту рада, јер бројне социолошке студије говоре да до посла најтеже долазе особе са хендикепом, Роми и старији радници.
– Када смо наше испитанике питали како перципирају ситуације у којима се испољава дискриминаторско понашање, највећи број послодаваца, запослених и незапослених је одговорио да се радници запошљавају преко партијске линије, родбинских или синдикалних веза. Обесхрабрује, међутим, податак да значајан број послодаваца не сматра да је дискриминација жена присутна на тржишту рада. Међутим, када их питате да ли се женама приликом разговора за посао постављају питања о брачном и породичном статусу, они одговарају потврдно. То у преводу значи да велики број послодаваца не зна да су ова питања дискриминишућа и да није дозвољено да се жена пита за планове о удаји и проширењу породице – оцењује Петар Антић.
Охрабрује податак, додаје наш саговорник, да се већина испитаних послодаваца и запослених изјаснила да припадници теже запошљивих група треба да имају олакшице приликом уписа на средње школе и факултете. Осим тога, чак четири од пет анкетираних послодаваца и више од две трећине запослених подржава афирмативне мере за запошљавање Рома и Ромкиња, као и особа са инвалидитетом. Међутим, истраживање је открило да велики број испитаника и даље има предрасуде када су у питању Роми и њихова улога на тржишту рада.
– Када испитујете ставове послодаваца и запослених, најчешће чујете одговор типа: „Немам ништа против Рома, али они не воле да раде.” Из тога следе две ствари – послодавци ће радије запослити неког другог радника, а они Роми који су запослени морају дупло више да се труде како би се борили против стереотипа – закључује наш саговорник.
Последњи подаци о запослености Ромкиња, изведени из истраживања агенције Уједињених нација за права жена (UNWOMEN), говоре да стопа запослености Ромкиња износи свега 12 одсто, што значи да тек свака осма жена у ромској популацији има посао. Податак да је скоро две трећине Ромкиња радно неактивно – нити има посао, нити га тражи, говори о њиховој великој обесхрабрености у тражењу посла, а бројке Националне службе за запошљавање сведоче да се на бироу налази свега 13.000 Ромкиња. Другим речима, оне чине мање од једног процента особа које се налазе на бироу за запошљавање. Када се укључе на тржиште рада, вероватноћа да ће наћи посао износи свега педесет одсто, сведочи искуство запослених у Националној служби за запошљавање.
– Жене старије од 45 година су међу најугроженијима на тржишту рада, јер су дискриминисане по два основа – на основу рода и година. Истраживање које је спровело удружење „Жене на прекретници” говори да би између два кандидата истих квалификација и способности, већина послодаваца одабрала особу млађу од 45 година, а у 23 одсто случајева предност би дали мушкарцу – истиче Светлана Церовић из удружења „Жене на прекретници”.
– Статистика, која бројкама слика положај жена на тржишту радне снаге, није на страни радница – чак 440.000 жена које имају између 45 и 64 године радно је неактивно, што значи да нису запослене и не траже посао. Већина њих добила је отказ због стечаја предузећа, а само 55.000 њих још увек покушава да пронађе запослење – додаје Церовићева, подсећајући да у Србији и даље има послодаваца који у пријавама и интервјуима за посао неоправдано траже питања о годинама живота, породичном и брачном статусу или аутоматски искључују жене због претпоставке о немогућности усклађивања приватних и пословних обавеза.
