Наш план је да животни век рудника, у коме ће се експлоатисати руда литијума и бора светског квалитета, буде дужи од 50 година. Реч је о инвестицији вредној више од 1,5 милијарди долара. Биће то један од стубова будућности, с ниском емисијом угљен-диоксида, каже у интервјуу за наш лист Весна Продановић, генерална директорка фирме „Рио Сава експлорејшн” д. о. о. Београд, ћерке компаније „Рио Тинто” групе, чији су геолози пронашли лежиште литијума и бора „Јадар” код Лознице. Како је наглашено на састанку који је премијерка Ана Брнабић имала са челницима ове водеће међународне рударско-металске групације, пројекат „Јадар” је од изузетног значаја за Србију.
Упоредо с очекивањима великих економских ефеката, у делу јавности расте и страх од могућих штетних утицаја овог рударско-прерађивачког комплекса на животну средину. Највећа забринутост је да ли ће доћи до загађења подземних водоизворишта, из којих се опскрбљују житељи овог краја.
– У процесној индустрији се примењују строги законски оквири и стандарди. У складу с тим, биће предузете све мере које ће надлежне институције дефинисати кроз студију процене утицаја на заштиту животне средине. Уколико постоји и најмањи ризик на који немамо адекватан технолошки одговор, нећемо моћи да добијемо неопходне дозволе за почетак изградње рудника и експлоатацију – објашњава наша саговорница.
Конкретно, које мере заштите животне средине ће бити примењене?
Пре одговора на ово питање, морамо неколико ствари да објаснимо. Процена утицаја на животну средину обавља се током студије оправданости, односно развојне фазе пројекта. То је управо фаза у којој се пројекат „Јадар” налази од августа ове године. Студија се сада израђује, и ми у овом тренутку заједно са сертификованим експертима и надлежним институцијама радимо на утврђивању утицаја и дефинисању комплетног сета мера које треба да применимо како бисмо те утицаје отклонили или смањили на најмању могућу, законом дозвољену меру. Када студија буде завршена, имаћемо врло прецизне информације и о утицају и о мерама заштите. Наглашавам, ова студија је јавно доступан документ. Када буде завршена, биће организовани рани увид и презентација, о чему ће надлежно министарство посредством медија информисати грађане. Тренутно планирана улагања у изградњу система и опреме у области заштите животне средине су већа од 100 милиона долара. Можемо очекивати пораст инвестиција у овом сегменту у наредним фазама пројекта, након завршетка идејних и главних пројеката.
Каква технологија прераде јадарита ће бити примењена?
Технологија обухвата процес припреме минералне сировине у циљу добијања концентрата (дробљење и мокро класирање, без класичног флотирања), потом растварање, након чега следи кристализација крајњих производа. Прерада ће се одвијати у модерном постројењу и то јединственом, иновативном и стабилном технологијом која је тестирана у пилот-фабрици у Аустралији, а коју је развио тим водећих домаћих и иностраних стручњака. Чак 2.000 тестова је реализовано како би се обезбедило оптимално решење за добијање крајњих индустријских производа, литијум-карбоната, борне киселине и натријум-сулфата. Сам процес прераде прошао је пет независних ревизија релевантних стручњака за различите области. То значи да је наш тим стручњака унапредио досадашње методе прераде руда литијума и спустио температуру процеса са више од 250 на испод 100 степени Целзијуса, што је еколошки много прихватљивије решење.
Из којих извора ће се користити вода за прераду руде?
Пројекат ће обезбеђивати техничку воду из три извора – пречишћених рудничких вода насталих редовним одводњавањем подземних просторија рудника, сакупљањем атмосферских падавина и из алувиона реке Дрине – ту не мислимо на корито већ на околне наносе, то јест на подручја која су раније девастирана експлоатацијом шљунка, и чији се ресурси не могу користити за прераду у воду за пиће. У току су хидролошка и хидрогеолошка истраживања која ће показати очекиван баланс прилива вода из наведена три извора. Ова испитивања тек треба да покажу да ли је снабдевање водом из алувиона Дрине могуће и изводљиво. Зона у којој се обављају хидрогеолошка истраживања у циљу потврђивања извора снабдевања, изабрана је на основу претходних истраживања, које је урадио Институт за водопривреду „Јарослав Черни” из Београда.
Колико ће се воде испуштати назад у реку Јадар?
Важно је напоменути да ће у оквиру комплекса рудника „Јадар” постојати најмодерније постројење за пречишћавање отпадних вода. После третмана, биће вишег квалитета од воде у коју ће бити испуштене. Вода која ће се користити у постројењу за прераду кружиће у затвореном систему. Вишак ће након пречишћавања бити испуштан у неколико фаза, како би се постигао квалитет воде исти или бољи од класе водотокова у које се на крају процеса прераде испушта. Количина воде која ће се испуштати у Јадар неће бити увек иста, а према тренутно расположивим подацима максимална количина која се може испустити неће прелазити 2.000 кубних метара на дан.
Према проценама, колике количине воде ће се користити у процесу прераду руде?
Процењена потрошње током редовних операција износи 1,3 кубна метра по тони производа. Ми производимо три производа у исто време.
Како ће се околина заштитити од штетних материја са јаловишта и на који начин ће те штетне материје бити депоноване?
Отпад који ће настајати током експлоатације и прераде јадарита биће чврст у облику филтер погача, које ће на одлагалишту бити слагане, изравнате и сабијене помоћу глатких ваљака. Одређени део укупног отпада, приближно око 20 процената, биће коришћен у миксу специјално осмишљеном за запуњавање откопаног простора у руднику ради спречавања слегања површинског терена. Садржај тешких метала у отпаду ће бити приближно исти садржају који је присутан у самом земљишту. Неће се разлагати под утицајем атмосферских прилика, и имаће мирис земље. Иако је израда студије о утицају на животну средину у току, ми већ сада знамо низ мера које ћемо примењивати. Поред постројења за пречишћавање отпадних вода, подручје одлагалишта биће обложено непропусним материјалом који ће штитити подземне воде и околно земљиште. Постојаће и механизам за редовно праћење подземних и површинских вода и контролу квалитета ваздуха. Само одлагалиште ће се сукцесивно рекултивисати тако што ће се на деловима где је достигло планирану висину, садити различите врсте растиња – трава и жбунасто грмље како би се површина обновила. За мере заштите животне средине које су нам у овом тренутку познате, предвиђено је улагање веће од 100 милиона долара. Остатак мера, које ће бити дефинисане студијом о процени утицаја на животну средину, представљаће додатну инвестицију.
Да ли компанија „Рио Тинто” има стратегију наступа према локалном становништву, како би се директно размотриле све недоумице и отклонили страхови у вези са еколошком безбедношћу?
Компанија је у Србији присутна од 2004, када је откривен минерал јадарит. Од тада, ми смо у сталном контакту и комуникацији са мештанима на терену. Од прошле године редовно организујемо и дане „отворених врата”. Тада сви чланови локалне заједнице и сви заинтересовани могу да непосредно разговарају са стручњацима и консултантима „Рио Тинта”, поставе питања и сазнају више о пројекту, нашим плановима и потенцијалним утицајима пројекта „Јадар” на окружење. До сада смо одржали 19 „отворених врата”, којима је присуствовало више од 450 грађана. Разговарали смо о животној средини, квалитету воде, ваздуха, утицају буке, биодиверзитету, просторном плану, културној баштини и правно-имовинским односима. Ови догађаји се одвијају у нашим инфо-центрима у Лозници и Брезјаку који су отворени управо с циљем да будемо доступни грађанима и на располагању за све теме које их могу интересовати у вези са нашим пословањем, али и у вези са другим потребама које евентуално имају. Разумемо да постоји забринутост одређеног броја мештана и да је њихова брига искрена. Планирамо да наставимо и интензивирамо дијалог и сарадњу са мештанима. У том духу смо пре месец дана започели оснивање комитета за заштиту животне средине. Позвали смо представнике локалних заједница из региона Јадар и Рађевине, као и њихове стручњаке, да се укључе у комитет и прате развој пројекта.
Једно од честих питања је и како ће компанија „Рио Тинто” обештетити власнике чије ће парцеле ући у састав рудника, као и какву ће надокнаду добити породице које ће морати да се иселе с подручја на коме се реализује пројекат „Јадар”?
Програм откупа земљишта је осетљиво и важно питање за све који учествују. Зато је наш циљ да на крају процеса обе стране буду задовољне, и да домаћинствима буде обезбеђен исти или бољи квалитет живота и рада у поређењу са оним који су имали пре пресељења. У овом процесу водимо се законима Републике Србије, најбољим глобалним праксама, стандардом учинка пет Међународне финансијске корпорације (ИФЦ стандард пет, група Светске банке), као и стандардима компаније „Рио Тинто” који чак превазилазе стандард међународне финансијске корпорације који дефинише мере и добру међународну праксу, фер компензације и побољшања услова живота људи који прођу кроз процес селидбе. Начин на који ће се износи компензација израчунавати детаљно је објашњен у документу који смо поделили са свим власницима земљишта. Оно што можемо јавно да изнесемо, јесте да компанија покрива следеће трошкове: накнада за земљиште и остале непокретности на земљишту по пуној заменској цени, бонус за пресељење под дефинисаним условима (пресељење у року од четири месеца или мање), додатна накнада за домаћинства, порез за пренос власништва, трошкове трансакције. Програм откупа земљишта и имовине обухвата и пружање подршке власницима земљишта у решавању имовинскоправних односа, као и пружање подршке власницима у процесу обнављања или унапређивања извора средстава за живот људи на које откуп земљишта утиче. Планови обнављања извора средстава за живот припремани су заједно са домаћинствима на која пројекат утиче и то кроз њихово подстицање да активно учествују у процесу дефинисања плана и искажу потребе свог домаћинства и локалне заједнице.
